Džek Dimić za B92: "Al Paćino mi je dao životnu lekciju"

Željko Dimić je jedan od retkih srpskih glumaca koji može da se pohvali uspehom u Holivudu. Ostvario je, do sada, više od 80 uloga na filmu, televiziji i pozorištu na četiri jezika i četiri dijalekta na engleskom jeziku.

Poznat je po zapaženim ulogama u serijama: Red i zakon, Havaji 5-0, Kasl, Odstrel, Lilihamer, CSI, Elementarno, Startap, Crna lista, Teslin narod i Brain Dead. Film "Teslin narod", u kojem Dimić tumači lik Nikole Tesle, kvalifikovao se za Oskara za dugometražni dokumentarni film 2019. godine i time zvanično postao kandidat za Oskara.

Jedan od naših najpoznatijih glumaca u Americi Željko Dimić, za B92, govori o svom uzbudljivom životu, putu do Holivuda, poslovima koje je morao da radi kako bi preživeo, ali i o saradnji sa Al Paćinom.

Kako i zašto se dogodio Vaš put za Holivud? Moj put se dogodio onako kako je i trebalo da se dogodi. Niti je bio planiran, niti sam o njemu dugo razmišljao. Jednostavno, nisam imao mnogo izbora. Okolnosti su bile presudne, pored moje želje da se bavim glumom. Prevashodno onaj nesrećni rat na prostoru bivše SFRJ, zemlje koju sam mnogo voleo i činjenica da nisam mogao ni da studiram glumu u otadžbini.

Šta Vam je tada bilo najteže?

Najteže mi je bilo da se pomirim sa svojim mislima jer sam znao da dugo neću videti svoju rodnu grudu. Niti strah od nepoznatog, ni nedostatak novca ni neizvesnost u koju sam odlazio nisu mi teško pali kao osećanje tuge što napuštam zemlju u kojoj sam odrastao i koju sam mnogo voleo.

Čime ste se bavili pre glumačke akademije?

Radio sam sve što sam morao da bih opstao i preživeo. Prvo sam radio tri godine u Češkoj i Švedskoj, kasnije u Americi. Radio sam na građevini, u bilijar klubu, piceriji, restoranima raznim, nosio sam smeće, čistio sam i sneg, raznosio hranu, farbao stanove, šetao pse, brao voće, prodavao automobile... Sve da bih preživeo, kako i obično biva u Americi.

U kom momentu ste odlučili da "prilagodite" ime i postanete Džek?

To nisam odlučio ja. To je predlog mog profesora Michael Margotta-e koji me je primio na klasu.

Nakon šest meseci lomljenja jezika (ne samo on, već i ostali Amerikanci) da izgovore moje kršteno ime Željko, on je na jednom času, u sred moje vežbe, dok me je vodio kroz nju, samo rekao: "Forget it... You're Jack from now on!" (Zaboravi... Od sada si Džek).

Meni se to dopalo i kasnije sam se tako registrovao po završetku akademije kao profesionalni glumac pod scenskim imenom - Jack Dimich.

Naravno, svoje rođeno ime i prezime, Željko Dimić, nisam nikad promenio i ono je u svim mojim dokumentima i pasošima.

Po čemu pamtite Al Paćina koji Vam je bio moderator i u kojoj meri Vam je pomogao za dalju karijeru?

On mi je bio moderator u Actors Studiju na predstavi "Noć Tribada" koju je napisao Per Olof Enquist, a u kojoj sam igrao Viga Sivija, ljubavnika žene Augusta Strinberga. Radili smo zajedno na mom liku i na predstavi nekoliko dana i mnogo sam naučio od njega i zanatski i pedagoški.

Njegova prizemnost i odnos prema nama svima koji smo s njim radili za mene je bila životna lekcija da nikad ne zaboravim da smo svi, pre svega, ljudi pa tek onda glumci sa značajnim imenom ili bez njega.

Zahvaljujući njegovom ljudskom pristupu, pre svega, imao sam utisak kao da smo zajedno studirali na istoj klasi na Lee Strasberg-u, a ne da slušam čoveka koji iza sebe ima dva Oskara.

Foto: GettyImages / Laura Cavanaugh

Mislite li da su srpski glumci u Americi "osuđeni" na stereotipne uloge?

Ne samo srpski, vec ogromna većina glumaca koji nisu rođeni i odrasli u Americi i kojima engleski nije maternji jezik. I ja sam se dugo mučio sa tim sve dok nisam dobio svoju prvu ulogu u kojoj igram rođenog Amerikanca po imenu Randy Thorpe u seriji "Hawaii Five-0". Do sada ih imam šest. Jezik je najveća barijera svih glumaca koji nisu sa američkog kontinenta.

Da li ste nostalgični za domovinom?

Nisam preterano nostalgičan jer često odlazim tamo odakle sam potekao. Svestan sam da mi je otadžbina gde sam rođen i odrastao, a mesto boravka gde se trenutno nalazim, trudeći se da budem građanin sveta gde god da živim, kako mi je otac Vlatko uvek govorio.

Na koju svoju dosadašnju ulogu ste najviše ponosni?

Na ulogu Pavla u filmu "In The Name Of The Son" koji je kvalifikovan za Oskara 2009. godine u kategoriji kratkog igranog filma i koji je pobedio na 23 internacionalna filmska festivala. To je moja prva glavna uloga. I, naravno, na ulogu Nikole Tesle u predstavi, ali i u filmu "Teslin narod" reditelja Željka Mirkovića koji je kvalifikovan za nagradu Oskar.

Da li planirate da se vratite ili ipak ostajete u Americi?

Za sada mi je baza u Njujorku, ali često radim u regionu i u Evropi. Za nekoliko godina će mi baza biti u Beogradu, a radiću tamo gde god me uloga i posao odvedu. Voleo bih da otvorim svoju akademiju u Beogradu i da pokušam da prenesem budućim glumcima sa naših prostora ono što sam naučio na Lee Strasberg Institutu i tokom svoje karijere.

U seriji "Teslin narod" tumačite lik Nikole Tesle. Koliko Vam znači što je film u konkurenciji za Oskara za dugometražni dokumentarni film 2019. godine?

Znači mi mnogo, pre svega, zbog odličnog filma koji je Željko Mirković maestralno režirao.

Srećan sam što sam imao čast i zadovoljstvo da u njemu tumačim lik našeg velikog naučnika Nikole Tesle. Nadam se da će film dobiti i nominaciju koju u potpunosti i zaslužuje.

Upravo smo dobili i vest da će Ujedinjene Nacije u njihovoj zgradi na Ist Riveru organizovati specijalnu projekciju "Teslinog naroda" kao značajan deo kulturne baštine, u Njujorku 17. oktobra ove godine.

"Teslin narod" je jedan od najvećih doprinosa našem narodu i kulturi u poslednje vreme i zahvalan sam reditelju što mi je ukazao čast da kroz lik Nikole Tesle uzmem učešće u ovom veoma važnom filmu.