Četvrtak, 16.08.2007.

16:33

Krf - detaljni vodič

Za razliku od drugih jonskih ostrva, ovde rivijera praktično nema kraja ni početka. Stalno iskrsavaju novi restorani, hoteli, mestašca.

Autor: Slobodan Ogrizović
Izvor: B92

Izvor: B92

Default images

Odlazak na Krf nije isto što i odlazak na neko drugo grčko ostrvo, i to svakako nije obično turističko putovanje. Letovanje na Krfu je ujedno i prilika za malo "hodočašće" - boravak na mestu gde su napisane neke od najtužnijih, ali i najveličanstvenijih stranica srpske istorije. Ovo je, posle dvanaest godina, bio moj drugi susret sa ovim ostrvom. Ali, koliko god puta se vraćali ovome ostrvu, uvek bi trebalo naći vremena za posetu Srpskoj kući (muzeju o Prvom svetskom ratu i srpskom boravku na Krfu) i za obilazak mauzoleja - kosturnice i Plave grobnice na ostrvu Vido.

Srpsku kuću ćete lako pronaći, nalazi se iznad slatkog cvetnog trga oivičenog Gradskom kućom i zgradom Grčke banke, nedaleko od poznate ulice - šetališta Kapodistrije, koja gleda ka staroj tvrđavi Krfa. Otvorena je svakoga dana osim nedelje od 9 do 14 časova.

Iz stare luke na svakih sat vremena plovi brodić do ostrva Vido (na karti je obeleženo kao ostrvo Ptichia, ili ostrvo zmija; u našoj istoriji i tekstovima može se naći i pod prikladnim nazivom - "ostrvo smrti")... Pre nego što krenete na Krf, uzmite neku dobru zbirku pesama i pročitajte još jednom čuvenu Bojićevu "Plavu grobnicu": "Stojte galije carske, sputajte krme moćne..."
Za one koji prvi put dolaze ovamo, mali domaći zadatak bio bi da se temeljno istraži grad Krf, da se obiđu obe tvrđave, nova i stara (stara će vam se verovatno više svideti, i po tome kako otmeno izgleda kada brodom prilazite Krfu iz Igumenice, a i po tome kako je uređena unutar svojih zidina); zatim treba da se popije kafa na Espianada trgu i da se obiđe i nekoliko gradskih crkava, a najpre crkva Svetog Spiridona, zaštitnika Krfa.

Istorija Krfa liči na istoriju svih ostalih jonskih ostrva i delova Grčke. Dakle, tu su bili prisutni i Vizantija, Mleci (duže od četiri veka, što se može prepoznati po samoj arhitekturi grada), a zatim i Francuzi, Turci i Rusi, ponovo Francuzi, pa pola veka Britanci, da bi na kraju, 21. maja 1864. Krf (sa ostalim Jonskim ostrvima) postao deo današnje Grčke.

Stari grad Krf je veoma lep, pastelnih boja, starovremenskih zgrada (i prilično oronulih fasada, čak i sa dosta grafita! - na sreću je grad Krf nedavno "dobio" zaštitu UNESCO-a i biće narednih godina vraćen u nekadašnje, lepše stanje) i čitavog spleta širokih i uskih ulica u kojima možete i da zalutate. Ali, na koju god stranu krenuli, pošto ste na ostrvu, kad tad morate da izbijete na more, a onda samo polako obalom do svog hotela. Ozbiljno, dok ne ovladate svim pravcima i sokacima Staroga grada, nije loše da uz sebe imate mapu (obično ih ima po hotelima, besplatno). U određenim delovima grada ni to nije neka garancija, jer na velikom broju ulica i ćoškova nije bilo tabli sa nazivom ulice... Ali dobro, nemojte da se plašite: Krf, naročito stari deo grada, nije tako veliki.
Kao i pre deset godina, ovde i dalje možete videti bezbroj šarenih radnjica i restorančića... Sada jedino ima uočljivo više radnji sa rukotvorinama izrađenim od maslinovog drveta, a takođe možete naći gomile proizvoda od kumkvata, voća koje uspeva u Japanu i na Krfu (i još ponegde), (a možete ga inače kupiti i u Beogradu, po 1100 dinara kilogram). To je južno voće koje izgleda kao bonsai-pomorandža, i od kojeg se ovde prave likeri i slatko - i to upakovani u flaše neverovatnih oblika, od kojih su najsimpatičnije one u obliku kontura ostrva.

