Radetova žena otkriva sve zločine DB

Za bezbednosni aparat Srbije više nije najveći problem bivši šef DB Rade Marković, već njegova supruga Ivančica koja preti da će15 najtajnijih dosijea Državne bezbednosti iz devedesetih predati svetskim medijima ukoliko se nastavi napad na njenog supruga, ali i ukoliko on pristane na status svedoka saradnika!

Tako je kompletna država iznenada upala u nemoguću situaciju jer je Ivančica, kako Nedeljnik ekskluzivno saznaje, sklonila najpoverljivije tajne DB-a kod svoje sestre u Švajcarsku, a ucenjuje i osuđenog supruga da nikako ne prizna zločine kako ne bi ukaljao obraz porodici.

Štaviše, demanti Politici stigao je s Ivančicinog mejla, tako da niko u državi više nije siguran ko preti - on ili njegova supruga. S druge strane, porodica Marković je sama po sebi dokaz kako je služba Državne bezbednosti sve preuzela devedesetih godina. Njegov sin i danas živi u stanu jednog od Nicovića, Đorđa preko čije je Kapital banke devedesetih ustanovljen DB sistem pranja novca. Kasnije su nastale privatizacije i ostale stvari, ali je naš izvor koji je otkrio sve stvari, bio posebno obazriv kada su u pitanju Nicovići, DB, novac...

Sve u svemu, afera Marković uskoro mora da dobije neki epilog. Bivši šef DB je svojim zatvorskim kolegama nedavno rekao da Novu godinu neće dočekati u zatvoru, a inače je već svima nejasno zbog čega on koji je optužen za najteža krivična dela ima povlašćen status u Zabeli.

Marković se naime nalazi u vrlo komotnoj situaciji van Sedmog paviljona. On je zadužen da održava neku pumpu, što samo održava sliku u zatvoru u kojem nikome nije jasno čime je on zaslužio takav zaštićeni položaj.

Marković se hvali i kako mu je savetnik predsednika Oliver Antić obećao pomilovanje, koje je zvanično i zatražio pre neki dan, a njegov pokušaj da dobije status vedoka saradnika u čemu je bio daleko odmakao s tužiocem Jovanom Prijićem, odavno je van snage. I to ne zbog Markovića već zbog njegove supruge koja mu je rekla da tog trenutka odlazi iz Beograda u Zagreb i pušta dokumente protiv Srbije.

Da li je to nekakva igra bračnog para ili Ivančicu niko ne može da drži pod kontrolom, pa čak ni delovi stare službe koji izdržavaju i nju i sina, tek bezbednosni organi znaju da je Marković sklonio vrlo poverljive dokumente o ratnim zločinima i državnom teroru koji se devedesetih sprovodio u Srbiji.

S druge strane, i demanti Politici sada je stigao s Ivančicinog mejla,pako da svi proveravaju da li iza njega stoji Rade, Ivančica ili zajedno.

U pomenutom demantiju, ipak, nema nikavog demantovanja već jasnog upozorenja za one koji znaju da čitaju. Marković se prvo poziva na svoj patriotizam, dakle, sad više neće da bude "patriota" ukoliko nastave da ga muče, pa zatim dodaje:

"Ni posrednim, ni neposrednim putem, nisam nikada, niti ću bilo kome pretiti, niti bilo šta učiniti što bi moglo na bilo koji način naneti štetu Srbiji, ili kako ste naveli, 'baciti je na kolena'. Svedočenjem pred Haškim tribunalom pokazao sam svoj patriotizam. Trule kompromise koji su eventualno mogli Srbiju i njene građane da prikažu svetu kao genocidne, odbio sam, u šta su se mogli uveriti svi građani Srbije. Svedočio sam istinu, koja ne znam koliko je pomogla Srbiji, ali evidentno da meni nije. Za odavanje državne tajne i dosijea za koje sam bio optužen, pravosnažno sam oslobođen. Sud je utvrdio da se u tim spisima ne nalaze državne tajne, te da se otkrivanjem tih tajni ne može naneti šteta državi, kao i da se disk sa tim spisima ne nalazi kod mene. Strah da će istina izaći na videlo je u glavama onih koji verovatno imaju čega da se plaše. Ovakve neistine iz proverenih izvora, pa još posredne, sračunate su da diskredituju u očima javnosti mene i moju porodicu i dodatno otežaju ionako nezavidne uslove u kojima izdržavam, kako reče moj advokat Mašić, tuđu robiju."

Dakle, Rade Marković je posle 12 godina robije odjednom saopštio nekoliko novih stvari - 1. da diskovi nisu kod njega, 2. da će istina izaći na videlo, 3. da neke glave znaju čega mogu da se plaše i 4. da on izdržava tuđu robiju.

Komisija za istraživanje ubistva novinara posle demantija saopštila je da je Rade Marković pretio objavljivanjem 15 dosijea "što bi imalo nesagledive posledice i po njega i po državu".

"Bivši šef DB je u dokumentovanom razgovoru s jednim članom komisije naveo da njegova supruga poseduje 15 tajnih dosijea i da će ih u slučaju da policija 'napravi još jedan korak', objaviti u 'svim evropskim novinama i još negde, a ona zna gde'."

