Ponedeljak, 11.03.2013.

00:12

Malo ljudi posetilo grob Miloševića

Pristalice Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije, Jugoslavije i SPS-a, obeležile su u Požarevcu sedam godina od njegove smrti.

Izvor: B92, Beta

Default images

Milošević je umro 11. marta 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala, a sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

Da li zbog kiše ili zbog padanja u zaborav, Miloševićev grob ove godine obišlo je mnogo manje ljudi nego prethodnih godina. Jedan od onih koji uvek dolazi i nikad nije krio svoje divljenje bivšem lideru Srbije aktuelni ministar saobraćaja Milutin Mrkonjić.

Milutin Mrkonjić kaže da se tek danas shvata značaj Slobodana Miloševića koji je pre izručenja Hagu predvideo sve što će se događati u Srbiji.

"Siguran sam da će vrlo brzo, a to je i moja želja, jedan od beogradskih bulevara nositi ime Slobodana Miloševića. Na taj način će građani Srbije izraziti poštovanje prema svom bivšem predsedniku i Srbije i Jugoslavije“, kazao je Mrkonjić.

Na pitanje novinara o kojim građanima Srbije on govori, jer na grobu Miloševića nije bilo nikoga, on je kratko rekao:

"Završio sam, ne bih ništa rekao, što bi reko Aca Vučić, tačka. Nemoj da se ljutite, dalje pitanja nema.“

Miloševićev grob obišli su članovi udruženja „Sloboda“ sa Urošem Šuvakovićem na čelu, radikali koje su predvodili Vjerica Radeta i Zoran Krasić, a bio je i Živadin Jovanović, nekadašnji ministar inostranih poslova.
Foto: B92
Nekada Miloševičev saborac, a danas šef Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin kaže da je dvorište u kome je bivši predsednik sahranjen - Aleja velikana, a da je posle oslobađanja hrvatskih generala i Kosovara koji su odgovorni za zločine nad Srbima, Haški sud pokazao da je Milošević bio u pravu.

"Sedam godina kasnije Srbija dolazi da mu iskaže svoje poštovanje, Srbija dolazi da kaže da razume, Srbija dolazi da kaže da razume da je voleo i kada je grešio, Srbija dolazi da kaže da nije uvek znao da izabere prijatelje, ali su neprijatelji uvek nepogrešeivo nalazili njega i njegovi neprijatelji su uvek bili neprijatelji Srbije na prvom mestu, pa tek onda njegovi“, kazao je on.

Primetno manje poštovalaca Slobodana Miloševića grob je obišlo u prepodnevnim časovima. Neki od njih rekli su novinarima da se "on borio za Srbiju, za našu naciju i da se sve što je rekao kada se oprašato posle izbora obistinilo“, dok drugi kažu da je on za njih bio "simbol političara koji je mislio dobro ovom narodu“.

Ni ove godine na grobu se nije pojavio niko od članova porodice pokojnog predsednika. Supruga Mirjana Marković i sin Marko godinama žive u Rusiji, dok je ćerka Marija u Crnoj Gori.

Slobodan Milošević bio je neprikosnoveni lider Socijalističke partije Srbije, dva puta predsednik Srbije, a potom predsednik SR Jugoslavije. Kamen-međaš njegove karijere od kojeg je počela njegova, više od decenije duga neprikosnovena vladavina, jeste govor 28. juna 1989. na Gazimestanu na proslavi 600 godina Kosovske bitke kojoj je prisustvovalo oko milion ljudi.

Maja 1989. Slobodan Milošević je izabran za predsednika Predsedništva tadašnje SR Srbije. Na prvim višestranačkim izborima, decembra 1990. godine izabran je za predsednika Srbije.