Pare možete trošiti i na skuplje stvari, jer je Krf prepun zlatara, ali i radnji sa kožnim proizvodima, garderobom... Šoping vam ovde ne gine! Na raspolaganju vam je i radnjica sa majicama sa šaljivim natpisima, od kojih je jedan bio antologijski. Naime, na majici piše:

TO BE IS TO DO (Platon); TO DO IS TO BE (Socrat); DO BE DO BE DO (Sinatra)!

Krfom krstare ostrvski autobusi; neki od većih hotela imaju i svoje sopstvene minibuse koji nekoliko puta na dan dovoze goste do grada Krfa. A kada ulazite kolima u Krf, odmah iza stare luke (nova tvrđava vam dođe sa desne strane) naići ćete na parking - što će vas koštati 3 evra (bez brojanja koliko sati ostajete). Vrlo je nezgodno kada je taj parking popunjen, pa krenete u grad Krf (u centar, novog dela grada) ne biste li našli mesto za vaš auto. Tu možete da uletite u ogromnu kolonu, da prođete ceo krug oko grada Krfa i da opet ne nađete parking.

Moram da pomenem jednu, a i jedinu, neprijatnost za vreme ovoga letovanja, što, iz godine u godinu, izgleda postaje jedna lepa tradicija - opet nas je prodrmao zemljotres! Epicentar je bio negde između Krfa i Paksija (jonsko ostrvo, malo južnije od Krfa), i to skoro 6 Rihtera, ali, za divno čudo, bez vidljivih posledica po zgrade na Krfu (a ni po nas).
Posle glavnog grada, druga destinacija na Krfu ka kojoj se turisti često upute je dvorac Ahilion, na južnom delu ostrva, nekih 15 kilometara udaljen od grada Krfa, a blizu gradića Benica (Benitses). Radi se o palati - letnjikovcu austrijske carice Elizabete, gde ćete videti lepe freske, divnu baštu, a u njoj džinovsku statuu Ahila - visoku čak 11,5 m i nešto manju, istog junaka, samo ranjenog, gde drugde nego u petu.

Ova palata je za vreme Prvog svetskog rata bila pretvorena u francusku vojnu bolnicu, a kasnije je prešla u grčko vlasništvo. Ako ikako možete, obiđite Ahilion što ranije ujutru, jer ćete kasnije da uletite u veliku gužvu, parkiraćete kola vrlo daleko od dvorca i sve to će vam prilično pokvariti ukupni doživljaj.

Kada se sa severa spuštate uz more putem ka Benici, negde na samom ulazu u mesto, sa desne strane, videćete Muzej školjki, zanimljivo mesto sa neverovatnim brojem izloženih školjki, morskih sunđera, rakova i jastoga, riba balona i drugih morskih stanovnika. Za ovaj muzej kažu da je po veličini drugi u Evropi, a po kvalitetu eksponata - prvi. Otvoren je svih 7 dana, a za uspomenu možete kupiti neku od tropskih školjki ili pak narukvice i ogrlice od istog materijala.

Kad smo već pošli na jug, da pomenemo još par stvari. Za razliku od drugih jonskih ostrva, ovde rivijera praktično nema kraja ni početka. Stalno iskrsavaju novi restorani, hoteli, mestašca, a usput, od grada Krfa ćete redom videti Peramu, pa zanimljiv Kajzerov most (restoran gde su kuhinja i stolovi razdvojeni auto-magistralom, te je verovatno stalno otvoren konkurs za kelnere), pomenutu Benicu i zatim Moraitiku i Mesongi (u poslednja dva mesta, a i u mnogim drugim, bile su smeštene srpske trupe za vreme boravka na Krfu).

Sve su to mala mesta, gde su glavne ulice obično deo automobilske magistrale oko Krfa, i sa ne naročito lepim plažama. Od Moraitike glavni put zavija u brda, ka Vraganiotiki i zatim pored jezera Karisia put vodi ka Lefkimiju.

Na zapadnoj strani ostrva, kada se prođe jezero, doći ćete do mesta i plaže Agios Georgios (Sv. Đorđe). To je veliki peščani zaliv, gde se možete kupati i u podnošljivoj gužvi, ukoliko peškir prostrete na delu plaže blizu centra Agios Georgiosa, ali možete biti i maltene sami ako krenete malo dalje ka jugu.
Kada se od centra mestašca kolima pođe još malkice ka jugu putem uz obalu, vrlo brzo naiđete na uzbrdicu i zatim na jednu slatku original grčku tavernu u plavo-beloj boji, imena "Malibu", na uzvišici iznad mora, sa pogledom na plažu i talase, a sa divnim, ukusno spremljenim grčkim specijalitetima. Za dvadesetak evra jedna četvoročlana porodica definitivno ima šta da pojede.

