Diznijeve heroine kroz decenije

U petak, 21. decembra, navršava se tačno 75 godina od kada je u bioskope stigao prvi animirani film Volta Diznija, „Snežana i sedam patuljaka”

. Od te devojke blagog osmeha na čiju lepotu ni ptice nisu bile imune, mnogo se toga promenilo.

Najnovija Diznijeva heroina, Merida, škotska princeza neukrotive kose iz filma „Hrabra Merida ” (Brave), napravla je pravu malu revoluciju u svetu crtanih filmova. Helen Navaro, šefica Katedre za animaciju pri Britanskoj školi za film i TV, kaže da Merida odudara od uobičajene Diznijeve junakinje.

„Ona je prava avanturistkinja koja mora da se izbori sa napornim izazovima, nije samo ukras za pod ruku nekog momka. Devojke su u crtaćima predstravljane kao slabiji pol, ali Merida uzima stvar u svoje ruke i sama se izbavlja iz nevolja. Ovaj film pokazuje kako su se i 'nacrtane' heroine približile stvarnim ženama”.

Džim Korkis, kolumnista online fanzina Mouse Planet i istoričar lika i dela Volta Diznija, kaže da su Diznijeve heroine oduvek bile odraz svoga vremena. „Snžana je bila model za tadašnje žene koje su smatrale da njihov život nije potpun bez princa na belom konju i sve vreme su čekale da naiđe.

Posle Drugog svetskog rata žene su osetile šta znači radna atmosfera i postale su aktivnije. Pepeljuga nije samo sedela skrštenih ruku već je otišla pravo na dvor po svog muškarca.

Osamdesetih godina Diznijeve junakinje su postale svojeglavije. Bela iz ‘Lepotice i zveri’, nikada nije ni imala porebu za princom. Ona je bila nezavisna i sama sebi dovoljna, nije tražila 'viteza u sjajnom oklopu' da je spase. Štaviše, ona je bila ta koja je spasla princa”.

U čast 75. rođendana prve Dizznijeve heroine, britanski The Independent nas je podsetio na neke od vodećih ženskih likova čuvenog animatora.

Snežana (Snežana i sedam patuljaka), 1937.

Jadno devojče, primorano da čisti za gomilom patuljaka rudara, snagu pronalazi u pevanju „jednoga dana moj princ će doći”. I on je došao. Ali tek nakon što ju je maćeha bezmalo ubila zatrovanom jabukom. Ovaj film bio je tehnički i komercijalni trijumf za Diznija.

Gospođa Džambo (Dambo), 1941.

Teška uloga zua prvu Diznijevu zaposlenu mamu: ona je jedna od zvezda cirkusa i vođa trupe slonova. Nema skrupula i ne preza da našamara svakoga ko se ruga prevelikim ušima njenog mladunčeta. Nažalost, zbog toga biva zatvorena, ali se na kraju ipak vraća svom detetu.

Falina (Bambi), 1942.

Falina nije mnogo razrađen lik osim što tumači Bambijevu simpatiju. Međutim, ona ipak čini prvi korak, kako su to radile žene tokom Drugog svetskog rata.

Pepeljuga, 1950.

Prinuđena da rinta za svoje dve zle polusestre, Pepeljuga spas od kućnih poslova pronalazi u zgodnom princu. Na svu sreću, ima na svojoj strani kumu vilu i majušna ženstvena stopala.

Nije baš idealan uzor za generaciju „Adamovog rebra”. Ono što je „vadi” jeste da je na svoju ruku krenula u potragu za princem, hrabro se uputivši u palatu na bal.

Vendi Darling (Petar Pan), 1953.

Za razliku od svoje braće, Vendi stiže nevoljno u Nedođiju i biva primorana na ulogu surogat roditelja.

Tema koja se provlači kroz ovaj film je odrastanje - ili neodrastanje, u Petrovom slučaju. Na kraju Venid kaže ocu da je spremna da se iseli iz dečje sobe koju je delila sa bratom. Sva je prilika da će ponovo postati mama vrlo brzo.

