Arilje, carstvo malina i pamuka

Predsednica, konačno! U Arilju nas je u opštini gostoljubivo dočekala dr Mirjana Avakumović. Za protekle dve godine navikla je da mnogi primete taj „detalj”, pa se smeška i uzvraća: „Ima nas šest-sedam u Srbiji”. Mada, kaže, pada u oči – kada po funkciji sedne u vrh stola ili zauzme mesto na nekom skupu u selima gde su sedeli njeni prethodnici, gospoda, to su uglavnom stariji ljudi odmah primećivali. Sada više ne, navikli su i svi je oslovljavaju sa predsednica. Ipak, domaća je ona, poznaju je dobro u Arilju, tu je rođena, živi sa suprugom, majka je troje dece (ćerke, koja ima 24 godine uskoro se udaje, i sinova od 21 i 15).

U ovom gradu postoji i još nešto čime drugi domaćini, koje smo sa ekipom „Žikine šarenice” ovog leta pohodili, nisu mogli da se pohvale. Krupne maline i kvalitetan pamuk. Da, da, onaj koji i na kineskoj pijaci i buvljacima vešti trgovci prodaju sa reklamom ispisanom na kartonu. „Veš iz Arilja” je postao ime, a onaj pravi zaštićen jeod jula 2007, zahvaljujući nastojanjima Opšteg udruženja preduzetnika i trudu tamošnje Sekcije za tekstil, koja je vlasnik žiga registrovanog u Zavodu za intelektualnu svojinu. Ako postoji hologramska oznaka na etiketi – nema laži, nema prevare. Pamuk je. Pitate li dr Mirjanu Avakumović ona će Arilje predstaviti kao prestonicu maline i grad tekstila, vrednih i preduzimljivih ljudi. Kratko i jasno.

Pamučna polja „iza ćoška”

Predsednica opštine se šali sa onima koji pomisle da je i sirovina za to čuveno rublje, trikotažu, trenerke, dukseve i ostale kvalitetne stvari baš iz Arilja. Poput malina. Smeje se i kaže: „Da, mi tu eto gajimo pamuk, baš iza ćoška...”.

Maline su posebna priča. I one imaju svoju „ćagu”, znak kvaliteta kada je prodaju, ali podneblje i marljivi odgajivači učinili su da je od 1970. godine Arilje pravi epicentar svetske proizvodnje maline. U početku porodice su pravile zasade na desetak ari... Sada je u odgajivače svrstano oko pet hiljada domaćinstava, a ako se zna da Arilje ima približno 20.000 žitelja, malo je onih poput predsednice opštine („Moja porodica ih zaista ne proizvodi, ali svi ovde živimo od njih”), koji od ružičastih bobica nisu nešto stekli.

Poljoprivrednim proizvođačima je to osnovno zanimanje, ljuta konkurencija su im službenici, profesori, lekari. Ma, gotovo svi. Zašto? Sa nekoliko desetina ari može se „ubrati” solidan automobil, sa nekoliko hektara to je već i stančić u centru Beograda. Čak i kada se odbiju troškovi gajenja, dnevnica i „ol inkluziv” aranžman za sezonce. Ko pronađe nekog prodavca malinjaka u Arilju može slobodno da se mane igranja lotoa. Eto mu premije!

Svaki investitor je dobrodošao

– Arilje nije imalo velika preduzeća poput nekih susednih mesta, pa je privatna inicijativa izbila u prvi plan još pre tri decenije. Ljudi su se okrenuli svojim firmama, poslednjih 20 godina to se posebno razvilo, tako da naša opština ima trenutno, kako se to kaže, 1.200 privrednih subjekata. U gradu sa 20.000 stanovnika to je zaista veliki broj – ističe predsednica Avakumović.

Svaki investitor je dobrodošao, dodaje naša sagovornica, ali budući da su udaljeni 200 kilometara od Beograda magistralom, strancima nisu interesantni, ali zato Ariljci imaju svoje ulagače, zbog kojih se predsednica bori da iz Nacionalnog investicionog plana dobije pare za poboljšanje uslova u samom gradu. U krajnjem slučaju i malinjaci su dobra prilika za zapošljavanje sezonaca iz zapadne Srbije, koji kada se saberu pripremni poslovi i samo branje, pola godine imaju prilike da im nešto „kane u džep”. Ivanjica i Kosjerić pokušavaju da se u pogledu malina ugledaju na Arilje.