Ako se vratite na glavni put i nastavite ka jugu, prolazite kroz Perivoli, a zatim stižete u Lefkimi, veliko, lepo mesto, gde na svakih desetinu metara vidite po neku crkvu. Kažu da je ovo mesto poznato po tome što je nekad davno, 434 godine pre Hrista, ovde Krfska "mornarica" pobedila Korinćane.

Sam Lefkimi je podeljen na dva dela zahvaljujući istoimenoj rečici (kanalu) koja ovuda protiče, dovoljno široka da tuda plove barke i čamci. Tu blizu, malo van Lefkimija, nalazi se njegova luka gde pristaju trajekti iz Igumenice, ali neuporedivo manja (i manje značajna) od luke koja se nalazi u Krfu.

Na samom jugu ostrva možete videti i mesto Kavos, reprezent industrijskog turizma, nešto kao "lego" mestašce (pab, pa kineski restoran, pa irski pab, pa rent-a-car, pa restorani sa istaknutom reklamom za "english breakfast", pa opet pab...) Na trenutak me je podsetilo na mesto Malia (Malja) sa Krita, blizu Hersonisosa, osim što Malia ipak ima i staro jezgro grada, uz sličnu ulicu od nekoliko kilometara pabova, klubova i restorana. Kavos je prepun mladih engleskih turista koji se tu muvaju, voze motore i otvorene četvorotočkaše.

U povratku na sever, kod Ano Mesogija, umesto da skrenete ka Moraitiki, možete da produžite pravo (tj. imate kod lokalne pumpe oštro skretanje u levo) ka Agios Mateosu, tipičnom grčkom seocetu smeštenom u brdima. Ceo ovaj put od Ano Mesogija, pa sve do Kastelanija, je predivan, krivudavi puteljak kroz brda i doline Krfa, kroz maslinjake i čemprese, i povremeno sa vidikovcima sa kojih se može videti veliki deo ostrva. Ovo je prava tura za uživanje... Izuzetno lepi pejzaži mogu se videti i na potezu od Sidarija ka Paleokastrici (krajnji sever ostrva), kada se, takođe kroz hiljade maslina, vozite od Agios Georgiosa (isto ime kao malopre, samo na severozapadu ostrva, uključujući i istoimenu peščanu plažu) do Makradesa, preko Pagija i Prinilasa.

Iako je na karti put ucrtan zelenom bojom - što je najavljivalo makadam, tu postoji solidan asfaltni put. Negde blizu Makradesa naići ćete na fantastičan vidikovac (tu su i prateći ugostiteljski objekti) odakle puca pogled na zapadnu stranu Krfa, a posebno na uvale Paleokastrice. Na prevoju, malo iznad tog vidikovca, imaćete priliku da kupite domaći med, vino i maslinovo ulje, a uz to i čitav spektar raznih začina (s kojima ćete posle moći da uživate u grčkoj kuhinji i u Beogradu). I ono što je posebno uživanje, to su mirisi - čempresi, lavanda, borovi, masline - "prirodni miris prirode", jak i opojan, pratiće vas na celom tom potezu.

U Paleokastrici ćete videti šest uvala, a na brdu iznad mora, okružen zelenilom, nalazi se verovatno najpoznatiji manastir na Krfu, identičnog imena kao i samo mestašce. Izgrađen je još 1225. godine, ali današnji izgled, zanimljive arhitekture, dobio je negde u 18. i 19. veku. Nedaleko od obale, ugledaćete stenu zvanu Kolovri; po jednoj verziji legende, to je okamenjeni Odisejev brodić, a po drugoj verziji je to brod alžirskog gusara koji se nameračio da opljačka manastir, ali su ga molbe Svevišnjem okamenile.

Još jedan vidikovac koji treba pomenuti je tzv. Kajzerov tron, na brdu iznad Pelekasa, mesta koje se ugnezdilo iznad najpoznatije (peščane) plaže na Krfu - Glifade. Tu je ujedno i najveća gužva, a ležaljke sa suncobranom su duplo skuplje nego bilo gde na ostrvu - 12 € umesto prosečnih 5-6, što se na srpskom kaže pljačka; ili još bolje pljačka u pokušaju, jer uvek možete zabosti svoj suncobran i zadovoljno raširiti peškire po vašoj sopstvenoj hladovini.

