Kriza uzrokuje tuberkolozu

Ove podatke pokazuju objavljeni rezultati istraživanja britanskog Kraljevskog društva. Proučavajući uticaj recesije na broj obolelih od te izuzetno zarazne bolesti u vreme raspada Sovjetskog Saveza početkom devedesetih godina, naučnici su utvrdili da postoji čvrsta veza između te dve stvari, zbog čega smatraju da bi slična situacija mogla da se ponovi i sada.

Naučnici su, naime, na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije o broju obolelih od tuberkuloze i onih koji su umrli od te bolesti u periodu od 1980. do 2006. i podataka Svetske banke o bruto domaćem proizvodu analizirali 15 zemalja centralne i istočne Evrope.

Ono što su uočili je čvrsta veza između pada ekonomske produktivnosti za vreme recesije i povećanja broja obolelih od tuberkuloze.

Njihove procene govore da su posebno ugrožene baltičke zemlje, pri čemu bi Letonija mogla da se suoči sa 200 novih slučajeva tuberkuloze na 100.000 stanovnika, Litvanija sa 130, a Estonija sa 75.

Tuberkuloza, sida i malarija su tri glavne bolesti koje se dovode u vezu sa siromaštvom.

Od tuberkuloze je u 2008. godini umrlo 1,8 miliona ljudi, odnosno skoro 5.000 dnevno, dok je više od dve milijarde ljudi širom sveta zaraženo, mada većina zaraženih ne pokazuje nikakve simptome.

Ta bolest se može lečiti antibioticima, ali se oni moraju uzimati svakodnevno mesecima da bi imali efekta, za šta su potrebna velika novčana sredstva. To može da predstavlja problem u periodima recesije zbog toga što su države tada prinuđene da izdvajaju manje za zdravstvenu zaštitu.