Prethodno, na osnivačkom kongresu Socijalističke partije Srbije, 27. jula iste godine, postao je prvi predsednik te stranke nastale ujedinjenjem dotadašnjeg Saveza komunista Srbije i Socijalističkog saveza radnog naroda Srbije. Na čelu SPS je bio do smrti.
Foto: B92
Na prevremenim izborima, decembra 1992, ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Milošević je predvodio delegaciju u kojoj su bila po tri člana iz SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu (SAD), novembra 1995. godine.

Potpisnik je Sporazuma o miru u BiH, poznatog i kao Dejtonski sporazum, decembra 1995. u Parizu. Desetogodišnja autokratska vladavina Slobodana Miloševića završena je 2000. pobedom kandidata udružene Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislava Koštunice na izborima za predsednika SRJ. Posle pobede DOS-a na tim izborima, 24. septembra 2000, ne želeći da prizna poraz, SPS i njen lider su izazvali postizbornu krizu koja je zapretila gradjanskim ratom u Srbiji. Kriza je okončana 5. oktobra posle masovnih demonstracija gradjana širom Srbije.

U maju 1999. Haški tribunal je podigao optužnicu protiv Miloševića zbog zločina tokom sukoba na Kosovu, a dve godine kasnije optužnicu zbog zločina u Hrvatskoj. Krajem 2001. optužen je i za genocid nad Mulimanima i Hrvatima u BiH.

Milošević je uhapšen u kući na Dedinju 1. aprila 2001. odakle je bio prebačen u Centralni zatvor da bi Haškom tribunalu bio izručen na Vidovdan 28. juna iste godine. Izručen je na osnovu Uredbe Vlade Srbije i to tačno 12 godina posle govora na Gazimestanu.

Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. Milošević je u više navrata tvrdio da je neko u Hagu preduzimao "aktivne i smišljene korake" da uništi njegovo zdravlje i da su, s ciljem da se to prikrije, sudije tog suda odbile da mu dozvole da ode na lečenje na kardiovaskularnu kliniku u Moskvi.

Tadašnji glavni tužilac Tribunala Džefri Najs je tokom suđenja u više navrata tvrdio da Milošević manipuliše svojim zdravljem odbijajući da sledi propisani lekarski režim.

Najs je nekoliko godina kasnije izjavio, međutim, da je bilo političkih pritisaka na rad haškog suda, ali da je Milošević učinio sebi lošu uslugu kada je odlučio da se brani sam, jer je tako propustio priliku da pred javnost i sud iznese neke značajne dokaze.

"Verujem da bi sudije, u konačnom razmatranju, uzele u obzir i te argumente. Ali ko zna kakav bi bio rezultat? Sudije su tako vodile postupak da nikako nije mogao da se žali zbog nepravičnog postupanja. Davali su mu veliku slobodu koju je on, možda, koristio protiv sopstvenog interesa", rekao je Najs, dodavši da je njih u Tužilaštvu nerviralo to što je Miloševiću popuštano zbog zdravstvenog stanja, da mu je dozvoljeno da sam ispituje svedoke i da su mu sudije svašta tolerisale.

Miloševićevi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd 15. marta 2006, a narednog dana je njegovo telo izloženo u holu zgrade Muzeja "25. maj" u muzejskom kompleksu na Dedinju.

Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, 18. marta 2006, uz zvuke Posmrtnog marša i ruske narodne pesme, ispraćen brojnim poštovaocima.

Rođen je 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio gimnaziju, a diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1964. godine.

SPS, čiji je lider bio od osnivanja, ponovo se vratila na vlast u julu 2008. kada je formirana koaliciona vlada DS-a i SPS-a koju je vodio premijer Mirka Cvetković. U toj vladi SPS je dobio četiri ministarska mesta, a lider stranke Ivica Dačić je postao zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova.

U julu 2012. godine Dačić je izabran za premijera Srbije i ministra unutrašnjih poslova. Podsetimo i da je u martu 2004. godine manjinska vlada premijera Vojislava Koštunice izabrana je uz podršku poslanika SPS-a.

Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.

276 Komentari

Možda vas zanima

Podeli: