Đaci će u okviru veronauke izučavati šest glavnih religija u Velikoj Britaniji

Đaci bi od pete godine trebalo da uče o drugim religijama pored Hrišćanstva, stoji u novim, juče objavljenim vladinim smernicama o izučavanju veronauke.

Do okončanja obaveznog obrazovanja, đaci bi trebalo da uče o šest glavnih religija koje su zastupljene u Velikoj Britaniji – Hrišćanstvo, Budizam, Hinduizam, Islam, Judaizam i Sikizam.

U izveštaju koji je sastavio vladin Institut za nastavni program kaže se: “Važno je da škole učine svaki napor i osiguraju se da se đaci tokom školovanja upoznaju sa glavnim religijama.”

U izveštaju se takođe apeluje na mlade ljude da izučavaju druge religijske tradicije manjina, a posebno se izdvajaju vera Baha’i, Jainizam i Zoroastrianizam. 

Učenici treba i da uzmu u obzir izučavanje sekularnih filozofija, kao što je humanizam, “prilikom  razmatranja krajnjih pitanja i etičkih problema”, stoji u izveštaju. Dokument još kaže da đacima treba omogućiti da izučavaju manjinske religije koje su zastupljene u njihovim zajednicama.

U različitim delovima zemlje, to bi moglo da znači izučavanje različitih manjinskih sekti.

Jučerašnji izveštaj su pozdravile sve religijske grupe. Anglikanska crkva je izjavila da priznaje “senzitivitet kojim su vlada i Institut pristupili rešavanju čitavog procesa” kreiranja novog nastavnog programa veronauke.

Muslimanski savet u Britaniji i Muslimanska fondacija za obrazovanje izjavili su: “Muslimanska zajednica pozdravlja ovu inicijativu jer ona nastoji da promoviše pluralističko društvo u kojem čovek može da zadrži i individualni integritet i deo korporativnih vrednosti.”

U smernicama se jasno ističe da će svi đaci tokom celokupnog školovanja izučavati Hrišćanstvo kao glavnu religiju u zemlji.

Međutim, đaci bi trebalo da izučavaju još jednu religiju između pete i sedme godine, najmanje još dve između sedme i 11 i najmanje još dve između 11 i 14 – kako bi na taj način do završetka školovanja pokrili sve glavne religije.

U smernicama se dodaje da nastavnici treba da nastoje da razviju dobre odnose u kojima se poštuju razlike između ljudi, i upozorava se na “destruktivnu snagu predrasuda” i izazov “rasizma, diskriminacije, uvredljivog i siledžijskog ponašanja”.

Između pete i sedme godine, đaci bi trebalo da posete različite bogomolje i da razumeju “kako i zbog čega religiozni ljudi svetkuju,” kaže se u izveštaju.

Pozdravljajući smernice, Charles Clarke, Državni sekretar za obrazovanje, rekao je: “Religijsko obrazovanje igra važnu ulogu u duhovnom, moralnom, društvenom i kulturnom razvoju. To je razlog zbog kojeg pokušavamo da učvrstimo njegovu ulogu u školama.”

Smernice, koje se ovih dana iznose na javnu raspravu, nemaju zakonsku snagu – tako da škole neće biti obavezne da ih slede. Ipak, očekuje se da će mnoge škole slediti njihove principe.

Dr Ken Boston, direktor Instituta za nastavni program, kaže: “Religijsko obrazovanje u ovoj zemlji zasniva se na dva principa – da treba da bude obavezno za sve učenike i da treba da odslikava konkretne potrebe i okolnosti lokalnih zajednica.”

PREDLOŽENE PROMENE U RELIGIJSKOM OBRAZOVANJU

Đaci će izučavati šest glavnih religija: Hrišćanstvo, Budizam, Judaizam, Islam, Hinduizam i Sikizam.

Tri manjinske religije pomenute u smernicama su:

Baha’i: jedna od najmlađih religija u svetu, koju je između ostalih upražnjavao Dr David Kelly, pokojni stručnjak za iračko naoružanje. Njeni sledbenici promovišu pacifizam, jednakost polova i toleranciju prema drugim religijama.

Jainizam: Jedna od tri drevne religije koje potiču sa indijskog subkontinenta. Jaini veruju u reinkarnaciju i veruju da ljudi mogu da postanu besmrtni ako vode život samoodricanja. Većina sledbenika su vegetarijanci, mnogi u celibatu.

 Zoroastrianizam: Osnovao ga Zaratustra u Persiji između 1500. i 1000. pre n.e, a njegovi sledbenici veruju da život predstavlja kosmičku borbu za moć između dobra i zla. Pokojni rok pevač, Freddie Mercury iz Queen, bio je Zoroastrianac.