Čuveni bend nastao je u kafani: "Električni orgazam je zamišljen za jedno veče"

Serijom koncerata po regionu, od kojih je beogradski zakazan u Kombank dvorani za 19. mart, "Električni orgazam" će cele 2020. godine slaviti nesvakidašnji jubilej u svetskim okvirima.

Bend su u kafani "Mornar" osnovali Gile, Ljuba i Jovec nakon koncerta grupe "Leb i sol" u tadašnjem Domu sindikata, a sadašnjoj Kombank dvorani.

Za stolom u kafani "Mornar" u momentu nastajanja grupe sa pomenutim članovima benda sedela je televizijska zvezda Dubravka Duca Marković.

"Električni orgazam" se posle 40 godina vraća u Kombank dvoranu, na mesto u kojem je sve počelo, a Gile u kafani "Mornar" za Tanjug kaže da nije očekivao da će četiri decenije kasnije sedeti na istom mestu kao lider benda kojem je te hladne beogradske noći dao ime.

"Čekali smo konobara koji nije želeo da nas ugosti, pa je Jovec napisao prvu pesmu 'Eletričnog orgazma', 'Konobar nas mrzi'. 'Eletrični orgazam' je zamišljen kao bend za jedno veče. Imali smo grupu koja se zvala 'Hipnotisano pile' u kojoj sam bio bubnjar, a Jovec gitarista, pa nam je trebala predgrupa za nastup. Došli smo na ideju da zamenimo mesta i izađemo na scenu kao predgrupa to veče, ali publika nam je pokazala da je život ono što nam se desi dok pravimo planove, 'otkinula' je na 'Električni orgazam', i posle tog koncerta imali smo novi glavni bend", kaže Gile.

U atmosferi proslava Socijalističke omladine SFRJ, angažovani pank-rok bend kao što je bio "Električni orgazam" nije uvek bio dobro primljen. Bend je krenuo na turneju po radnim akcijama, svirajući pred vrednim omladincima širom bivše SFRJ, u organizaciji beogradskog Doma omladine.

"Bili smo na promo turneji albuma 'Lišće prekriva Lisabon', kada je stigao poziv za nastupe na radnim akcijama. Bilo je to dobro za nas, jer smo konačno iskoračili iz velikih gradova kao što su Beograd, Novi Sad, Zagreb... Bilo je šokantno za nas i za publiku. Niti su omladinci bili spremni za našu muziku i nastup, niti smo mi bili spremni za tu vrstu publike. U Nišu nas je jedan omladinac gađao kamenjem i zemljom i na kraju sam sišao sa pozornice i potukao se s njim. Naša turneja po radnim akcijama završila se mojim hapšenjem u Nišu. Pustli su me nakon pola sata jer je policija utvrdila šta se dešavalo", seća se Gile.

U analizi okolnosti u kojima je bend nastao i delovao na samom početku, Gile se vraća u 1968. godinu kada je nakon studentskih demonstracija Tito praktično predao mladima Studentski kulturni centar (SKC) u Beogradu.

Foto: TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC/ bk

"U strukture Socijalističke omladine Jugoslavije ušli su neki ljudi koji pre tog momenta nikako ne bi bili podobni za mesta na kojima se bilo šta procenjuje i odlučuje. Moma Rajin I Nebojša Pajkić su počeli da afirmišu koncepte i protagoniste koji su se njima dopadali. 'Šarlo akrobata' i 'Električni orgazam' su vežbali u podrumu SKC-a i tada je praktično počeo Novi talas. Bila je to uz 'Idole' na sceni SKC-a, 'lansirna rampa' za Novi talas. Imali smo sreće da su ljudi kao što su Moma Rajin, istoričar umetnosti, i Nebojša Pajkić, profesor dramaturgije dobili priliku da odlučuju o bilo čemu", kazao je Gile.

O famoznoj atmosferi na kućnim žurkama u Beogradu Gile priča da je bila rezultat osvajanja novih kulturnih pravila koja nigde u gradu nisu važila.

"U to vreme bio je samo jedan kafić u gradu. Taj 'Zlatni papagaj' smo doživljavali kao šminkersko i snobovsko mesto u kojem nije bilo mesta za nas. Baš tako smo ga i opisali u pesmi. Sedeli smo u kafanama 'Proleće', 'Mornar', u Ekspres restoranu 'Zagreb', i pravili koncerte u dnevnim sobama kuća svojih prjatelja. Dom omladine je bio tada mnogo konzervativnije mesto nego što je to bio SKC. U izdavačkoj kući PGP RTS su nas terali da promenimo ime benda i tekstove pesama 'Krokodili dolaze' i 'Nebo', pa smo otišli u Zagreb da snimimo album", kazao je Gile.

Dodao je da su prijateljstva sklopljena na festivalu u Subotici 1981. godine odredila avangardnu muzičku scenu u Jugoslaviji jer su se susreli beogradski i zagrebački novotalasni bendovi.

"Sreli smo se sa članovima bendova 'Haustor' i 'Film', i prepoznali kao autsajderi koji pokušavaju da promene muzičku scenu. Spavao sam kod roditelja Darka Rundeka, on kod mene u Beogradu. Ta priajteljstva traju i danas", kaže Gile.

Građanski rat i raspad, Jugoslavije, kako kaže, bili su najveći izazovi u 40 godina trajanja "Eletričnog orgazma".

"U tom periodu su nas vrlo brzo ugurali u neki geto. Nigde nismo mogli da sviramo osim u Srbiji i pomalo u Makedoniji. Zahvaljući koncertima po nekim selima u Makedoniji, 'Eletrični orgazam' je preživeo 1992. i 1993. godinu. Dobijali smo daleko bolje honorare u Kavadarrcima nego u Nišu, jer je ekonomska situacija u Makedoniji bila stabilna. Bio je to težak period. Vlada Divljan je otišao u Australiju, Koja u London... U Beogradu su ostali 'Ekatarina Velika', 'Partibrejskersi' i 'Eletrični orgazam'", kaže Gile.

Napominje i da je publika tih bendova napuštala Srbiju i Beograd sa početkom raspada Jugoslavije.

"Električni orgazam" je bio među prvim bendovima koji su se vratili u gradove širom nekadašnje Jugoslavije nakon raspada zemlje.

"Posle 10 godina smo se vratili u Zagreb, u vreme kada smo u Srbiji bili na nezvaničnim crnim listama u svim medijima. Išli smo vozom u Zagreb i na Železničkoj stanici su nas sačekale brojne televizijske ekipe. Mislili smo da očekuju nekog političara, ali oni su čekali baš 'Eletrični orgazam'",seća se Gile.

Priznaje da se u ovih 40 godina trudio da deluje kao Dejvid Bouvi ili Bitlsi.

"Baš kao i oni, želeo sam da svaki novi album 'Električnog orgazma' ima novi koncept. Bilo nam je važno da uvek krenemo ispočetka, a zato smo valjda preživeli sve", kazao je Gile.

On veruje da u ovom momentu neki klinci na društvenim mrežama ili preko vibera dogovaraju formiranje nekog avangardnog eletro-rok benda u Srbiji.

"Sve se promenilo u ovih 40 godina. Tehnologija i pojava interneta učinila je informacije dostupnim. Teško je nekim mladim ljudima da odaberu pravac jer moraju da budu u okviru nekog žanra, da liče na nekoga da bi snimali", kazao je Gile.