– Devizni priliv od malina je od 30 do 40 miliona evra, ove godine da ne licitiram, biće sigurno 30, proizvođači su bili zadovoljni cenom, sav rod je uskladišten i isplata ide po planu – podvlači predsednica.

Pogon u dvorištu

I tako su uz blagoslov pametnih opštinara, što će reći „pristojne poreze” još pre tri decenije na dva razboja krenuli malinari i tekstilci. Zasadi malina od desetak ari... Mada ima i drugog voća u ovom kraju, šljiva požegača i jabuka budimki, novitet u ponudi su borovnice.

Na drugoj strani: radnja u garaži, tri zaposlena, pet, deset... Neki sada zapošljavaju i trista radnika, kao tekstilna firma „Jasmil”, recimo. Mada predsednica opštine napominje da se oni ponose i metalnom industrijom, 700 radnika je tu našlo uhleblje.

– Volimo mi da kažemo da u Arilju nema garaža, gotovo svaka je pretvorena u radnju, pa se prošire na sprat, pa sagrade pogon u dvorištu i tako rastu dalje – opisuje dr Avakumović.

Iako iz druge branše, stomatolog koji slobodno vreme provodi u svojoj ordinaciji, predsednica vrlo dobro barata brojkama. Pominje investicije vredne 260 miliona dinara, zadužili su se samo 40 miliona da završe neke prioritetne puteve, u maju je otvorena velika moderna sportska hala, odmah pokraj preuređenog gradskog parka, pa novi vrtić. Spisak od 200 mališana „na čekanju” za mesto u obdaništu smanjen je za 150 imena zahvaljujući tome što su i u domu mesne zajednice u prigradskom naselju, uz donaciju švajcarske vlade i malo svojih para, sredili prostor za najmlađe. Preuređena je i kuhinja iznad one školske, takođe za predškolce.

Iako se mnogi zalete pa obećaju bazen sugrađanima za svog mandata, predsednica Avakumović na taj izazov uzvraća zagonetno:

– Da se vidimo sledeće godine, u ovo doba...

------------------------------------------------------

Rzav poji žedne...

Rzav važi za jednu od najčistijih reka u Srbiji, što je bitno zbog Fabrike za preradu vode, koja „guta” 1.200 litara vode u sekundi. Izgradnjom akumulacije „Svračkovo” njen učinak će se povećati na 2.500 litara, čime će bar pet gradova moći da napaja pijaćom vodom.

... i ima lepe plaže

Na samo nekoliko kilometara od centra grada, na obali Rzava otvoreno je osam plaža, svaka sa nekim neobičnim imenom: Bosa noga, Sonjine čari, Uski vir, Vukotici, Žuta stena, Urjak, Viseći most, Šljunkara. Sem uživanja u hladovini, posetiocima je ponuđeno da uz žubor vode igraju odbojku, fudbal, stoni tenis, prisustvuju koncertima.

Preduzimljivi Desimir Nedeljković je bio prvi koji se setio da uredi plažu još pre petnaestak godina, njegova Bosa noga je imala vrhunski bar, sređen prostor, terasu, a onda su prošlog novembra jedan nalet vode i oluja sve progutali i poplavili. Šporet i frižidere našao je na drugoj obali kada se voda povukla, tako da na Bosoj nozi nema ovog leta bosih nogu posetilaca. Iskreno se nada da će mu bar krediti koje je uzeo za posao biti neko vreme zamrznuti, dok se finansijski oporavi od poplave.

-----------------------------------------------------------------------

Sve ubrano – već u hladnjači

Držimo li se zvaničnih podataka, u Arilju se malina plantažno proizvodi na oko 1.200 hektara, sa te površine dobije se više od 1.400 vagona vrhunskih malina, s tim što one novije sorte sadrže manji procenat vode da bi se lakše održale. Na području Arilja postoji više od 50 hladnjača, društvenih i privatnih, odakle ovo voće, zamrznuto naravno, tokom cele godine putuje na strana tržišta.

