Špijunska afera trese Brisel: Rusi umešali prste?

Njen telefon trebalo je da se pregleda da li je "inficiran" špijunskim softverom – onim koji bez znanja korisnika šalje informacije s njegovog uređaja trećoj strani.

Nije bila jedina – tog dana su na pregled otišli mobilni telefoni svih članova pododbora za sigurnost i obranu (SEDE). Alarm koji je ohrabrio ovakvu reakciju izazvao je otkriće da su na dva telefona članova tog pododbora pronađeni tragovi hakovanja, odnosno upada i prikupljanja informacija. Koje je poreklo i čiji je softver prikupljao podatke od evropskih zastupnika i kome ih je slao, a "uobičajeni osumnjičeni" – prvenstveno Rusija, drži se, zasad, u tajnosti.

"Nije bila rutinska provera, već smo primili hitno obaveštenje da odnesemo mobilne telefone na pregled. Moj su pregledali i u redu je. Imamo problem s upadima u mrežu, a mi smo najosjetljiviji odbor," potvrdila je Željana Zovko koja kaže i da se očekuje sve više sličnih kibernetičkih napada.

Evroparlamentarci, kao i drugi EU zvaničnici, već su ranije upozoreni na postojanje opasnosti od špijunskih i sličnih softvera. Najkraća definicija špijunskog softvera kaže da je to zlonamerni softver koji ulazi u uređaj korisnika, prikuplja podatke te ih šalje trećim stranama bez pristanka i, naravno, znanja, korisnika. Najviše su na udaru osobe koje su povezane s osetljivim portfeljima, kao što su sigurnost i obrana, posebno u ovako osetljivom geopolitičkom trenutku, a očekuje se da će problem kibernetičke sigurnosti biti još izraženiji kako se približavaju evropski izbori.

Potrebu za jačom zaštitom od špijuniranja osetili su i ranije u Evropskom parlamentu, sa više slučajeva neovlašćenog upada u uređaje parlamentaraca. Prethodni incidenti s drugim članovima Evropskog parlamenta koji su bili meta napada špijunskim softverom uključivali su otkriće iz 2022. da su telefoni članova katalonskog pokreta za nezavisnost, uključujući političare iz EU, bili zaraženi špijunskim alatima "Pegasusom" i "Candirom". Iste godine grčki član Evropskog parlamenta i opozicioni vođa Nikos Androulakis bio je na popisu grčkih političkih i javnih osoba za koje je utvrđeno da su napadnuti Predatorom, još jednim špijunskim alatom.

Predsjednica EU parlamenta Roberta Mecola prethodno se takođe suočila s pokušajem hakovanja uz pomoć špijunskog softvera. Zbog toga je Evropski parlament od prošlog aprila odlučio da uvede rutinske kontrole uređaja, kojih je do sad sprovedeno stotinak. Ali, ova najnovija provera nije bila rutinska, već iznenadna, nakon što je jedan od članova primetio nešto čudno na svom uređaju, a pregledom je potvrđeno da je spoljašnji softver zaista probio sigurnosne slojeve na uređaju tog evroparlamentarca, i njegovog kolege iz istog pododbora.