Bizarno sujeverje o zečijoj šapici

Ovo sujeverje nastalo je u stara vremena, kad su ljudi zečevima pripisivali kako dobre tako i loše osobine. Činili su im se kao umiljate životinje, koje su samo preko dana veoma pitome. Međutim, zbunjivalo ih je kako se odjednom, kada padne noć i izađe pun mesec, pretvaraju u neustrašive životinje, koje lutaju u potrazi za hranom.

Takođe, fasciniralo ih je to što neke vrste zečeva preko leta imaju braon, a zimi belo krzno, pa je bilo najlakše pripisati im natprirodne moći.

U zapadnoj Evropi, pre nove ere, smatralo se da je zec sveta životinja od koje je nastao i sam čovek. Kasnije, stari Kelti su usvojili deo tog verovanja i poštovali su zečeve kao simbol zdravlja, rađanja i plodnosti, verovatno zbog njihove sposobnosti razmnožavanja. Takođe, divili su im se i zbog brzih nogu koje su ih činile neuhvativim. Poverovali su da noseći deo tela zečeva mogu dobiti i neku od njihovih osobina. Tako je nastala jedna od najrasprostranjenijih praznoverica u Evropi!

Konkretno sujeverje koje govori da onog ko u levom džepu nosi zečiju šapicu prati samo sreća nastalo je jer je primitivne ljude impresionirala brzina kojom ove životinje beže od opasnosti. Smatralo se da posebno veliku sreću donosi zadnja šapica zeca koga je ubila razroka osoba u noći punog meseca!

Čarobnu moć imala je samo zadnja šapa, ali je vremenom i prednja postala „popularna“, jer je manja i praktičnija za nošenje.

Dakle, sujeverje o sreći koju donosi šapica zeca nema naučnu osnovu, već je plod mašte neobrazovanih ljudi. Potpuno je jasno da je stradanje jedne životinje besmisleno zarad nečije sigurnosti i zadovoljstva.

izvor: životinje.rs