Kako do kvalitetne proteze

Prema njihovim rečima, ne postoji mogućnost doplate za kvalitetniju protezu, a procedura ostvarivanja prava na pomagalo je duga i komplikovana. Kvalitetna proteza posle amputacije omogućava bržu rehabilitaciju i normalan nastavak života.

U Srbiji, put do takve proteze, kako tvrde neki pacijenti, moguć je jedino ako sve troškove snosi sam pacijent.

Standardna proteza koju plaća fond, dobija se, kako kažu, posle obilaska četiri lekara i nadležne filijale republičkog zavoda, a prema standardizaciji proteza je jednaka za sve pacijente od 18 do 65 godina.

“Zakoni nisu doneti u korist pacijenta već su pogrešni i sramni. Ne mogu biti isti protetički delovi, ortotički delovi za nekog ko ima 18 i nekog ko ima 65 godina. Meni kao natkolenom amputircu je potrebna česta izmena ležišta, zbog mog bavljenja sportom”, kaže jedan od mlađih pacijenata Mirko Filipović iz Šapca.

On dodaje da mora da čeka 24 meseca kako bi promenio ležište proteze.

“Čujte ja imam 27 godina. Ja ne mogu da čekam 24 meseca. Ja hoću da živim”, kaže Filipović.

Stopalo, kolena i adapteri koji su propisani i na koje pacijenti imaju pravo, kaže ovaj mladić, delovi su koji su možda bili zadovoljavajući ljudima koji su živeli krajem 19. i početkom 20. veka.

“Poznajem ljude koji su nosili proteze. Proteze su ih žuljale, znači nisu bile adekvatne, muku su mučili, u ekstremnim slučajevima ljudi su ih odbacivali, a jedan od tih koje poznajem sam i ja sam”, kaže još jedan pacijent Dušan Veršić iz Beograda.

Pacijenti tvrde da su posebno veštačka kolena kod natkolenih proteza zastarela, kao i da vojni osiguranici dobijaju proteze daleko boljeg kvaliteta.

“To su mehanička kolena, dok se u svetu odavno izrađuju hidraulična, pneumatska, elektronska, odnosno kompjuterizovana. Kada se radi o osiguranicima koji su osigurani preko vojnog fonda, situacija je nešto različita, zato što je lepeza tih komponenti i materijala koji ulaze u sastav proteza mnogo veća, pa su samim tim i prava tih osiguranika, veća, odnosno mogu dobiti kvalitetnija ortopedska pomagala”, kaže farmaceut Nenad Vulović, direktor dobavljačke kuće "Orthoaid". Republički fond je 2006. doneo Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima, a dobavljači pomagala su se ugovorom obavezali da neće primati doplatu izvan ugovorenog standarda.

“Doplata medicinsko-tehničkih pomagala, ili bilo koje druge zdravstvene usluge koja je mimo standarda propisanih po zakonskim aktima Republičkog zavoda usklađenih sa zakonom nije dopuštena zakonom o zdravstvenom osiguranju i sve što ide mimo standarda mora da bude kompletno naplaćeno od osiguranika koji to želi”, kaže Jasna Ljoljić iz Sektora za medicinske poslove - RZZO.

Prema njenim rečima, definisan standard koji je potpisan u dogovoru sa dobavljačima je visoko kvalitetan.

Iz Zavoda kažu i da nisu sigurni da li svi dobavljači isporučuju pacijentima proteze po ugovorenom standardu. Nezadovoljne osobe sa invaliditetom trebalo bi da podnesu žalbu, a mogu i da pokrenu inicijativu za dopunu postojećeg pravilnika.