Ovo je Brkina priča - pomozite mu, traži dom

"Brku, tada bezimenog čupavog psa, pronašao je Miloš sa još nekim drugarima iz kraja oko Nove godine. Videlo se da je rasan (najmanje važno u ovoj priči) i mnogo dobar već na početku. Odmah im je prišao, mazio se, dobro se slagao sa ostalim psima. Odveli su ga kod veterinara, koji je rekao da nije dugo na ulici, nije imao čip, nahranili su ga i ostavili kod jedne pumpe, gde se i motao tih dana. Sutradan kad smo išli da ga vidimo i nahranimo, nije ga bilo. Prošlo je više od mesec dana, niko nije ništa čuo o njemu. Dok se pre neke dve nedelje, nije iznenada pojavio kao i prvi put i to pred Milošem jedne noći. On ga je pozvao, Brka je prišao, doveo ga je ispred našeg stana, gde smo ga napojili i dali mu da jede. Miloš je morao mamu da vraća kući, izašli su napolje i taman kad je upalio kola, Brka je skočio šapama na haubu, obišao oko kola i došao do vrata. I to je bilo to.

Te noći, prespavao je u zajedničkoj ostavi u našoj zgradi. Lajao je kao lud, ali nam se radovao kad god smo išli da ga posetimo. Sledećeg dana, prebačen je u garažu kod naše drugarice koja je tako već čuvala nekoliko pasa, i koja takođe ima psa. Prvo se bunio malo, tačnije nije hteo da bude sam, nije nam verovao da ćemo doći po njega. Inače Brka je bio sada u mnogo gorem stanju nego kad su ga prvi put videli. Mršav, pun krpelja, prljav, sa nekom starom urezanom ogrlicom oko vrata, koja mu je napravila duboke rane.

Odveli smo ga kod veterinara, dobio je terapiju, okupali smo ga, dali mu sredstvo protiv parazita, buva, krpelja... To je bilo pre pune dve nedelje. Za to vreme, Brka se odomaćio i navikao na tu garažu. Veterinari su potvrdili da je nemački oštrodlaki ptičar, da ima oko godinu dana, i da je zdrav i dobar pas. A on je zaista divan. Nas četvoro ga šeta, i sve nas baš voli. Stalno se uvlači u noge, ako sednemo negde, dođe da se mazi, stavlja glavu u krilo, gleda tužnim okicama. Lepo i sluša, polako se navikao i na svoje ime, opustio sa našim psima. Dobar je, ne svađa se sa kucama, ima divan karakter.

Jedina mana, ako tako može da se nazove - kao da je opsednut pored vode, gleda patke, ptice, ulazi i lovi. Tad ne sluša ništa :) Pitali smo se kakva je Brkina prošlost i odakle on u bloku... i nekako smo naslutili istinu. Pre neki dan, baš na Savi, dok je Brka jurio patke, uleteo je na jedan splav. Izveo ga je neki čovek, koji je, sav ponosan, pitao da li želimo da nam kaže sve o tom psu, nudeći čak i papire.

Pas se zove Maks, ima godinu i po dana, i jedan lovac koji živi ili lovi u okolini Zrenjanina (nisam baš shvatila taj deo) ga je izbacio zato što je davio fazane umesto da ih donosi! Pas je izbačen, završio je na Ledinama, a tom liku sa splava je lajao pored prozora, pa ga je ovaj doneo u blokove i tu izbacio. I još pitao da li želimo papire?!? Ja sam rekla da taj lik može da dobije samo prijavu, mada mu realno niko ne može ništa, pas nema čip, a i da ima, ništa se ne bi desilo...

Niko od nas ne može da zadrži Brku, svi imamo pse, obaveze, manjak finansija, decu (svako nešto od ovoga). Želimo mu ljubav i dom kakav mi pružamo našim psima. On to zaslužuje najviše na svetu."

.

.