Slobodna zona, 13. novembar

13. novembra na programu "Slobodne zone" su filmovi "Bili", "Smrt predsednika" i "Pramcem ka severu".

BILI (BILLY THE KID)

utorak, 13. novembar, 17.00
Režija: Dženifer Venditi
SAD, 2007, 85 min
engleski

Nagrade i festivali:
Hot Doks 2007. god.
Nagrada publike za najbolji dokumentarni film, Filmski festival u Melburnu, 2007. god.
Najbolji dokumentarni film, Međunarodni filmski festival u Edinburgu, 2007. god.

Štampa:
“Mnoštvo dramskih filmova o adolescenciji vrednih pomena snimljeno je u proteklim decenijama, ali retki mogu da se mere sa utiskom koji ostavlja film BILI.”Holivud Riporter

Sadržaj:
Bili počinje kao intimni portret koji se brzo preliva u širi društveni kontekst tinejdžerskog samootkrivanja, istovremeno najmračnijeg i najsvetlijeg dela mladosti. Film je kombinacija žanrova i ostavlja utisak da ekipa iza kamere nije uticala na njegov tok nego, samo, beležila život koji se pred njima odvijao. Nimalo uznemiren zbog bežičnog mikrofona koji odano nosi svakog dana, Bili dozvoljava filmadžijama da ga prate i svedoče o njegovim usponima i padovima u školi, maltretiranju koje trpi od siledžija, da zabeleže njegove intimne emotivne razgovore sa majkom ali i šarenolike stanovnike ulice Mejn. Na polovini snimanja, Bili sticajem srećnih okolnosti sreće svoju simpatiju Heder u lokalnom restoranu i film kreće neočekivanim tokom: autori počinju da prate nijanse prve tinejdžerske ljubavi i njenih posledica. Bili bez ustručavanja deli intimne i tačne opservacije o sebi i onima oko sebe. Peni, Bilijeva majka, herojski prevazilazi iskušenja. Saznajemo njenu tešku prošlost provedenu sa Bilijevim biološkim ocem, zavisnikom sklonom nasilju, te možemo da vidimo naznake kako je Bilijev odnos prema ženama oblikovan njegovom nemogućnosti da zaštiti majku dok je bio dete. Bili je priča o sazrevanju tinejdžera autsajdera koji se hrabro suočava sa preprekama, pokazujući retko viđenu svesnost.

O autorki: Dženifer Venditi (rođena 1971. godine u Sent Paulu, u Mičigenu) osnovala je agenciju za odabir glumaca u Njujorku, JV8INC, 1998. godine. Putujući po svetu i tražeći na ulicama obične ljude za potrebe snimanja reklama, modnih spotova i revija, kao i filmova, ona otkriva širok spektar raznolikog talenta, ali koje tradicionalni metodi odabira glumaca uglavnom zanemaruju. Dok je tragala za glumcima za kratki film Kartera Smita, "Bugcrush" (Gaženje grešaka, najbolji kratki film na festivalu Sandens 2006. godine), Venditi je otkrila Bilija, koji je kasnije postao glavni lik njenog režijskog prvenca "Bili".

Izjava rediteljke:
"Možete da kažete da sam slaba na gubitnike. Oduvek sam tragala za lepotom u nekonvencionalnom. Moj način rada nije uobičajen jer stalno intervjuišem ljude. Nalazim glumce za projekte koji su daleko od tradicionalnih ili postojećih potreba za talentima. Razgovarala sam sa sigurno deset hiljada ljudi, možda i više, i uvek sam mislila da ću jednog dana u igranoj formi istražiti najizražajnije od njih." Dženifer Venditi

SMRT PREDSEDNIKA (DEATH OF A PRESIDENT)

utorak, 13. novembar, 19.00
Režija: Gabriel Rejndž
Velika Britanija, 2006, 92 min
engeski/arapski

Nagrade i festivali:
Nagrada međunarodne kritike (FIPRESCI), Filmski festival u Torontu, 2006. god.
Sarajevo film festival 2007. god.

Štampa:
"Ono što sledi nakon atentata je toliko užasno da se svakome može oprostiti ako napusti bioskop ubeđen da je neophodno održati Buša u životu." LA Vikli

Sadržaj:
Dobitnik nagrade kritike za najbolji film na Filmskom festivalu u Torontu 2006. godine, ovaj kontroverzni lažni dokumentarac slika zamišljeni atentat na američkog predsednika Džordža Buša. Predstavljajući film kao istraživački dokumentarac, autor u filmu koristi arhivske snimke, glumce i kompjuterske efekte da bi pokazao sve one umešane u taj sudbonosni dan: demonstrante ispred hotela u Čikagu, osumnjičene u pucnjavi i njihove porodice, agente tajne službe koji nisu uspeli da zaštite poverenog im štićenika, novinare, kao i čitav niz stručnjaka koji očajnički tragaju za značenjem ovog užasnog čina nasilja.

Kao dokumentarac, ovaj film kombinuje izuzetno zanimljivu naraciju sa autoritativnim reportažama, čiji je cilj da gledaocima omogući procenu alternativnih teorija o atentatu.

Kao drama, delo je nabijeno akcijom i nudi posrednu kritiku našeg savremenog političkog pejzaža, sa ciljem da naglasi najalarmantnije aspekte današnjeg fundamentalizma, bilo da je religiozan, neokonzervativan ili liberalan.

Film pokriva teme građanske neposlušnosti, rasnog profilisanja, smanjenja građanskih sloboda, senzacionalizma i teorije koja opravdava rat. I konačno, saznajemo šta će se dogoditi Americi... Posle smrti predsednika.

