Prvi „špric” u dvadesetoj godini

Svaki peti narkoman u prestonici koristi „prljav” špric i svaka sedma devojaka koja je heroinski zavisnik prodaje telo za novac. U Beogradu ima 11.000 narkomana, a čak 90 odsto njih je zavisno od heroina. Skoro svaki drugi intravenski narkoman živi sa virusom hepatitisa Ce, a pet odsto zavisnika ima virus HIV-a.

Više od polovine beogradskih narkomana bilo je u zatvoru, a u vrtlog heroinske zavisnosti oni najčešće bivaju uvučeni u dvadesetoj godini.

Staž duži od decenije

Ovo su podaci koje za naš list otkriva Tim Rouds, sa Fakulteta za tropsku higijenu Univerziteta u Londonu, koji je, u saradnji sa Inicijativom za prevenciju HIV-a među „ranjivim” grupama, pokrenuo prvu kvalitativnu studiju o životu osoba koje žive sa virusom HIV-a u Srbiji i Crnoj Gori. Ova studija sprovodi se kroz Program Ujedinjenih nacija za razvoj u Beogradu, a finansira je Ministarstvo za međunarodni razvoj Velike Britanije.

– Cilj ove studije, koja je urađena na uzorku od 347 narkomana u Beogradu i 266 zavisnika u Podgorici, bila je procena broja zavisnika koji žive u glavnim gradovima Srbije i Crne Gore, a potom i procena stope virusa HIV-a i hepatitisa Ce u ovoj subpopulaciji. Više od 80 odsto naših ispitanika činili su muškarci, prosek njihovih godina bio je 31, a prosečna dužina narkomanskog „staža” – jedanaest godina, što nas je dovelo do zaključka da su prvi kontakt sa heroinom imali oko dvadesete godine – priča Tim Rouds.

On objašnjava da je zaključak o 11.000 narkomana u Beogradu i 2.600 zavisnika u Podgorici dobijen ne samo na osnovu ove studije, već i uz pomoć podataka iz beogradske policije, Zavoda za bolesti zavisnosti i VMA. Rouds ističe da naše epidemiologe treba posebno da zabrinjava podatak da je relativno mali broj zavisnika testiran na virus hepatitisa Ce i virus side, što znači da je tek svaka druga osoba koja pripada veoma ovoj rizičnoj populaciji proverila svoj virusološki status. Procenat testiranih osoba još je manji u Podgorici, u kojoj je svaki treći zavisnik dao krv na analizu. Od ukupnog broja testiranih osoba, četrdeset odsto njih otkrilo je da živi sa virusom hepatitisa Ce, a pet odsto narkomana dobilo je potvrdu da je HIV pozitivno.

Profil zavisnika

– S obzirom na to da je igla materijalni posrednik između čoveka i virusa, istraživali smo koliki broj osoba koristi sterilne špriceve i dobili veoma zabrinjavajuće podatke da 20 odsto narkomana u Beogradu i svaki četvrti zavisnik u Podgorici upotrebljava iskorišćene špriceve, čime se značajno povećava šansa da u „paketu” sa heroinom u krv unesu i – virus side ili hepatitisa. Veći rizik za prenos virusa nosi uzimanje droge na otvorenom prostoru, jer narkomani tada nemaju vremena za čišćenje i menjanje pribora. Ono što smo takođe ustanovili jeste da veliki broj osoba čuva iskorišćene tufere, koje upotrebljava za brisanje krvi nakon intravenskog ušpricavanja droge, a poznato je da nema bolje sredine za razvoj bakterijskih infekcija od nesterilnih blazinica – kaže Tim Rouds.

Naš sagovornik ističe da narkomani lakše dolaze do špriceva poslednjih godina, ali dodaje da je i dalje problematičan odnos apotekara prema prodavanju injekcija, što naročito dolazi do izražaja u noćnim satima i preko vikenda. U Podgorici je još veći problem doći do špriceva u apotekama, dodaje Rouds.

– Zavisnost nećete smanjiti ako narkomane sprečavate da kupe pribor za ubrizgavanje droge. Ne možete se rukovoditi idejom „što manje crnaca, to manje rasne diskriminacije. Jer, ako nemaju sterilnu opremu, koristiće ono što im je dostupno – nesterilni pribor – zaključuje naš sagovornik koji dodaje da procene epidemioloških službi govore da je zavisnicima u Srbiji i Crnoj Gori potrebno devet miliona špriceva godišnje.

Istražujući porodični i intimni profil zavisnika od droge, autori ove studije ustanovili su da skoro polovina zavisnika živi sa roditeljima i da samo trećina njih ima stalnog seksualnog partnera – koji takođe koristi drogu, a više od polovine narkomana ima više od tri seksualna partnera. Njihovo seksualno ponašanje takođe je veoma zabrinjavajuće – 60 odsto njih ponekad ili nikad ne koristi kondom sa povremenim partnerima. I još nešto – čak 14 odsto devojaka koje su učestvovale u ovoj studiji izjavile su da su u trenucima apstinencijalne krize prodavale telo za novac. U poslednjih godinu dana 44 odsto narkomana u Beogradu i 35 odsto podgoričkih zavisnika koji su učestvovali u ovoj studiji bilo je u zatvoru zbog droge.