Žetva sledi, cena pšenice nepoznata

Za razliku od nas, u drugim evropskim zemljama, velikim proizvođačima pšenice, već uveliko traju pregovori poljoprivednika i trgovaca i to o ceni koja je za gotovo trećinu viša nego u Srbiji.

Češka je jedan od najvećih izvoznika pšenice u Evropi. Žito se seje na 800 000 hektara, što je duplo više nego u Srbiji.

U Hrubčicama se na manifestaciji Dani polja, gde se okupljaju proizvođači iz cele Evrope, tradicionalno razgovara i o ceni pšenice u žetvi koja je u Srednjoj Evropi nekoliko nedelja kasnije nego u Srbiji.

“Mislim da farmeri žele cenu od 140 do 150 evra po toni najmanje, ali trenutna cena je između 120 i 125 evra po toni, što je mnogo niže od očekivanja poljoprivrednika. Međutim, u Češkoj smo još uvek daleko od žetve tako da teško možemo da predvidimo cenu u ovom momentu”, kaže selekcioner pšenice Pavel Kutmon.

Međutim, dok se češki fameri natežu sa trgovicima da li će cena biti 120 ili 150 evra po toni, u Srbiji stvari stoje prilično drugačije.

Zbog toga što ne postoji pravilnik o klasiranju pšenice koji predviđa više od jednog JUS kvaliteta, sva pšenica se otkupljuje po istim, najnižim cenama.

Predviđanja o tome koliko će se plaćati pšenica kod nas kreću se od 70 do 90 evra po toni.

Istovremeno, Zadružni savez je dao kalkulaciju po kojoj bi pšenica trebalo da košta skoro duplo više - od 160 do 170 evra po toni. Još niko nije izašao sa nekom zvaničnom ponudom.

“Ništa se ne zna, niti koliko se plaća, niti gde su skladišta… U utorak su zakazani mirni protesti ali ako se u roku od dva do tri dana ne sazna šta će biti, desiće se svašta na ulicama”, poručuje Bogdan Šuljmanac iz Asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Problemi sa otkupom pšenice u Srbiji se ponavljaju iz godine u godinu, a stručnjaci procenjuju da je potebno doneti nacionalnu strategiju kojom bi se ceo sistem otkupa, čuvanja i regulisanja cena učinio efikasnijim.