Slobodna zona, 14. novembar

Poslednjeg dana festivala "Slobodna zona" možete pogledati filmove "Postojim", "Zatvorenik: ili kako sam planirao da ubijem Tonija Blera" i "Žig ubice".

POSTOJIM (I AM)

sreda, 14. novembar, 17.00
Režija: Dorota Kedzierzavska
Poljska, 2005, 93 min
poljski

Nagrade i festivali:
Međunarodni filmski festival u Torontu, 2007. god.
Filmski festival u Karlovim Varima, 2007. god.
Međunarodni filmski festival u Berlinu, 2006. god.

Štampa:
“Kedzierzavska, poznata po radu sa decom, još jednom usoeva da izmami iznijansirane nastupe najmlađih členova ekipe. Rajnhartova kamera je besprekorna, uklavnom koristeći nezasićenu paletu, ekstremne krupne planove I namerno zamagljivanje da bi strvorio ošamućenu atmosferu, nalik na san.” Lesli Felperin, Varajeti

Sadržaj:
"Postojim" je priča o jedanaestogodišnjem Kundelu – čiji je nadimak “Mešanac” – koji traga za svojim identitetom i mestom u životu. Kundel posmatra kako se njegova mlada majka opija tokom dana i spava sa strancima tokom noći. U školi ga proganjaju zlobni učenici, a naduveni nastavnici ga ismevaju. Za njega postoji samo jedno rešenje: da pobegne. Snalažljivi dečak koji sanja da postane pesnik pokazuje zapanjujuće instinkte za preživljavanjem dok se krije u napoštenoj rečnoj barži i skuplja konzerve da bi zaradio novac. Ne žaleći se, Kundel ne krivi druge za situaciju u kojoj se nalazi; njegovo uverenje da će jednog dana živeti bolje daje mu snagu potrebnu da preživi surove dane.

Kundel će se ubrzo sprijateljiti sa devojčicom koja živi u obližnjoj kući. Njegova je vršnjakinja, ali potiče iz bogate porodice i većinu vremena provodi opijajući se u tajnosti. Susret ne rađa samo Kundelovu prvu simpatiju već i važno otkriće: čovek ne mora da bude sam na ovom svetu. Širokougaona fotografija u sepija tonovima i očaravajuća originalna filmska muzika čine ovaj film prelepim za gledati. "Postojim" je zasnovan na istinitoj priči.

O autoru:
Dorota Kedzierzavska (rođena 1957. godine u Lođ, u Poljskoj) pohađala je kulturne studije na Univerzitetu u Lođu, filmsku režiju na moskovskom WGIK-u i studije filma i pozorišta u Lođu. Režirala je nekoliko cenjenih filmova kao što su "Devils Devils" (Đavoli đavoli, 1991); "Crows" (Vrane, 1994), koji je dobio nagradu Coup de Coeur na Filmskom festivalu u Kanu; "Nothing" (Ništa,1998). Od početka karijere, u centru njene pažnje su iskustva siromašne dece koja se bore sa teškom finansijskom situacijom, odbacivanjem od strane odraslih ili sa oba problema.

Izjava reditelja:
"Glavni lik filma "Postojim" brani svoje dostojanstvo i pravo na egzistenciju i donošenje sopstvenih odluka. Čak i kada situacija u kojoj se nalazi deluje beznadežno, on može da kaže, po savesti: 'Ja postojim.' I on zaista postoji. On postoji, baš kao što mnogi od nas više ne postoje. Ali mi to prosto ne shvatamo. Mi to čak i ne primećujemo... " Dorota Kedzierzavska

ZATVORENIK: ILI KAKO SAM PLANIRAO DA UBIJEM TONIJA BLERA

THE PRISONER OR: HOW I PLANNED TO KILL TONY BLAIR
sreda, 14. novembar, 19.00
Režija: Majkl Taker, Petra Eperlejn
NEMAČKA/SAD, 2006, 72 min
engleski

Nagrade i festivali:
Međunarodni filmski festival u Torontu, 2006. god.
Srebrni vuk, takmičarska konkurencija, IDFA 2006. god.

Štampa:
“Sjajan film, jedan od malobrojnih istinski vrednih prikaza invazije na Irak. Još je manje onih koji se drže i na polju filma, reportaže i najsumornije vrste ljudske komedije.” Majkl Filips, Čikago Tribjun

Sadržaj:
Irak, septembar 2003. godine. Konvoj vojnika spremnih za napad kreće se ka kući u kojoj se, prema podacima obaveštajaca Koalicionih snaga, kriju četvorica braće koji prave bombe za svoju terorističku grupu. Sa njima je i reditelj Majkl Taker, koji snima dokumentarni film o životu američkih vojnika. Dok snima, jedan od osumnjičenih protestvuje: "Ja sam novinar, vi grešite", pre nego što ga odvode u lisicama. Osumnjičeni je Junis Kataher Abas, i sledećih osam meseci provešće u pritvoru na različitim lokacijama, među njima i u zatvoru Abu Graib. Greškom je optužen da je planirao da ubije Tonija Blera.

