Starica u Dobrotinu umrla od gladi

Njen sin Petar, sa kojim je živela, tvrdi da je Vidosava umrla jer su četiri meseca čekali da dobiju socijalnu pomoć.

U Centru za socijalni rad demantuju da u čitavom slučaju postoji njihova odgovornost.

U kući bez struje, vode, vrata i sa jednim prozorom sada živi samo 54-godišnji Petar Stanković. Njegova majka Vidosava izgladnela i bez lekova umrla je 5. juna.

Petar je bio građevinski radnik i nadničar, pre godinu dana preživeo je infarkt i od tada nije mogao da zaradi da prehrani sebe i majku.

“Moja majka je umrla jer nismo imali šta da jedemo. Živeli smo, sakupljali smo pečurke i trave. Mi smo predali dokumenta za socijalnu pomoć i ništa nema do sada. Tri meseca. I tako je umrla gladna”, kaže on.

Danica Ivković iz Centra za socijalni rad u Leskovcu priznaje da je postupak trajao malo duže i dodaje da u toj instituciji nisu obavešteni o smrti Vidosave Stanković.

Ivkovićeva, ipak, negira da Centar snosi bilo kakvu odgovornost.

“Porodici je priznato pravo na materijalno obezbeđenje i isplata će ići retroaktivno vezano za period 19.3. Znači, retroaktivno će biti isplaćeno sve unazad. Mali zastoj je bio u našoj organizaciji rada i iz tog razloga je kasnilo i dostavljanje ovog rešenja”, kaže ona.

Iako je napolju više od 30 stepeni, Petar je prinuđen da cepa drva koja sakupi pored reke kako bi na starom “smederevcu” skuvao čaj ili čorbu od zelja.

U Dobrotinu se znalo da Stankovići gladuju, ali uprkos tome, kako kaže meštanin Ilija Kostić, toj ugroženoj porodici niko nije pomogao.

“Ni u selu nije bilo inicijativa za pomoć. I kada je umrla njegova majka nije bilo organizovano da se skupi neki novac za sahranu, za neku pomoć i niko ništa nije preduzeo”, kaže Kostić.

Dobrotin je jedno od bogatijih sela u Leskovačkoj kotlini. Poznato je po gasterbajterima i po bogatim domaćinima koji se bave privatnim biznisom.

Ministarstvo: Ne postoji razlog za kašnjenje

U Ministarstvu za rad i socijalna pitanja tvrde da nisu obavešteni o ovom slučaju. Pomoćnica ministra Suzana Paunović kaže da ne postoji razlog da materijalna pomoć kasni pošto centri za socijalni rad nisu isključivo vezani za budžet Republike, već u hitnim situacijama, kakva je ova, mogu da reaguju kroz tzv. jednokratnu pomoć koja se obezbeđuje iz opštinskog budžeta.

"Ne radi se ni o kakvom propustu koji može da nastane zbog zastoja u plaćanju jer to ne zavisi samo od sredstava koja se dobijaju iz republičkog budžeta nego postoje sredstva koja su namenjena za hitne intervencije”, objašnjava Paunovićeva.

“Mi kao ministrastvo nismo dobili informacije. Kada nas Centar pozove, inspekcija će izaći na teren, proveriti ceo slučaj i ako se utvrde nepravilnosti, uslediće sankcije", poručuje ona.