"Policija nas ne vidi kao građane"

Projekat tog centra "Romkinje i Romi i reforma sektora bezbednosti", koji je predstavljen danas, pokazao je neutralan ili negativan odnos romske zajednice prema policiji, a pozitivan prema vojsci, iako sa njom nemaju mnogo dodirnih tačaka, osim odsluženog vojnog roka.

"Ustanovljene su dve grupe opažanja o radu policije - neutralna i negativna, kao i nerazumevanje profesionalizacije i drugih reformi u Vojsci", rekla je na konferenciji za novinare Jelena Radoman, vođa istraživanja sprovedenog u šest gradova i opština - u Nišu, Vranju, Kragujevcu, Subotici, Bujanovcu i Zemunu.

U Kamendinu, u Zemun Polju policiju doživljavaju kao neefikasnu, jer se odazove na poziv ali ne čini ništa, a kako pripadnici romske zajednice navode, razlog za to je što nije u mogućnosti ili ne želi da otkloni napade, kazala je Radoman.

Prema njenim rečima, prilično ekstreman slučaj je u Nišu gde Romi policiju doživljavaju kao direktnu pretnju za bezbednost, jer svojim ponašanjem unosi strah u romsku zajednicu.

Kako je rekla Radoman, ispitanici su izjavili da smatraju da ih policija ne vidi kao građane, kao i da pripadnici MUP-a koriste prilikom intervencija neprimerenu silu.

Prema njenim rečima, iz istraživanja su proistekle preporuke institucijama da otklone svaku mogućost nezakonitog ponašanja policije, da mehanizmima unutrašnje kontole onemoguće nekažnjivost onih koji su počinili nezkaonito postupanje.

Takođe, dodala je Radoman, potrebno je Romsku zajednicu ohrabriti da koriste mehanizme kotrole, jer čak i kada tvrde da su bili izloženi diskriminaciji i nasilju ne ulažu formalne pritužbe.

"Ipak ohrabruje to što su se izjasnli da bi se policiji obratili za pomoć čak iako nemaju prevelika očekivanja i imaju loše iskustvo", dodala je ona.

Romi kojih u Srbiji ima izmedu 150.000 i 250.000 i dalje su, bez obzira na brojne projekte, u lošem položaju, dodala je Radoman.

Istraživanje je pokazalo zabrinutost Roma zbog socijalno-ekonomskog položaja - nezaposlenosti i nedostatka dokumenata, kao i da su uz sve to suočeni i sa diskriminacijom kako institucionalnom tako i onom koja dolazi od pojedinaca.

U gorem položaju od domicilnih Roma su oni koji su raseljeni, pogotovo sa Kosova, koji nemaju ni novac da pošalju decu u školu.

Više od 60 odsto Roma nema prihode, oni koji rade primaju 48 odsto prosečne plate, više od 40 odsto njih živi u smeštaju ravnom onom za slučaj nužde. Srednju školu ima 12 odsto Roma.

Kako bi se položaj Roma poboljšao neophodno je podstaći zapošljavanje u većoj meri i u vojsci i policiji, a kako zbog odbijanja ne bi osećali diskriminaciju važno je da im se pojasn razlozi zbog kojih nisu zadovoljili.