Deca često žrtve porodičnog nasilja

Sve više prijava potvrđuje da je porodično nasilje u Srbiji rasprostranjeno, a crna hronika dokazuje da neretko ono završava smrtnim ishodom.

Zanemarena, zlostavljana, izložena nasilju - ljubav i pažnju, nažalost, deca iz prihvatilišta dobijaju tek kada su odvojena od porodice. U Sigurnoj dečjoj kući u Novom Sadu zbog nedostatka prostora spojeni su nespojivi: deca koja odmalena trpe brutalnost i maloletni delinkventi.

"To faktički znači da dete koje sklonimo od nasilja je u istom prostoru sa starijom decom koja su, nažalost, potencijalno zlostavljači... Ovo ostaje vrlo opasna situacija, koja može da eskalira i preti da dođe do tragedije", kaže Nenad Drašković iz Sigurne dečje kuće.

Novosadska gradska uprava obećala je privremeno rešenje do izgradnje prihvatne stanice i prihvatilišta.

Zbog nasilja prošle godine beogradski Centar za socijalni rad evidentirao je 1389 porodica, 20 odsto više nego prošle godine. To ne znači da je nasilje u porastu, već da je viši stepen osvešćenosti ljudi koji prijavljuju nasilje, upozoravaju stručnjaci. Kada je u nasilje uvučeno dete, prvo što mu se obezbeđuje jeste bezbednost.

"Odmah se realizuju koraci sa ciljem organizovanja bezbednosti za dete, to je prvo što se radi. Ono što je osnovni princip te naše neodložne intervencije jeste da se svaki stručni radnik trudi da to ne bude institucionalno zbrinjavanje. Odmah se ide na nenasilnog roditelja, ili srodnike, tetke, bake...", objašnjava psiholog Smilja Igić.

Njihova lica su zaštićena, imena prikrivena, a trauma koju su doživeli nemerljiva. Među decom koja trpe nasilje su i ona koja su zbog porodičnog nasilja ostala bez jednog ili oba roditelja.

"To je klasično dete bez roditeljskog staranja. Prema njemu se preduzimaju automatski mere starateljske zaštite. To znači da se postavlja stratelj koji će štititi detetova prava, interese i ličnost. Uglavnom pokušavamo da detetu obezbedimo uvek najmanje restriktivno okruženje...Mi težimo da mu uvek obezbedimo porodično okruženje. Porodica, bez obzira da li se radi o srodničkoj ili hraniteljskoj porodici, tu se na najlakši način mogu sporovoditi mere podrške detetu u prevazilaženju traume", kaže Dragan Vulević iz Ministarstva rada i socijalne zaštite.

Za svako dete se preduzima poseban plan podrške. Centri za socijalni rad, u saradnji sa zdravstvenim i školskim sistemom, pokušavaju da im pomognu u prevazilaženju traume.