Karadžić traži da svedoči Papuljas

Kao razloge za upućivanje sudskog poziva grčkom predsedniku, Karadžić navodi da je Karolos Papuljas bio mistar spoljnih poslova Grčke od 1993. do 1996. godine i da je tokom predsedavanja Grčke EU u prvoj polovini 1994. godine imao važnu ulogu u mirovnim pregovorima u BiH, navodi se u saopštenju Haškog tribunala.

Karadžić veruje da predsednik Papuljas ima informacije bitne i neophodne za njegovu odbranu od optužbi da je odgovoran za granatiranje Markala, da je bio deo zajedničkog zločinačkog poduhvata radi činejnja zločina protiv muslimana 1994. i 1995. godine, kao i da je odgovoran za uzimanje za taoce pripadnika UN u maju 1995. godine.

Karadžić se u više navrata obraćao grčkim vlastima sa zahtevom da se Papuljas sastane sa njegovim pravnim savetnikom, ali se Grčka tome protivila.

Sudsko veće Haškog tribunala je u martu ove godine odbilo već jedan ovakav Karadžićev zahtev uz obrazloženje da prisustvo Papuljasa nije neophodno budući da Karadžić već ima dovoljno informacija o onome o čemu bi Papuljas svedočio.

Tužilaštvo je 4. maja završilo za iznošenjem dokaza, a za 16. oktobar je najavljeno saslušanje prvih svedoka odbrane. Karadžić je pred Haškim tribunalom optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u BiH od 1992. do 1995. godine. On je uhapšen u julu 2008. godine i izručen Tribunalu, posle 13 godina u bekstvu, a suđenje mu je počelo 16. oktobra 2009. godine.