Viminacijum, rimski grad u Srbiji

Priča o nekadašnjem sjaju i propasti rimskog grada i vojnog logora Viminacijuma, već dugo zaokuplja pažnju naše i svetske javnosti. Više od 450 hektara šire gradske i 220 hektara uže gradske teritorije koje obuhvata taj lokalitet donedavno se nalazio ispod obradivih površina, dok su arheološki predmeti bili rasuti po njivama.

Tokom poslednje tri decenije XX veka iskopavan je takozvani grad mrtvih ili nekropola Viminacijuma, na kojoj je otkriveno više od 14.000 grobova. Na istraživanju nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora, u poslednje vreme radio je interdisciplinarni tim stručnjaka pod rukovodstvom dr Miomira Koraća iz Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Projekat još okuplja arheologe, geofizičare, matematičare, elektroinženjere, geologe, petrologe, istraživače koji se bave daljinskom detekcijom, kao i primenom ZD tehnologije – modelovanjem i prepoznavanjem oblika. Njihov cilj je da trgovi i hramovi, pozorišta, hipodrom, kupatila, ulice i četvrti grada izrone iz oranica u kojima su vekovima tavorili i postanu deo svetske i srpske kulturne baštine, ali i simbol prepoznatljivosti ove nekada značajne rimske oblasti smeštene na Dunavu – u Srbiji.

Sela Stari Kostolac i Drmno, samo 13 kilometara udaljena od Požarevca, leže na ostacima glavnog grada rimske provincije Gornje Mezije ili, u kasnoj antici, provincije Prve Mezije. Iz istorijskih izvora saznajemo da je Viminacijum bio važno vojno uporište u kome je bila stacionirana VII rimska legija (legio VII Claudia pia fidelis), a nakon arheoloških iskopavanja u poslednjoj četvrtini XX veka iz zemlje je izronio kao grad koji je u svojoj istoriji, dugoj šest vekova, imao dinamičan razvoj i bio mesto gde su se susretale kulture Istoka i Zapada.

Mamutica na litici

Atraktivnost Viminacijuma, čija je roba nalazila kupce i izvan granica matične provincije, bila je osnova da na ovom prostoru niknu raznovrsne umetničke radionice, čija su ostavština najznačajnije i najlepše grobnice oslikane freskama iz perioda kasne antike.

Naučnoistraživački centar Rimska vila – Domvs Scientiarvm Viminacivm, koji se upravo gradi u Viminacijumu, vrhunac je ponude u arheološkom turizmu, sa jedinstvenom atmosferom antičkog Rima, u kome posetilac može biti što god poželi – arheolog, legionar ili imperator.

Prema rečima direktora ovog projekta dr Miomira Koraća, Domvs Scientiarvm zamišljen je kao objekat s višestrukom namenom. Pored toga što će naučnici iz Srbije i sveta koristiti njegove kabinete, biblioteke i atrijume za istraživanja, rad sa studentima, letnje škole, organizacije kongresa i tematskih skupova, istovremeno će služiti i za smeštaj turista koji u sve većem broju pokazuju interesovanje za boravak na lokalitetu Viminacijum.

– Objekat je projektovan u formi rimske vile rustike. Ima dva nivoa: gornji, u kome se nalaze radni i smeštajni prostor i podzemni nivo u kome su muzej, depoi i sale. Gornji nivo sastoji se od niza atrijuma oko kojih su radionice, laboratorije, kao i prostorije za smeštaj i individualni rad stručne ekipe i smeštaj posetilaca. Tu je i biblioteka s čitaonicom, dokumentacioni centar, kuhinja sa trpezarijom i replika rimskih termi sa potencijalom manjeg spa centra. Donji nivo je delimično izolovana zona s povećanom bezbednošću i striktnom kontrolom klime zbog muzejske zbirke i depoa – kaže dr Korać.

Turisti posetioci u mauzoleju

Viminacijum se nalazi na izuzetno atraktivnoj lokaciji uz Dunav, što omogućava dolazak turista i vodenim putem. Okolina u kojoj je projektovan Domvs obilovaće uređenim pejzažno-arhitektonskim celinama koje će obezbediti dodatnu zaštitu objekta od preteranog grejanja tokom leta i hlađenja konstrukcije tokom zimskog perioda. Ovaj ugodni ambijent posebno će pogodovati posetiocima Viminacijuma u njihovom kratkom predahu od gradske vreve i rada na arheološkim lokacijama.

S obzirom na impresivne rezultate arheoloških istraživanja ovog lokaliteta u poslednjoj deceniji, dr Korać je optimista kad je reč o njegovoj razvojnoj perspektivi.

– Viminacijum za 10 do 15 godina vidim kao voter-siti. Ovde bi uskoro mogli dolaziti milioni turista. Pompeji imaju jedanaest miliona turista, a mi se spremamo da to za desetak godina i nadmašimo – uverava nas naš sagovornik povodom skorog završetka velelepne rimske vile Domvs Scientiarvm Viminacivm.

Posebna atrakcija u okviru arheološkog parka je i preistorijsko nalazište na kome je prošle godine otkriven ceo skelet mamuta. Pronađen je 350 metara istočno od carskog mauzoleja, a star je oko pet miliona godina. Prostor na kome je mamut otkopan nalazio se u slivu pradelte reke Morave, koja se formirala kad se povlačilo Panonsko more. Procenjeno je da je mamut ženka, stara oko 60 godina, visoka oko 4,5 metara, dugačka preko pet metara, da je težila gotovo 10 tona i da pripada izuzetno retkoj vrsti. Do sada je u svetu pronađeno dvadesetak mamuta i to uglavnom tokom XIX veka, ali nijedan od njih nije očuvan na mestu na kome je pronađen. Zbog toga ovaj primerak ima poseban značaj, a posetilac ima izuzetnu priliku da u specijalnim uslovima, na dubini od preko 30 metara, u nesvakidašnjem ambijentu nalik onome u doba miocena, doživi preistoriju i to pored samog Viminacijuma.

U martu 2006. godine u Viminacijumu je izgrađen pontonski prilaz koji omogućava pristup velikim brodovima. Godine 2009. Viminacijum je posetilo 67.000 turista, od čega je 55.000 doputovalo Dunavom. Prema već postignutom dogovoru s evropskim brodarima, u 2010/2011. predviđa se 100.000 turista, čemu treba dodati i 150.000 onih koji dolaze kopnenim putem.

– Naša namera je da do 2015. kod Viminacijuma zaustavimo 700 brodova kojima će doputovati oko 250.000 turista, kaže Miomir Korać, uz napomenu da bi Domvs, kao izuzetno atraktivna lokacija, mogao da vrati uloženi novac već za tri-četiri godine.