------------------------------------------------------------------------

Nema prodaje na uličnim tezgama

Iako je napolju toplo, u pogonu „Miteksa” atmosfera je uobičajena, zagrejana od temperature na kojoj se tek istkani mikrofiber i viskozna postava boje i spremaju za nekog kupca. Vlasnik Milan Radovanović i pedesetak njegovih radnika ne brinu za prodaju, jer na prostoru bivše Jugoslavije samo „Miteks” tka materijal bez koga tekstilci ne mogu. U drugom delu Arilja ima, doduše, i pogon za izradu trenerki. Ako se po tome meri uspeh: dobro radi, zarađuje i radnicima, tvrdi, isplaćuje solidne plate – onda je uspešan, zaključuje nekako skromno.

Prvi Radovanovićev komšija u istom dvorištu je Zoran Isaković, gazda firme „Isak” (48 radnika zapošljava, odmah raportira, vrlo zadovoljan onim što postiže). Među tim zaposlenima je cela njegova porodica, bliža i dalja familija. Na mestu gde su oni sada, nekada je bila „Frotirka”, propala firma, kažu nam domaćini. Došli su privatnici, poput Milana i Zorana...

Drago im je što su se sa kolegama izborili da zaštite ono što ariljski tekstilci izrađuju poslednjih dvadeset godina. Pravo na hologramski žig, koji kupcu garantuje originalnu robu i kvalitet pre svega, podrazumeva registrovanu firmu u Arilju, sa najmanje petoro zaposlenih. Ariljski tekstil se po usvojenom pravilniku ne sme prodavati na pijacama, buvljacima i kartonskim tezgama. Svaki komad ima zaštitni znak na etiketi sa serijskim brojem, štampanim u Zavodu za izradu novčanica i samo radnja ili preduzeće koje ima pravo na korišćenje tog znaka može da ističe ono „ariljski pamuk”. Na sajtu Udruženja preduzetnika www.arilje.eukupci mogu da provere svaki serijski broj koji vide na etiketi onoga što su kupili kao ariljski tekstil i uvere se jesu li prevareni ili nisu.

------------------------------------------------------------------------

Istorijat

U 11. veku stanovnici Tesalije u Grčkoj izbegli su u današnje Arilje, noseći jedino mošti svetog Ahilija sa sobom. Svog sveca položili su u postojeći hrišćanski hram, a tek 1219. Sava Nemanjić je Moravice (sadašnje Arilje) proglasio za sedište Moravičke episkopije. Novu sabornu crkvu sagradio je kralj Dragutin između 1283. i 1296. godine, njegova zadužbina dobila je ime Crkva sv. Ahilija po svecu iz Larise i više od sedam vekova ona predstavlja simbol Arilja. Po ovom svecu grad je dobio ime, a njegov kult se slavi kao narodni praznik i gradska slava svakog 28. maja. Glavna ulica je, takođe, odavno prozvana po njemu i nikome ne pada na pamet da bilo šta menja. Ukazom kneza Miloša Obrenovića Arilje je 1880. proglašeno za varošicu.

------------------------------------------------------

Čime se još ponose

Preko puta Crkve sv. Ahilija nalaze se bogato opremljena biblioteka, bioskop, gradska galerija. Prvu čitaonicu grad na Rzavu dobio je 1895. godine. U zgradi Sokolskog doma smeštena je dvorana za prikazivanje filmova sa 194 sedišta, sve je renovirano donacijom norveške vlade, a tu često gostuju pozorišta, održavaju književne večeri, nastupaju folklorne grupe.

---------------------------------------------------------------------------------

Poznate ličnosti

Književnik Dobrilo Nenadić, čuven po „Doroteju”, živi u blizini opštine. Dobrilo Nikolić, akademski slikar, često izlaže u beogradskim ali i drugim galerijama. Iz ovog kraja potiče i predratni doktor ekonomije i prava Dragiša Glišić, koji je radio u diplomatiji i bio konzul u Londonu. Trgovac Milenko Glišić, veliki ktitor, takođe je živeo između dva svetskog rata u Arilju a njegova dela su Sokolski dom i gradska kanalizacija koju je sagradio 1926. godine.

Rajna Popović