Marković je to rekao nakon što je radna grupa koja istražuje ubistva novinara pokušala da obavi razgovor povodom novih saznanja o njegovoj ulozi u ubistvu Slavka Ćuruvije. On nije želeo da se izjašnjava o navedenim činjenicama, a zatim je zatražio razgovor s jednim članom komisije, kome je, između ostalog rekao da su ti policajci „previše nisko rangirani" i da će ga "izigrati ako im pomogne".

"Policajci koji su sa njim razgovarali previše su 'nisko rangirani' i da će ga izigrati ako im pomogne, a da on zauzvrat ima čvrsta obećanja da će mu se pomoći i da će on izaći sledeće godine na osnovu primene zaštite zakonitosti, ili pomilovanjem, a da je o tome već razgovarao sa savetnikom predsednika republike Oliverom Antićem", navodi se u saopštenju.

Marković je tom prilikom rekao i da je odmah posle razgovora s policijom pozvao svoju suprugu i rekao, misleći na policiju, da su "oni" ponovo "bili ovde i da su bili vrlo bezobrazni i da nemaju nameru da mu se skinu s grbače".

"Navodno, na sve to ona je odgovorila da joj je je prekipelo i da će ako 'oni' naprave samo još jedan korak, da će se ona preseliti u Zagreb, a da će 15 tajnih dosjea koje poseduje, a koje joj je navodno Marković dao, objaviti u svim evropskim novinama, i još negde, a ona zna gde. Osuđeni Marković ukazuje da će sve to imati veoma ozbiljne i nesagledive posledice kako po njega, tako i po državu, ali da mu je više muka od svega kao i njegovoj supruzi", piše u saopštenju.

Marković je naglasio da „u vezi s tim dosijeima nije pristao na nagodbe s bivšim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem, načelnikom RDB-a Goranom Petrovićem i njegovim zamenikom Zoranom Mijatovićem, dok je bio u pritvoru u Okružnom zatvoru u Beogradu, kao ni na nagodbu s tužiocem Haškog tribunala Džefrijem Najsom u Hagu, kada je svedočio na suđenju bivšem predsedniku republike Slobodanu Miloševiću."

Komisija za istraživanje ubistava novinara ocenila je da je reč o ozbiljnim pretnjama, a izveštaj kojim je dokumentovan razgovor sa Markovićem dostavila je specijalnom tužiocu za organizovani kriminal Miljku Radisavljeviću.

"Komisija očekuje da će Specijalni tužilac utvrditi o kojim dosijeima je reč, da li su i na koji način otuđeni iz prostorija Resora državne bezbednosti i gde se sada nalaze, ko je to učinio i da se pokrene postupak protiv počinilaca. O ovome je obavešten i Biro za koordinaciju rada obaveštajnih službi i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, koji na vrlo angažovan i posvećen aktivan način podržava rad ove komisije", piše u saopštenju, koje se zaključuje rečenicom da komisija nastavlja intenzivan rad, bez obzira na pretnje.

Jednom rečju, nastao je kompletan haos oko Radeta Markovića i to pre svega jer je Komisija za nekoliko meseci jasno utvrdila da su on i Radonjić direktno kontrolisali ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Prosto je neverovatno, posebno u novinarskim krugovima, da je bilo potrebno toliko vremena i da mora da se formira jedna komisija kako bi utvrdila ubistvo jednog od naših kolega.

To je s druge strane Markoviću i ostalim radnicima prljavog odeljenja DB samo dovelo do uljuljkanosti, jer Slavkove kolege nisu tražile istinu, pa je i Rade mislio da se taj slučaj polako zaboravlja. U međuvremenu je Ivančica zatvorila priču i o krovnom priznanju državnih zločina devedesetih koji je pokrenuo Jovan Prijić, a koji je trebalo da dovedu do rasvetljavanja najmanje 20 ubistava iz tog vremena, između ostalih ubistvo direktora Jata, ministra odbrane, Arkana, generalnog sekratara FSS, novinara i tako dalje.

Pregovori su u jednom trenutku tada "išli toliko dobro" da je Rade Marković zatražio da se hitno promeni Zakon o krivičnom postupku u kojem je stajalo da "osobe osuđene na maksimalne kazne zatvora od 40 godina ne mogu da dobiju status svedoka saradnika".

U javnosti je prošlo slabo zapaženo kad se Zakon iznenada promenio, osim što je SPO protestovao. Bilo je logično da se sprema ili svedočenje Radeta Markovića ili nekog iz Zemunskog klana koji bi otkrio političku pozadinu ubistva premijera Đinđića. Ljudi koji su bili unutra, ipak, znali su da se radi o Markoviću, iako je bilo nekoliko medijskih spinova koji su u igru na silu uvukli Vojislava Koštunicu i njegov odnos s Acom Tomićem, ali samo kako bi se skrenula pažnja sa slučaja Marković.