Arijel (Mala sirena), 1989.

Arijel ruši pravila tradicionalne Diznijeve princeze jer je avanturista i nesmotrena. Ali i kao takva, ona je u potpunosti vođena opsesijom prema jednom muškarcu, Eriku. A kada je u zamku uhvati zla morska veštica Ursula, dolazi drugi muškarac, njen otac, da je spase.

Bela (Lepotica i zver), 1991.

Poput Arijel, Bela ima mnogo više „karktera” od ostalih Diznijevih junakinja. Inteligentna i oštroumna, ona odbija udvaraja lokalnog seoskog kicoša Gastona, koji želi ženu za ukras.

Dodatne poene dobija jer uspeva da vidi dalje od grozne pojave Zveri, ali ih gubi kada postaje njegova supruga-domaćica kada se on preobratio u zgodnog princa.

Jasmin (Aladin), 1992.

Bila je to Godina žene u SAD, jer je na izborima pobedio rekordan broj političarki. I dok su Snežana i Pepeljuga žudele za životom na dvoru, udate za prinčeve, Jasmin nije podnosila svoj ušuškani život sultanove ćerke.

Premaskirala se u običnu ženu ne bi li izašla izvan zidina palate, odbila je brojne prinčeve i udala se za Aladina iz ljubavi.

Pokahontas, 1995.

Baš kao i Jasmin i Pokahontas nije htela da se uda za muškarca za kog joj je naloženo: odbila je poslušnost ocu i spajtala se sa engleskim došljakom Džonom Smitom.

Ali, ipak je odbila da pođe sa Smitom u Englesku. Za razliku od pasivnosti prvih Diznijevih heroina, Pokahontas je odabrala da živi život po svome umesto da se prikloni muškarcu.

Esmeralda (Zvonar Bogorodičine crkve), 1996.

Dok su prve Diznijeve princeze bile čiste i nevine, vatrena Ciganka Esmeralda je predmet seksualne želje.

Klod Frolo, zli ministar pravde, je istovrmeeno opsednut i zgrožen njenom pojavom. A ona je jedina koja pokazuje saosećanje prema grbavom Kvazimodu.

Megara (Herkul), 1997.

Za razliku od ostalih krupnookih Diznijevih princeza, Meg je cinična i svoja i odbija Herkulova udvaranja. Pokazuje i devijantnu stranu ličnosti, obično rezervisanu za zle žene, kada se ispostavi da radi za Hada, Herkulovg ljutog neprijatelja.

Na kraju Herkul se ipak odriče svog mesta besmrtnika na Olimpu da bi ostao na Zemlji sa Meg.

Mulan, 1998.

Jedna od Diznijevih najaktivnjih junakinja, Mulan se preoblači u dečaka kako bi sprečila da njen ostareli otac bude mobilisan za borbu protiv Huna.

Zaplet predstavlja pravi preokret u ronim ulogama u odnosu na ranije Diznijeve filmove. Mulanine vojničke sposobnosti, a ne njen izgled, privlače pažnju glavnkomadijućeg, Lija Šanga.

Elastigirl, (Neviđeni), 2004.

Superheroina koja postaje domaćica, Helen Par je radikalni primer dileme savremene žene - karijera ili porodica.

Nakon što su njene supermoći stavljene van zakona, ona se udaje za g. Neverovatnog i prinuđena je da svoj alijas okači o klin. Na kraju je, ipak, ona ta koja spasava svog muža.

Merida (Hrabra Merida), 2012.

Škotska princeza je pre ratoborna tinejdžerka nego tipična Diznijeva princeza. Ona nit' je poslušna nit' je ponizna i potpuno je nezainteresovana za svoje udvarače, čije veštine u gađanju lukom ne mogu da se porede sa njenim.

Merida je prva Diznijeva princeza koja nema simpatiju.