Film "Zatvorenik ili kako sam planirao da ubijem Tonija Blera" koristi Takerove snimke i dokumente sa kojih je nedavno skinuta oznaka "poverljivo" – kao i Junisove amaterske snimke – da bi se prikazala ova upečatljiva priča. Saznajemo za zlostavljanje koje je Junis pretrpeo, i pored njegove nekadašnje vere u budućnost slobodnog Iraka i snimateljskog rada za novinare sa Zapada. Junis vodi tajni dnevnik na unutrašnjoj strani bokserki, izveštaj koji otkriva, pored ozloglašenih pornografskih zlostavljanja u zatvoru, i atmosferu sistematske ravnodušnosti. Film prati i jedinstveni stil grafičkih romana, sa 150 originalnih ilustracija korediteljke Eperlejnove.

O autoru:
Majkl Taker (rođen u Honolulu, na Havajima, 1966. godine) i Petra Eperlejn (rođena 1966. godine u Karl Marks Štatu, u Demokratskoj republici Nemačkoj) upoznali su se u Njujorku 1994. godine. Pokrenuli su produkcijsku kuću Nomado Films i proizvodili materijal za humanitarne organizacije u Vijetnamu, na Filipinima, u Bosni i Hrvatskoj. Na početku rata u Iraku 2003. godine, Taker odlazi u Bagdad, prateći prodavca oklopnih vozila i snimajući roud film, "Ali Baba and the Merchant of Baghdad "(Ali Baba i bagdadski trgovac). Dok je snimao "Ali Babu", Taker se zainteresovao za priču o američkim vojnicima raspoređenim u Iraku; posle filma "Gunner Palace" (Palata nišandžija, 2005. god.), koji je kritika obasula pohvalama, Taker i Eperlejnova počitnju da rade na filmu Zatvorenik: Ili kako sam planirao da ubijem Tonija Blera.

Izjava reditelja:
"Razgovarajući sa Junisom, shvatio sam da ova priča dopire mnogo dalje od Iraka. Ovde se radi o osnovnim definicijama slobode. Nekoliko meseci kasnije, u Amanu, dok sam sedeo sa Junisom i njegovim bratom Kalidom u sigurnoj kući, Kalid mi je rekao: 'Pre hapšenja, nikada nisam razmišljao o vrednost slobode'. Te reči su filmu dale razlog za postojanje." Majkl Taker

ŽIG UBICE (MARK OF CAIN)

sreda, 14. novembar, 21.00
Režija: Mark Manden
Velika Britanija, 2007, 87 min
engleski

Nagrade i festivali:
Nagrada "Filmovi koji su važni" Amnesti Internešnal, Međunarodni filmski festival, Roterdam, 2007. god.

Štampa:
“Film koji će potresti britansku vojsku... Gluma je na najvišem nivou i vidimo stvarni strah na licima tih mladih vojnika.” Baz Bambigoj, Dejli Mejl

Sadržaj:
Trikl i Šejn, dvojica osamnaestogodišnjih vojnika, odlaze u Basru na svoj prvi borbeni zadatak, uoči kolapsa režima Bat partije. Suočivši se sa surovostima koje nosi rat, njihov moral opada i oni postaju deo užasnog čina. Posle ubistva iz zasede nekoliko vojnika iz njihove čete, njih dvojica, zajedno sa ostalim pripadnicima divizije, hapse i ispituju dva muškarca optužena za umešanost u napad. Tokom ispitivanja, prebijaju i ponižavaju zatvorenike.

Po povratku u domovinu, Triklu i Šejnu je teško da nastave da žive kao nekada. Kada u javnost isplivaju šokantne fotografije zlostavljanja zarobljenika, dolazi do njihovog hapšenja i ekstremnih osuda zlodela od strane rodbine i javnosti. Trikla muči krivica, dok se Šejn priprema da se pojavi pred sudom. Na kraju će obojica biti prisiljena da preispitaju svoja dela, sa dubokim posledicama po njih same, njihove najbliže, kao i diviziju kojoj su pripadali. Premijera "Žiga smrti" na britanskom Kanalu 4 bila je odložena pošto su iranski vojni zvaničnici uhapsili petnaest britanskih vojnika u martu 2007. godine.

O autoru:
Mark Manden (rođen 1959. godine u Londonu) poznat je po kratkim filmovima, dokumentarcima i filmovima u produkciji televizije BBC. U filmu "Žig smrti" Manden je po drugi put sarađivao sa scenaristom Tonijem Merčantom. Njihov prvi zajednički projekat je film "A Knight's Tale" (Priča o vitezu). Među prethodnim Mandenovim radovima je i nedavno prikazan film u produkciji BBC "Shiny Shiny Bright New Hole in My Heart"(Nova rupa koja sjaji u mom srcu). Režirao je i seriju "Conviction" (Osuda), nominovanu za BAFTA nagradu za najbolju seriju.

Izjava scenariste:
“Ovo je film o prijateljstvu i moralu, o pokušaju da se sačuva dobrota u veoma izazovnom okruženju u kojem uobičajena pravila o dobru i zlu ne važe. Takođe, ovo je film o ratu u Iraku, o onima koji se u njemu bore, o teškoćama održavanja reda u okupiranoj zemlji: biti dobar čovek i dobar vojnik ne mora da bude isto, a mene interesuje da to istražim. Sve što radim ima socijalnu dimenziju, ili savest. U ovom slučaju, glavna karakteristika je humani odnos prema priči, pokušaj da se prikaže humanost u najtežim okolnostima; o ljudima koji pokušavaju da pronađu moralno uporište u haosu i nasilju.” Toni Merčant, scenarista