Šta se dešava? Za šta se spremaju, za rat ili pandemiju?

Ove jedinice, poznate kao odeljenja narodnih oružanih snaga, sastoje se od civila koji zadržavaju svoje redovne poslove, ali deluju kao rezervne i pomoćne snage za kinesku vojsku, najveću na svetu, i dostupni su za razne misije.

Analitičari tvrde da je razlog formiranja ovih korporativnih brigada sve veća zabrinutost Pekinga zbog potencijalnih sukoba u inostranstvu, kao i socijalnih nemira kod kuće dok kineska privreda posrće.

Osim toga, navodi dalje CNN, ovaj potez bi mogao biti i odgovor na pandemiju, ali i nastojanje kineskog vođe Si Đinpinga da pojača kontrolu Komunističke partije nad društvom, uključujući korporativni sektor.

Nil Tomas, saradnik za kinesku politiku u Centru za analizu Kine, navodi da bi korporacione brigade pod vojnim vođstvom mogle pomoći Komunističkoj partiji da delotvornije uguši društvene nemire kao što su protesti i štrajkovi zaposlenih.

Navodi se i da se Kina suočava s nizom izazova, a rekordni pad imovine, rastuća nezaposlenost među mladima i deflacioni pritisak samo su neki od njih.

Takođe, raste i broj protesta pa je tako broj radničkih demonstracija i štrajkova prošle godine porastao više nego dvostruko u odnosu na 2022.
Većina kompanija koje su dosad najavile uspostavu milicija bile su državne kompanije koje su u direktnom vlasništvu središnjih ili regionalnih vlada.
Na konferenciji za medije u oktobru portparol Ministarstva odbrane rekao je da pokušaj uspostavljanja korporacionih brigada u državnim kompanijama služi za "jačanje razvoja nacionalne odbrane".

Kako prenosi N1 Zagreb, kineske milicije datiraju još od 1920-ih, a nakon 1949, kad je partija preuzela kontrolu nad kontinentalnom Kinom, jedinice su ugrađene u vlade, škole i komopanije.

One su ključni deo kineske vojske, koja se sastoji od dve stalne profesionalne snage: PLA i Narodne naoružane policije, koja ima zadatak unutrašnje sigurnosti. Prema zakonu o odbrani zemlje, milicije pružaju podršku za PLA.

Ali pitanje je zašto se sada oživljavaju kompanijske brigade. Veruje se da je sve to pokrenuto pandemijom kovida 19 i nedavnom krizom u sektoru nekretnina, smatra Timoti Hit, viši međunarodni odbrambeni istraživač u korporaciji Rand. On pojašnjava da je pandemija mogla pokrenuti ovakav potez kako bi se pronašle delotvornije snage "koje bi mogle pomoći u upravljanju i koordinisanju odgovora na velike nacionalne hitne situacije".

Ponovno uspostavljanje Odseka narodnih oružanih snaga takođe je povezano s Sijevim većim naporima da revidira kinesku vojsku, dodao je Hit.
Analitičar Vili Lam kaže da ovo budi osećaj poznat kao dežavi. "Vidimo oživljavanje Maovih ključnih slogana – ‘narodni rat’ i ‘organski suživot civilnog i vojnog sektora’."

To bi moglo odražavati želju Pekinga da dodatno pojača kontrolu nad društvom i stavi zemlju na ratnu osnovu, baš kao što je Mao učinio 1950-ih i 1960-ih.

Dugoročno, Si Đinping bi se mogao pripremati i za invaziju na Tajvan, kada će se "veći deo Kine militarizovati", rekao je Lam, dodajući da bi veliki gradovi mogli biti pretvoreni u "militarizovane zone" ili "luke".

Kineski vođa je već obećao da je konačno "ponovno ujedinjenje" ostrva s kopnom "istorijska neizbežnost".