Skinute Crvene beretke

Odluka Vlade Srbije da raspusti Jedinicu za specijalne operacije (JSO), čiji je pomoćnik komandanta Zvezdan Jovanović (38) osumnjičen da je hicem iz snajpera ubio premijera Srbije Zorana Đinđića, verovatno će doprineti da se posle 12 godina skine debeli veo tajnosti sa ove "egzotične" oružane formacije. Jer, "crvene beretke" ili "frenkijevci", kako još zovu JSO, bila je praktično državna formacija van kontrole, ezoterična i misteriozna čak i za aktivne pripadnike policije, pa se o njoj proteklih godina samo nagađalo, dok su se mnoge kafanske patriote i kriminalci ponekad hvalili da su njihovi "rezervisti".

Osnovani su u tajnosti na početku sukoba u bivšoj SFRJ, pod okriljem srpske Službe državne bezbednosti. Njihova prvobitna uloga bila je, tvrde upućeni, kontrola paravojnih formacija na frontovima, koje su radile "na svoju ruku" i pretile da se otmu kontrolu. "Amin" za njihovo osnivanje, smatra se, morao je dati tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević, jer nije potpuno verovao u tadašnje regularne jedinice JNA, a "beretke" su u tom smislu imale "sva ovlašćenja" u disciplinovanju neposlušnih.

Tajni zadaci

Kasnije se dešavalo da "beretke" hitno deluju u sređivanju stanja na frontovima i u Republici Srpskoj, i uvođenju reda u jedinice gde se javljala demoralisanost i pad discipline.

Prvi komandant i osnivač "beretki" bio je Franko Simatović (49) zvani Frenki, jedno vreme načelnik druge uprave Resora državne bezbednosti, koji je uhapšen odmah posle atentata na premijera Srbije, zajedno sa bivšim šefom tajne policije Jovicom Stanišićem. Novinari koji su početkom rata boravili u Kninu tvrde da je Simatović imao važnu ulogu u organizovanju otpora krajiških Srba protiv hrvatske vlasti, te da je u to vreme koristio konspirativno ime Dragan Simendić.

Tih godina u Dvoru na Uni Hrvati su uhapsili i Željka Ražnatovića Arkana, s automobilom punim oružja, pa se spekulisalo da je on, kao i Simatović, bio na tajnom zadatku dobijenom od tadašnje SDB Srbije.

"Beretke" su u samom startu imale pedesetak boraca, uglavnom bivših pripadnika "Milicije Krajine", te boraca iz formacija pod komandom Kapetana Dragana, koji je u početku obučavao i buduće pripadnike JSO, stvarajući od njih "elitu", kako ih je neko zamislio. Vremenom, "beretke" su svoje redove popunjavale i pojedincima iz sastava "specijalaca" i posebnih jedinica MUP-a Srbije, pre svega Specijalnih antiterorističkih jedinica, kojima je komandovao Radovan Stojičić Badža.

Problem je, izgleda, nastao kada su se među "frenkijevcima" pojavili ljudi sumnjivih biografija iz paravojnih formacija, najpre demobilisani članovi Arkanove Srpske dobrovoljačke garde (SDG). Poznato je da su se posebno u Arkanovim "Tigrovima" borili i begunci od pravde, prećutno amnestirani za ranije počinjena krivična dela, samim tim što su angažovani u borbi za "srpsku stvar".

Iz redova "Tigrova" u JSO stigao je i Milorad Ulemek, poznatiji kao Cema ili Legija. Ulemek je kao maloletnik obio "Elanovu" radnju na Novom Beogradu i, bežeći od policije, obreo se na Zapadu, gde je pristupio francuskoj Legiji stranaca. Kad je počeo rat u SFRJ, Legija se, preko svog rođaka Mihajla Ulemeka, kafedžije iz Stare Pazove, osnivača, finansijera i oficira SDG, upoznao s Arkanom, koji ga je postavio za svog zamenika. Legija je u obuku i imidž "Tigrova", a kasnije i JSO uveo elemente Legije stranaca, recimo, salutiranje dijagonalno položenom rukom ispod vrata, u visini grudi.

Iz carine

Kad je postavljen za komandanta JSO, Legija je u njoj angažovao i pojedine saborce iz SDG, a dosta ljudi iz "sive zone" širilo je famu da pripadaju toj policijskoj formaciji, računajući valjda da su na taj način postali deo vlasti. Bilo je tu, naravno, i hvalisavaca, foliranta, ali, što je najgore, i onih "pravih".

Komandiri JSO polagali su račune samo šefovima tajne policije, a oni naviše, Slobodanu Miloševiću. U godišnjim budžetima namenjenim MUP-u Srbije nisu se pominjali, već su verovatno potpadali pod stavke "posebne namene" i "ostalo". Upućeni smatraju da su "beretke" dobrim delom finansirane iz "tamnih" izvora, na primer, od prihoda Savezne uprave carina, čiji je bivši direktor Mihalj Kertes bio počasni gost na njihovim proslavama, ali i jedan od osnivača.

Prvi put su u javnosti viđeni 1995, kad je Jovica Stanišić, kao Miloševićev specijalni izaslanik, išao kod predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića da oslobodi vojnike Unprofora koje su bosanski Srbi držali kao taoce. Sledeći put javno su se pojavili tek 5. oktobra 2000, kada su se u "hamerima" provozali ulicama Beograda, ali nisu intervenisali. Ispostavilo se kasnije da je Legija imao dva razgovora sa Zoranom Đinđićem, kada je budućem premijeru obećao da JSO neće intervenisati protiv demonstranata.

Zbog te zasluge, posle smene vlasti u Srbiji jedno vreme ih niko nije dirao. Onda su se dvojica pripadnika JSO Nenad Bujošević i Nenad Ilić sami javili policiji, priznavši da su, po nalogu bivšeg šefa DB Radeta Markovića, pokušali atentat na Vuka Draškovića kamionom na Ibarskoj magistrali. Kasnije su prvobitno priznanje poricali. Zbog tog zločina, nedavno su i osuđeni.

Van kontrole

Legija, koga su advokati poginulih članova SPO pominjali kao učesnika atentata, svedočio je na sudu, ali nije se našao na optuženičkoj klupi, iako su svedoci tvrdili da je u blizini mesta zločina viđen čovek sa istetoviranom "legionarskom" ružom na vratu.
U međuvremenu, Legija je razrešen dužnosti komandanta JSO, jer je namerno, pucajući nasumice po lokalu, izazvao požar u diskoteci u Kuli, gde je, na salašu Štolc, sedište "crvenih beretki". Usledio je protest "beretki" kad su njihovi pripadnici angažovani na hapšenju braće Banović, osumnjičenih pred Haškim tribunalom, navodno, jer im je rečeno da su tražena "lica" opasni teroristi.

Pokazalo se da je država u tom trenutku dosta mlako i, reklo bi se, plašljivo odreagovala, a u javnosti se spekulisalo da su "beretke" i dalje van kontrole.

Uloga "beretki" u raznim mutnim državnim i nedržavnim poslovima tokom poslednjih desetak godina, veruje se, tek bi mogla biti razjašnjena posle otkrića njihove važne uloge u atentatu na premijera, i sprege sa kriminalnim gangovima. Dobru obučenost članova JSO neko je znao da iskoristi, pa su od elite, u crnohumornim dosetkama postali Jedinica Sa Optičkim nišanom.