Gordan Kičić: Igrao sam na ivici noža

Triler "Ustanička ulica" reditelja Miroslava Terzića, koji je doživeo veliki uspeh, kako kod domaće publike tako i na festivalima širom sveta, stigao je i pred gledaoce RTS, najpre kao film, a sada, nedeljom, i kao četvorodelna mini-serija.

Producent, idejni tvorac i glavni glumac u ovom političkom trileru, Gordan Kičić kaže da bi "Ustanička" bila možda aktuelnija pre nekoliko godina, ali zahvaljujući studioznom radu i velikoj posvećenosti autora, dobili smo danas kvalitetniji film koji će, veruje, ostaviti trag u našoj kinematografiji, pišu Novosti.

- Prošlo je skoro šest godina otkad sam došao na ideju da se raspitam o funkcionisanju celog suda, o slučajevima kojima se bavi, generalno o ratu u bivšoj Jugoslaviji. Istraživanje je dugo trajalo. Zanimale su me informacije koje nisu bile predstavljene javnosti. Nisu bile tajne, ali svakako je činjenica da su sve države imale svoje verzije događaja. Mene je zanimalo šta se zaista dešavalo, kakvi su to ljudi bili, kako je izgledao taj lanac komande. Dugo sam razgovarao sa tužiocima, bio na suđenjima, slušao različite iskaze raznih svedoka... I od tri slučaja koja smo probrali nastao je film "Ustanička ulica". Zapravo scenario, koji je počeo da piše Filip Švarm, pa su mu se priključili Đorđe Milosavljević i Nikola Pejaković. Hteli smo da napravimo baš ovakav film, odnosno seriju, da prikažemo stvari onakve kakve jesu. I to kao triler, jer smo mislili da je žanr veoma važan momenat u okviru ove priče.

Verujete li da je film važan za našu kinematografiju?

- Glupo je da ja pričamo o svom filmu, ali veoma mi je drago što smo svi manje-više bili debitanti sa ovim ostvarenjem. Miša Terzić kao reditelj, ja kao producent. I od kastinga, preko produkcije, trudili smo se da držimo visok nivo, možda nesvakidašnji u našoj kinematografiji. Od samog pristupa temi, razradi, snimanju, želeli smo da izvučemo maksimum od svih. Srećan sa što sam na svom prvom filmu sarađivao sa takvim glumačkim imenima: Šerbedžijom, Petrom Božovićem, Uliksom Fehmijuom, Ejdusom... Kada sve to uzmem u obzir, "Ustanička ulica" ima svojih kvaliteta. U Srbiji ju je pogledalo više od 50.000 ljudi.

S obzirom na to da je film rađen po vašoj ideji, koliko ste se "mešali" u pisanje scenarija?

- Priču do koje sam došao, scenaristi i ja smo pokušali da napravimo što životnijom. Bio je to grupni rad, što obično nije slučaj u našoj kinematografiji. Mnogo je ljudi sudelovalo u stvaranju tog teksta.

Kadar iz filma &quotUstanièka ulica"

Osetljiva je tema, a vi stojite iza svega. Da li je bilo bojazni kako će priča biti prihvaćena?

- Istina, tema je osetljiva, ali meni je veoma drago što sa filmom nismo imali problema. Nije bilo komentara baš zato što film nije zauzeo neku stranu. Nismo hteli da se stavimo u poziciju sudije, da predstavimo to crno-belo. Ni u životu stvari nisu crno-bele i iza svega stoje sudbine, ljudi koji su učestvovali u ratu ili se bavili njime na direktan ili indirektan način. Pokušali smo jednostavnu priču da ispričamo na jedan kompleksan, životni način.

Uloga Dušana vam je lako pala iako je drugačija od svih prethodnih?

- Dugo sam bio u materiji, tako da je to samo bila realizacija svega toga. Vrlo sam dobro znao scenario, jer smo ga takoreći pisali svi zajedno, pa smo ga posle prilagođavali, probali. Radili smo četiri godine punom parom. Uživao sam u radu na ulozi.

Biti producent danas u Srbiji je Sizifov posao. To ste osetili već sa prethodna dva filma, "Kandžama" i "Beogradskom trilogijom"?

- Naći novac za "Ustaničku ulicu" je tek bila akcija. Čim bismo rekli ljudima o čemu se radi, odustajali su. Ali uspeli smo. Prvi put kada je film prikazan na TV, imao je odličan rejting, kao i serija sada. A "Kandže" i "Beogradska trilogija" su filmovi koje sam hteo da produciram, ali nisam prošao na konkursima. Onda sam rekao da mi treba nešto sveže, nešto drugačije, nešto hrabro - na ivici noža. Takav film sam želeo da napravim i napravio sam ga.

Da li su se rodile nove ideje i koliko ćemo da čekamo do njihove realizacije?

- Kako da ne. Voleo bih da nastavim da se bavim produkcijom, međutim, stanje u zemlji to ne dozvoljava. Ove godine je izdvojeno nula dinara za kulturu, koja se ubija na svakom koraku. Ne znam šta će se prikazivati sledeće godine, verovatno to ljude iz politike i ne interesuje. Žao mi je što u ovoj zemlji ne postoji kontinuitet ni oko čega, tako da - imam planove, ali mislim da će sačekati malo bolja vremena.