O autoru:
Gabrijel Rejndž (rođen 1974. godine u Česteru, u Engleskoj) započeo je karijeru kao producent i reditelj, snimajući za BBC i Independents filmove poput "The Menendez Murders" (Ubistva Menendezovih, 2002) i "The Great Dome Robbery" (Velika pljačka Kupole, 2002). Usledila su dva TV filma za BBC: "The Day Britain Stopped" (Dan kada je Britanija stala, 2003), o nizu kataklizmičnih događaja koji su doveli do zastoja saobraćaja u Britaniji, i "The Man Who Broke Britain" (Čovek koji je osiromašio Britaniju, 2004), o terorističkom napadu koji je zbrisao veći deo proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji. Rejndž je 2003. godine na dodeli BAFTA nagrada nominovan za najboljeg novog reditelja. "Smrt predsednika" je njegov prvi igrani film.

Izjava reditelja:
"Nacinalna katastrofa je uvek trenutak koji nas sve zaustavi. To je doba u kome razmišljamo o onome što je zaista važno. Dok je premisa "Smrti predsednika" svakako zapaljiva, kao metafora za 11. septembar ona mora, samim tim, da bude i neopisivo užasna. A istorija nas uči da ne postoji ništa što može izazvati veći potres u Americi od ubistva predsednika. Od samog početka sam bio svestan da će me osuđivati zbog same ideje ovog filma, ali verujem da je za umetnost ponekad ne samo prihvatljivo da bude nečuvena, već da je to i neophodno. Živimo u doba neverovatnog straha. Kada se ljudi plaše, oni paniče i često urade nešto zbog čega kasnije žale. Ovim filmom sam želeo da ponudim drugačije viđenje onoga što se događalo u poslednjih pet godina, kao i pogled na to kako rat protiv terorizma i invazija na Irak menjaju Ameriku." Gabrijel Rejndž

PRAMCEM KA SEVERU (TRUE NORTH)

utorak, 13. novembar, 21.00
Režija: Stiv Hadson
Velika Britanija, 2006, 96 min
engleski

Nagrade i festivali:
Međunarodni filmski festival u Torontu, 2006. god.
Izbor kritike, Filmski festival u Karlovim Varima, 2007. god.

Štampa:
“Ovo je snažno filmsko stvaralaštvo, takođe i politički intenzivno, koje stalno povlači paralele između ekonomskih pritisaka na ribare, emigrante i zaposlene u seks industriji, postavljajući pitanje koliko slobode bilo ko od njih zaista ima – a ipak, nikada ne dozvoljava da ispusti pojedince kada dođe do moralnih izbora.” Dženi Kermodi, Aj for Film

Sadržaj:
Škotski ribarski brod uplovljava u belgijsku luku. Ribari ponovo nisu uspeli da uhvate dovoljno ribe da otplate hipoteku. Skiper (Geri Luis), iako nominalno i dalje na komandi broda, prebacuje odgovornost za sve finansijske poslove na sina Šona (Martin Kompston), koji će ga jednog dana naslediti. Suočen sa bankrotom i ne želeći da postane gubitnik poput oca, Šon nerado prihvata unosnu ponudu – da prošvercuje kineske emigrante preko Severnog mora u Britaniju. Angažuje još jednog člana posade, Rajlija (Piter Mulan), da mu pomogne i, dok Skiper spava, Kineze sakrivaju u tminu brodskog skladišta.

Ono što na prvi pogled izgleda kao laka zarada od posla bez ikakvog smisla, uskoro se pretvara u igru na život i smrt protiv vremena. U pokušaju da izbegnu da britanske vlasti otkriju tajni teret po dolasku, moraju da ulove i nešto ribe, ali je mreža stalno prazna. Na palubi raste očajanje, a u potpalublju se uslovi sve brže pogoršavaju. Uskoro će oluja oštetiti brod i povrediti ljudski teret na njemu, situacija je sve teža i preokreti sudbine se smenjuju jedan za drugim. Pramcem ka Severu je uzbudljiv igrani film, ali relevantnost priče je nesumnjiva u svetu u kome su zalihe ribe u okeanima sve manje a vrednost ljudskih života uporediva sa svim ostalim oblicima trgovine.

O autoru:
Stiv Hadson (rođen 1969. godine u Londonu) i odrastao je u Engleskoj i Južnoj Americi. Počeo je da piše, glumi i režira dok je studirao na Univerzitetu u Kembridžu. Kada je završio glumačku školu u Londonu, Stiv je radio kao glumac i reditelj u Britaniji, na Kubi, u Belgiji, Nemačkoj i Italiji, gde je proveo godinu dana sarađujući sa poljskim rediteljem Jiržijem Grotovskim. Stivov kratki film "Goodbye" (Doviđenja) premijerno je prikazan na Filmskom festivalu u Veneciji 2004. godine i osvojio je nagradu UIP za najbolji evropski kratki film. "Pramcem ka severu" je Hadsonov prvi dugometražni film, za koji je i napisao scenario.

Izjava reditelja:
"Ja nisam mornar, niti ribar. Zato sam na neki način bio nervozan što ću pisati o toj zajednici, jer prosto uzimate ljudske živote i prenosite ih na platno. Na kraju, nikako ne želim da impliciram da su svi ribari šverceri ljudi. To je kombinacija loših odluka i loše sreće koju imaju ribari u "Pramcem ka severu", dok rade svoj posao. Ali u isto vreme, dao sam sve od sebe da bih pokušao da razumem iskustva ljudi upletenih u ilegalnu imigraciju. Veliko pitanje u srcu ove priče je 'Šta je to što dobre ljude može da natera da počine zlodela?'” Stiv Hadson