Javnost i osobe sa invaliditetom

Ipak, u većini nevladinih organizacija kažu da su u novinarskim izveštajima te osobe uglavnom grupisane u kategorije, a invalidnost se predstavlja kao pitanje socijalne zaštite, čime se sugeriše na to da je ono trošak za državu.

Ivan Mišković, novinar dnevnog lista Blic, kaže da često piše o položaju i aktivnostima osoba sa invaliditetom i priznaje da takvim temama pristupa sa više pažnje. Dodaje da prati i ostale medije i da bi način na koji izveštavaju o tim osobama mogao da bude mnogo bolji.

"Nedostaje istraživačkog rada i čini mi se da mediji nisu dovoljno zainteresovani za probleme takvih ljudi. Mislim da kolege nisu dovoljeno edukovane na ovu temu. Meni najviše smeta kada čujem ili kada pročitam - 'invalidi', 'mongoloidi', 'daunovci', što je krajnje nekorektno“, kaže novinar lista Blic Ivan Mišković.

Ivan je na terenu i napisaće tekst o projektu "Okvir tela". Taj projekat podrazumeva rad profesionalnih koreografa i osoba sa invaliditetom na stvaranju plesne predstave.

Grupa "Hajde da", koja je pokretač radionice, kaže da na probama često govore o načinu na koji su te osobe predstavljene u medijima.

"Više, nekako, ne koristimo, ako smo već kod političke korektnosti, termine 'osobe sa posebnim potrebama', jer svi imamo potrebu da nešto radimo, da sa tačke A stignemo do tačke B, onda su to osobe sa invaliditetom i sa hendikepom“, objašnjava psiholog Marko Pejović iz Grupe "Hajde da...“

Džizel Mejson, koreografkinja iz Amerike, koja je angažovana na ovom projektu jer ima dvanaestogodišnje iskustvo u radu sa osobama sa invaliditeteom, kaže da od njih traži da daju svoj maksimum i da nema poštede. Tako bi i mediji trebalo da se prema njima odnose, kao prema sebi ravnima.

"U Americi se, na primer, osobe sa invaliditetom ili hendikepom, tako da kažem, čuju. Postoje organizacije koje su prilično jake i svi se bore za svoja prava. U Vašingtonu, gde ja živim, u školi koju pohađaju osobe sa oštećenim sluhom postavljen je direktor koji nije jedan od njih, to se njima nije dopalo i izašli su na ulice, protestovli, to je sve bilo odlično propraćeno i izborili su se za ono što su želeli“, kaže Mejsonova.

Plesne predstave "Okvir tela" biće premijerno izvedene u decembru u Ustanovi kulture "Vuk Karadžić". Jedna od glumica-plesačica je i Nataša Galić.

Nataša kaže da je ovo veliko iskustvo za nju, ali se plaši na koji način će mediji sve to preneti, jer često u prvi plan stave hendikep neke osobe, a ne ono što ona radi.

"Meni se čini, što se medija tiče, da nas jako slabo predstavljaju. Kao da nas se stide. Mnogo nas malo ima u medijima“, smatra Nataša Galić.

Vesna Nestorović, predsednica udruženja "Beli štap", kaže da je sada način na koji se u medijima govori o osobama sa invaliditetom prihvatljiviji, ali dodaje da ima još mnogo predrasuda i stvari koje bi trebalo promeniti.

"Ono što jeste i što nas vređa je da nas se sete samo kada su važni datumu u pitanju, kada je Svetski dan slepih ili Svetski dan osoba sa hendikepom. Obavezno nas se sete i kada su izborne kampanje u toku, tada smo u prvom planu. Mislim da je bitno da se ne govori samo o problemima tipa zdravstvo i školstvo, već i o problemima socijalizacije“, smatra Nestorovićeva.

Devedesetih godina u medijima su se mogli čuti ili pročitati samo izveštaji o osobama sa invaliditetom napisani iz dobrotvornog ili medicinskog ugla. Sada se na tu temu više govori sa stanovišta ljudskih prava.