Porodici Barbalić je vraćen stan u Zemunu

Tužena ima pravo na žalbu, a prema proceni advokata Milice Litere, koja zastupa Barbaliće, do konačne odluke suda moglo bi doći za oko godinu dana

Porodica Barbalić ima pravo na stan u Ulici kapetana Radića Petrovića 12 u Zemunu, odlučio je nedavno Četvrti opštinski sud. Posle maratonskog sudskog procesa, 20 održanih i 12 odloženih ročišta, na kojima je sudilo čak sedam sudija u poslednjih šest godina, prepuštajući jedan drugome iz ruke u ruku ovaj vruć predmet više puta prepričavan u medijima, uz veliku pažnju javnosti, sud je presudio.

Kada su Barbalići pre sedam godina ostali bez stana, na vlasti je u Zemunu bila Srpska radikalna stranka, čiji je lider Vojislav Šešelj, kako ističe Milica Litera, advokat porodice Barbalić, tada pred TV kamerama mahao hrvatskim pasošem Ivana Barbalića i uzvikivao da ustaše neće moći da idu u zemunske srpske škole!

Usvojen zahtev

Ulazna vrata spornog stana broj 6

Stan je obijen 1. jula 1997. godine, a u njega se uselila tadašnja sekretarica lidera radikala Ljiljana Mijoković, koja ističe da je do stana došla legalno, i da posao koji je tada obavljala nema veze sa ovim slučajem. Ljiljana Mijoković-Mihajlović ima pravo na žalbu protiv pomenute presude, a advokat porodice Barbalić procenjuje da bi do konačne odluke stoga moglo doći za oko godinu dana.

U aprilu je zaključena glavna rasprava u Četvrtom opštinskom sudu i tada je doneta presuda kojom je usvojen zahtev Danice Barbalić i utvrđeno njeno pravo na stan i naloženo iseljenje Ljiljane Mijoković-Mihajlović, koja je dužna da stan preda tužilji, kaže za "Glas" Milica Litera, advokat familije Barbalić, koja je pismenu presudu dobila pre desetak dana.

Pod okriljem noći

- Dok su majka, sin i unuk bili na odmoru u Hrvatskoj, 1. jula im je obijen stan i u njega se uselila Ljiljana Mijoković, koja je istog dana zasnovala i radni odnos u javnom preduzeću Poslovni prostor u SO Zemun i dobila dvosoban stan od 67 kvadrata za nju i nevenčanog supruga - za koga se venčala godinu dana kasnije. U tom stanu, koji su oni nezakonito zaposeli, porodica Barbalić je živela od 1941. Danica je došla iz Zagreba, odmah posle udaje za Dragutina. Kad su ih isterali iz stana, Danica Barbalić je 1997. pokrenula postupak za vraćanje stana, dobila rešenje u svoju korist, a onda privremena mera nije mogla da se sprovede jer policija nikad nije bila prisutna. A onda je Okružni sud preinačio rešenje u korist Mijokovićeve, koja je moje klijente u međuvremenu tužila, uz tvrdnju da oni i nisu živeli u Zemunu - kaže advokat Milica Litera i napominje da je Barbaliće tužila i SO Zemun u vreme dok je SRS bio na vlasti u ovoj opštini.

Dobila stan od opštine

- Prvi put čujem da je doneta neka presuda, rasprava jeste zaključena, ali moj advokat i ja nismo dobili nikakvu presudu Četvrtog opštinskog suda - tvrdi Ljiljana Mihajlović. Ona kategorično izjavljuje da je stan dobila i otkupila sasvim legalno, da u njemu niko nije živeo i da za to ima dokaze, fotografije koje dosad nisu objavljene.

Ivan Barbaliæ

Mihajlovićeva ne vidi ni u čemu je problem što je istog dana, 1. jula 1997, zasnovala radni odnos, dobila stan i u roku od devet dana ga i otkupila. I to, po njoj, ne treba da se povezuje sa radikalnom strankom. Tako se desilo, službe su bile ekspeditivne, njeno je samo bilo da se odazove na poziv koji je upućen građanima da mogu da konkurišu za prazne stanove na teritoriji opštine Zemun.

- U "Zemunskim novinama" postoje podaci koliko je ljudi na sličan način došlo do stana. Stan u Ulici kapetana Radića Petrovića dobila sam legalno na korišćenje od vlasnika, SO Zemun. Posle toga je usledio ugovor o zakupu, ubrzo i o otkupu i sve je overeno u Četvrtom opštinskom sudu. Barbalići su imali samo stanarsko pravo, oni nikada nisu bili vlasnici.

Čak im je u vreme dok je na vlasti u opštini bio SPS odbijen zahtev i za stanarsko pravo, koji je kasnije ipak bio prihvaćen, ali je odbijen zahtev za otkup - priča Ljiljana Mihajlović, sada šef kabineta SRS i član Centralne otadžbinske uprave, najvišeg organa stranke.

Verovali u pravdu

Mihajlovićeva od samog početka tvrdi da je stan u koji se uselila bio prazan, jer se Danica Barbalić vratila u Hrvatsku još 1989, a da je njen sin Ivan u to vreme živeo sa ženom u stanu na Medakoviću, a da je i sam imao kuću na Voždovcu u Ulici admirala Vukovića. - Kad smo pre sedam godina ušli u stan koji smo dobili, bio je u takvom stanju da su se opštinski službenici čudom čudili kako je sve ruinirano. Električari su nam objasnili kakva je opasnost vrebala zbog neispravnih instalacija i rekli su da smo mogli da se zapalimo kao kutija šibica. Ni kafu na običnoj ringli nismo mogli da skuvamo, ni bojler da uključimo, koliko su instalacije bile neispravne. A moleri su uočili da se stan nije krečio još od šezdesetih godina - priča Ljiljana Mihajlović, koja se u vreme dobijanja stana prezivala Mijoković.

Advokat Barbalićevih napominje da su njeni klijenti uvek verovali u pravdu i u to da je ona na njihovoj strani. Čim ponovo dobiju svoj stan natrag, vraćaju se u Srbiju i Zemun i jedva čekaju da taj dan konačno dođe.

- Ne postoji nijedna sudska odluka ili odluka upravnog organa kojom je utvrđeno da porodica Barbalić taj stan nije koristila, kako tvrde tuženi. Oni su iz svog stana nasilno izbačeni, njihove stvari su odnete i ni danas se ne zna gde su, čak ni fotografije. Zamislite kako je to kad vam neko ukrade ceo život i uspomene - komentariše Litera. Advokat Slavko Jerković, koji zastupa Ljiljanu Mihajlović, tvrdi da mu presuda još nije dostupna i da zbog toga odluku suda ne može da komentariše. Bilo bi, kako smatra, neprofesionalno kad bi to učinio bez detaljne analize. On se žali na nekorektno ponašanje suda, ne samo u ovom predmetu, već i u drugim postupcima u kojima zastupa SRS.

"Slučaj Barbalić", naravno, nije najtragičniji na našim i bivšim "našim" prostorima, ali može da bude metafora za sve što nam se događalo i događa u odsustvu prava i pravde - i ovde i tamo i ovamo i onamo... i koja na Balkanu nikako da profunkcioniše.