Vlast, ubeđena u svoju pobedu je, ipak, promenjena, a slučaj Marković u borbi protiv korupcije otišao u drugi plan. U međuvremenu se SPO približio novim vlastima i ponovo progurao izmenu Zakona koja je onemogućavala ljudima osuđenim za najteža dela da dobiju status svedoka saradnika. To je moglo samo da razljuti Markovića, ali je nova prekretnica i nada za njega Komisija za istragu ubistva novinara koja je želela hitno da dobije odgovor na ubistvo Slavka Ćuruvije.

Rade Marković video je svoju novu šansu. Ceo slučaj je aktiviran, opet se stupilo u kontakt s njim, iako je senku na ceo slučaj bacilo napuštanje Komisije predsednika NUNS-a Vukašina Obradovića. On je bio protiv toga da se pregovara sa čovekom koji je neposredno učestvovao u ubistu Ćuruvije, a posebno zbog toga što on počinje da navodi kao organizatore mrtvog Miloševića i našim pravosudnim organima nedostupnu Mirjanu Marković.

Kako Nedeljnik saznaje, Marković ipak nije priznavao ništa u slučaju Ćuruvija, tvrdio je da ništa ne zna, a za stare slučajeve je bio spreman da eventualno sve prebaci na Miloševića, iako prvenstveno da se nagodi, kako je pričao i samom Oliveru Antiću (vidi intervju) „dosta je 15 godina. To je fer, toliko sam zaslužio".

Ipak, kako je svima bilo jasno da Marković nije bio manijakalni ubica koji je ubijao nekoga jer mu se nije sviđao, potpuno je jasno da je to radio po nečijem naređenju. Formalno je to mogao da naredi samo Milošević, iako ga to ne amntestira odgovornosti jer je svaki službenik dužan da odbije da izvrži naređenje ako je ono u suprotnosti sa zakonom.

Božo Prelević, advokat i koministar u prelaznoj vladi posle Petog oktobra ipak kaže za Nedeljnik:

"Ako bi Rade Marković odlučio da kaže sve što zna, po mojoj proceni, moglo bi da se reši oko dvadesetak ubistava iz perioda kad je on vodio službu. I kad je u pitanju iznošenje novca iz zemlje devedesetih, on nije neznalica. U to vreme, kad je pokrenuta istraga protiv njega, mislio je da mu je pametno da ide u tom pravcu, da se preporuči kao svedok saradnik. Znam da je negde u tom periodu, između 2001. i 2003. godine jedan talentovani pripadnik bezbednosti koji je vodio istragu obavio informativni razgovor u tom pravcu. Ali tu se stalo, a taj čovek ubrzo je penzionisan. To govori da stvari koje zna Rade Marković nisu odgovarale ljudima koji su imali moć..."

Šta se sada promenilo ostaje nepoznato, tek, Marković ni po Zakonu ne može da dobije status svedoka saradnika. Zato je njemu ostalo samo jedno rešenje - molba za pomilovanje.

Tu se sad pojavljuju i novi ljudi, pre svih savetnik predsednika Oliver Antić, koji je u nekoliko navrata razgovarao s Radetom Markovićem i kako tvrdi komisija, ponudio mu mogućnost pomilovanja.

Da li je i koliko se u tome otišlo, nije poznato, tek upućeni govore da se u sve uključio Vladimir Cvijan, kao i da je sve sada na Nikolićevom stolu. U svakom slučaju, naivno je očekivati da je bivši načelnik DB slučajno podneo zahtev za pomilovanje, a predsednik države s druge strane ima sva ovlašćenja da ga sutra oslobodi bez ikakvog obrazloženja. Zato nije jasno do kraja ko i o čemu pregovara s Markovićem, posebno oko slučaja Ćuruvija gde je on jedan od prvoosumnjičenih, za šta može da dobije novih 40 godina zatvora, iako on Antiću tvrdi kako ne zna ništa o tom slučaju.

Kako Nedeljnik ipak saznaje u komisiji, slučaj Ćuruvija je pri kraju i samo se čeka specijalni tužilac Miljko Radosavljević da podigne optužnicu. I to upravo protiv Radeta Markovića i Milana Radonjića.

“Tu nedostaje samo 20 sekundi prekida na baznim stanicama koje nedvosmisleno ukazuju da su Marković i Radonjić neposredno rukovodili akcijom ubistva Slavka Ćuruvije", kaže naš izvor i napominje "da je Vučić insistirao da se hitno podigne optužnica i reši slučaj ubistva Ćuruvije".

To je uostalom zahtev Evropske unije, a da je čitava stvar politička pokazuje još nekoliko stvari. Pre svih ptitisak određenih bezbednosnih struktura iz Moskve koje su kontaktirale sa Mirjanom Marković, Markom Miloševićem, ali i Veljkom Kadijevićem i još nekim važnim ljudima iz devedesetih koji veruju da bi Marković, kad mu propadnu svi načini da se oslobodi, mogao "stvarno da pukne i počne da priča o svim ubistvima iz devedesetih koja su se odigrala pod patronatom službe".

Ono na šta su svi zaboravili, ipak, jeste njegova supruga Ivančica. A kod njene sestre se nalazi 15 dosijea zbog kojih bi "Srbija mogla da završi na kolenima". Kako kaže Rade. Ili Ivančica... N