Pomenuti Sidari je dosta veliko mesto naslonjeno na nekoliko geološki interesantnih uvala, okruženih neobičnim, slojevitim stenama. Tu je čuveni Tunel ljubavi za koji važi legenda da ćete, ukoliko ga prođete plivajući sa svojim partnerom, ostati zajedno do kraja života. Sa takvom mogućnošću, proplivavanje tunela bi se moglo nazvati ekstremnim sportom!

Pre deset godina, uz ove uvale bilo je izgrađeno par zgrada i poneki restoran - sada je tu čitav kompleks hotelčića, apartmana, taverni i koječega drugog što baš i ne doprinosi pozitivnom utisku. Same plaže koje se nalaze u tim uvalama su relativno male, a kada su na delu talasi ili plima, tu baš i ne ostane neka velika površina za ležaljke.
Putevi koji vode od Sidarija i ka Sidariju nisu baš bili najbolje obeleženi, tako da možete malkice zalutati, ali samo u lokalu. Ako vam ostane dovoljno vremena, možete svratiti u Kasiopi (dosta ljudi iz Beograda/Srbije tamo i letuje) koji ima svoje čari, slatku lučicu i lep pogled na albansku obalu! Uveče se, po mraku, može videti jedno albansko mesto kako blješti punim sjajem - a zove se Saranda. U njegovoj neposrednoj blizini je staro antičko nalazište Butrotum. Pre dvanaest godina se, gledajući noću sa Krfa, jasno ocrtavala granica između blješteće grčke i prilično mračne albanske obale. Stvari se menjaju.

Da ne zaboravim, bili smo smešteni u mestu Dasija, u centralnom mestu velikog zaliva koji čine još Ipsos i Guvija (ponovo deo srpske istorije - Guvija, mesto gde se iskrcavala polumrtva srpska vojska i izbeglice). U samom zalivu Dasije i Ipsosa, imaćete na raspolaganju sve moguće vodene sportove, letenje s padobranom, pedaline, brodiće, glisere koji vuku skijaše na vodi i turiste na kojekakvim gumenim dušecima, koturovima. Naravno, sve je to dobro organizovano, tako da možete da plivate bez straha da će vam gliser preći preko glave.

Od ostalih suvišnih informacija, vredi istaći i da je more bilo izuzetno toplo (radi se o drugoj polovini juna) da bi kasnije temperatura pala za neki stepen usled dejstva morskih struja, što je već bilo podnošljivije, ako more posmatrate kao sredstvo za rashlađivanje.

I, kao još jedna dobra ideja za trošenje novca, na putu koji vodi iz grada Krfa ka jugu ostrva, negde u predgrađu Krfa, naići ćete prvo na Comfusio, a zatim na Jumbo, dve džinovske radnje sa igračkama. Jumbo je veći, radnja je na dva nivoa, i svaki ima po jedno šest prolaza sa gondolama u dužini od stotinak metara; apsolutno sve je prepuno igračaka i kojekakvih drugih dečjih zanimacija.

Samo oprezno; najbolje da date deci po 10-20 evra i da ih pustite unutra same. Mada nam se to učinilo kao dobra ideja, na kraju smo ipak ušli sa njima, i zajedno se dosta dobro zabavili. Od neverovatnog obilja i mogućnosti izbora, deca naprosto dođu u stanje konfuzije, pa i ne potrošite puno novca.
Kao pravi zaludni turisti, raspitivali smo se i da li Krf ima svoju vinariju, ne bismo li se zaputili na degustaciju - međutim, i pored tople klime, sve se svodi na male, porodične vinograde i lokalne proizvođače. U radnjama se ipak mogu naći lepo upakovana krfska vina, ne mnogo skupa.

Šteta je što nismo u prilici (vize, novac) da češće posećujemo Krf. Ovo gostoprimljivo ostrvo mora da je predivno i u proleće i na jesen, a kažu da je posebno zadovoljstvo provesti ovde Uskršnje praznike. U svakom slučaju, nadam se da neće ponovo morati da prođe (čak) 12 godina do novog povratka na Krf...

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

49 Komentari

Možda vas zanima

Svet

Palo 600 ratnih aviona: Rusi se oglasili

Ruske trupe uništile su 600 ukrajinskih ratnih aviona i 1.300 višecevnih raketnih bacača od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

20:30

16.5.2024.

1 d

Podeli: