Kad Iračani slave u Srbiji

Kladim se da se Iracani nadaju da ce jednog dana moci da im uzvrate to veliko i nesebicno prijateljstvo.

Amerikanci su Iračanima prijatelji?! Sreća.Šta bi tek bilo da su im ne daj bože neprijatelji?

Srecan vam Dan Ponosa vase matice, dragi zemljaci.

Koliko vidim niko od nasih zvanicnika nije prisustvovao ovom rucku. Verovatno jos vare od americke zurke!

“Amerikanci su prijatelji iračkog naroda, jer su pomogli Iračanima da se oslobode diktatorskog režima.
POMOGLI su i SRBIJI ! Ali niko ni HVALA da im KAZE ???

Nek im je srecno posle svega sto su pretrpeli! I nadajmo se da ih niko vise nece obmanjivati pod parolom oslobadjanja od samih sebe. Postovanje principa suvereniteta jednog naroda je osnovna tekovina civilizacije.
Osvrnuo bih se na teskoce oko nabavljanja hrane. Ako Beograd i Srbija misle da postanu deo sveta, i da se svetski gosti svih religija, ubedjenja i dijetalnih restrikcija, osecaju prijatno,mora se pod hitno poraditi na ponudi specijalne hrane u prodavnicama i restoranima Kosher, halal i vegetarijanska hrana moraju biti na meniju svih restorana pa i nacionalnih, jer imamo mi i jela bez svinjetine kao i vegetarijanska, i ne kosta nista da to naglase u jelovniku na engleskom. Imao sam dva slucaja. Poslovnog prijatelja Jevreja(Hasida)sam odveo u restoran i na zahtev da nam preporuce nesto sto bi bilo u duhu kosher hrane, bez svinjetine, i bez mesanja mlecnih proizvoda i mesa, samo odredjene vrste riba i sl.konobar nas je pogledao prezrivo narocito dugobradog Aarona pod sesirom s loknicama.
Drugi slucaj, na drski komentar konobara svom kolegi:"Onaj Ciganin nesto izvoljeva i to jos na engleskom?Pa ovde je sve vrh!" misleci na na mog prijatelja i gosta Hindusa, bilo mi je vrlo neprijatno.Morali smo da postavimo niz pitanja pri narucivanju i valjda ga je to iznerviralo. Imali su stvarno dobru gibanicu, i prebranac,sireve,paprike i jos vegetarijanskih (posnih)gurmanluka u kojima je moj gost zaista uzivao upoznavajuci nasu kuhinju...dok je meni knedla stajala u grlu. Mislim svarno sto ne ide ne ide.
Toliko o nasem svetskom gostoprimstvu. Imena restorana necu pominjati u nadi da ce popraviti stav.
Nije sve u vesalicama, prasetini i rakiji.
Mozda je malo van teme, jer se radi o specificno irackoj hrani, ali cim ste to pomenuli, otvara se mnogo vece pitanje, zbog cega napravih ovu digresiju. A priznacete, jeste za razmisljanje. Sto se halal hrane tice, nemam licnih iskustava ali pomislite kako je nasim gradjanima islamske veroispovesti iz Sandzaka kada dolaze u njihov glavni grad, pa ogladne usput.

Pozdrav iz Nju Dzersija.

Cestitke Iracanima.
Sa nadom da ce i Srbija jednog dana da slavi na isti nacin.

Diplomata govori diplomatski, ali mi, srećom, nismo u toj obavezi, pa možemo reći istinu, a ona je da su Amerikanci, naravno, isto kao u Srbiji, zaista najbolji prijatelji nekih Iranaca, onih koji žele da žive mirno i slobodno, bez verskog i političkog fanatizma, da rade, zarađuju i prosperiraju, i koji su zahvalni Amerikancima do groba što su im s vrata skinuli Sadama, ne veruju nimalo svom narodu i njegovim demagoškim, korumpiranim i fanatizovanim predstavnicima, ne vole ih i ni u kom slučaju ne slave to što se američke trupe povlače, naprotiv, kada odu osećaće se mnogo manje sigurno i mnogi od njih će, dobro znajući svoje sugrađane, planirati da emigriraju samo ako ikako mogu, ali da su, opet isto kao u Srbiji, ti normalni i konstruktivni ljudi u Iraku nažalost manjina, a većinu čine primitivci, fanatici, neradnici, lopovi, i svi ostali simpatični tipovi koje tako intimno znamo i ovde na Balkanu, koji su decenijama omogućavali Sadamu da veselo vlada, i još uvek podržavaju najveće štetočine, zločince i uništitelje u Iraku, od Al Kajde do Muktade Sadra. Stavite umesto Iraka Srbiju a umesto Sadama Miloševića i njegove komunofašističke i lažno prozapadne satelite i naslednike, i situacija će biti naprosto identična, samo što mi, nažalost, nismo nikada imali Amerikance dole na zemlji da zavedu red u ovoj državi i temeljito očiste udbaški zmijarnik, pa nam je zato deset godina posle pada Miloševića (za koji je, srećom, bila dovoljna vazdušna intervencija zbog koje SAD i NATO pripada večna zahvalnost normalne manjine u Srbiji) još uvek ovako kako nam je, pa zato ovde u Srbiji tačno znamo ko, šta i zašto tamo danas slavi, a ko strepi od budućnosti i polako pakuje kofere, i prema tome kojoj grupi pripadamo se i u ovim komentarima određujemo. Drugim rečima, mili moji duhovni srodnici, i u Iraku, i u Srbiji, inteligentni, aktivni, obrazovani ljudi koji samo žele da gledaju svoja posla i da ne moraju da vuku na grbači demagoge, lopove i parazite, neka vam je u obe države bog u pomoći, jer vi odavno znate da vaš najveći neprijatelj sasvim sigurno nisu Amerikanci kojima vas plaćenički mediji i kvaziintelektualci svih boja a ponajviše crvene i crne plaše, naprotiv, vaš arhi-dušman je lenji, primitvni i nesposobni komšija koji bi hteo da živi na tuđ, to jest vaš račun i njegova uspešnija mentalna braća koja su se klonirala po parlamentima, ministarstvima, obaveštajnim službama i monopolskim firmama...

Vecina Iracana ima razloga za slavlje, jer ni jedan narod ne voli da vidi strane trupe na svojoj teritoriji.
To jest mali je procenat (u ma kom narodu) onih koji ih prizivaju.

Kod nas na primer nisu bili Amerikanci, ali su zato bili Nemci. I kod nas je bilo onih koji su ih prizivali da malo "zavedu red". Ali je to bio mali proicenat naroda (jedna socijalno ideoloska grupa, koja je sebe videla kao elitnu ).

Na srecu, Iracani nisu od juce. Oni znaju da se svetski poredci menjaju, ali Narodi ostaju.
Iskrene cestitke Irackom Narodu.

Amerikanci mnoge stvari vide crno - belo, zato im i razna "oslobadjanja" ne idu od ruke. Oni su ceo zivot nekako sablonizovali, svi slave iste praznike, svi se zaklinju u iste amandmane njihovog Ustava i sve nesto u tom fazonu, kao da su, ne daj boze, vaspitavani u komunizmu - "Majko, od danas nema Boga!" "A sto to Nikoletina moj?" "Naredio komesar!". Vecinu nijansi na terenu ignorisu, umesto da ih ukljuce u resenje, i zato su im resenja tako kratkotrajna i problematicna. Prevelika je cena placena za uklanjanje Sadama Huseina, a mnogi mali "Sadami" su tamo i dalje.

“Amerikanci su prijatelji iračkog naroda, jer su pomogli Iračanima da se oslobode diktatorskog režima.
POMOGLI su i SRBIJI ! Ali niko ni HVALA da im KAZE ???

Diplomata govori diplomatski, ali mi, srećom, nismo u toj obavezi, pa možemo reći istinu, a ona je da su Amerikanci, naravno, isto kao u Srbiji, zaista najbolji prijatelji nekih Iranaca, onih koji žele da žive mirno i slobodno, bez verskog i političkog fanatizma, da rade, zarađuju i prosperiraju, i koji su zahvalni Amerikancima do groba što su im s vrata skinuli Sadama, ne veruju nimalo svom narodu i njegovim demagoškim, korumpiranim i fanatizovanim predstavnicima, ne vole ih i ni u kom slučaju ne slave to što se američke trupe povlače, naprotiv, kada odu osećaće se mnogo manje sigurno i mnogi od njih će, dobro znajući svoje sugrađane, planirati da emigriraju samo ako ikako mogu, ali da su, opet isto kao u Srbiji, ti normalni i konstruktivni ljudi u Iraku nažalost manjina, a većinu čine primitivci, fanatici, neradnici, lopovi, i svi ostali simpatični tipovi koje tako intimno znamo i ovde na Balkanu, koji su decenijama omogućavali Sadamu da veselo vlada, i još uvek podržavaju najveće štetočine, zločince i uništitelje u Iraku, od Al Kajde do Muktade Sadra. Stavite umesto Iraka Srbiju a umesto Sadama Miloševića i njegove komunofašističke i lažno prozapadne satelite i naslednike, i situacija će biti naprosto identična, samo što mi, nažalost, nismo nikada imali Amerikance dole na zemlji da zavedu red u ovoj državi i temeljito očiste udbaški zmijarnik, pa nam je zato deset godina posle pada Miloševića (za koji je, srećom, bila dovoljna vazdušna intervencija zbog koje SAD i NATO pripada večna zahvalnost normalne manjine u Srbiji) još uvek ovako kako nam je, pa zato ovde u Srbiji tačno znamo ko, šta i zašto tamo danas slavi, a ko strepi od budućnosti i polako pakuje kofere, i prema tome kojoj grupi pripadamo se i u ovim komentarima određujemo. Drugim rečima, mili moji duhovni srodnici, i u Iraku, i u Srbiji, inteligentni, aktivni, obrazovani ljudi koji samo žele da gledaju svoja posla i da ne moraju da vuku na grbači demagoge, lopove i parazite, neka vam je u obe države bog u pomoći, jer vi odavno znate da vaš najveći neprijatelj sasvim sigurno nisu Amerikanci kojima vas plaćenički mediji i kvaziintelektualci svih boja a ponajviše crvene i crne plaše, naprotiv, vaš arhi-dušman je lenji, primitvni i nesposobni komšija koji bi hteo da živi na tuđ, to jest vaš račun i njegova uspešnija mentalna braća koja su se klonirala po parlamentima, ministarstvima, obaveštajnim službama i monopolskim firmama...

Kladim se da se Iracani nadaju da ce jednog dana moci da im uzvrate to veliko i nesebicno prijateljstvo.

Amerikanci su Iračanima prijatelji?! Sreća.Šta bi tek bilo da su im ne daj bože neprijatelji?

Vecina Iracana ima razloga za slavlje, jer ni jedan narod ne voli da vidi strane trupe na svojoj teritoriji.
To jest mali je procenat (u ma kom narodu) onih koji ih prizivaju.

Kod nas na primer nisu bili Amerikanci, ali su zato bili Nemci. I kod nas je bilo onih koji su ih prizivali da malo "zavedu red". Ali je to bio mali proicenat naroda (jedna socijalno ideoloska grupa, koja je sebe videla kao elitnu ).

Na srecu, Iracani nisu od juce. Oni znaju da se svetski poredci menjaju, ali Narodi ostaju.
Iskrene cestitke Irackom Narodu.

Cestitke Iracanima.
Sa nadom da ce i Srbija jednog dana da slavi na isti nacin.

Nek im je srecno posle svega sto su pretrpeli! I nadajmo se da ih niko vise nece obmanjivati pod parolom oslobadjanja od samih sebe. Postovanje principa suvereniteta jednog naroda je osnovna tekovina civilizacije.
Osvrnuo bih se na teskoce oko nabavljanja hrane. Ako Beograd i Srbija misle da postanu deo sveta, i da se svetski gosti svih religija, ubedjenja i dijetalnih restrikcija, osecaju prijatno,mora se pod hitno poraditi na ponudi specijalne hrane u prodavnicama i restoranima Kosher, halal i vegetarijanska hrana moraju biti na meniju svih restorana pa i nacionalnih, jer imamo mi i jela bez svinjetine kao i vegetarijanska, i ne kosta nista da to naglase u jelovniku na engleskom. Imao sam dva slucaja. Poslovnog prijatelja Jevreja(Hasida)sam odveo u restoran i na zahtev da nam preporuce nesto sto bi bilo u duhu kosher hrane, bez svinjetine, i bez mesanja mlecnih proizvoda i mesa, samo odredjene vrste riba i sl.konobar nas je pogledao prezrivo narocito dugobradog Aarona pod sesirom s loknicama.
Drugi slucaj, na drski komentar konobara svom kolegi:"Onaj Ciganin nesto izvoljeva i to jos na engleskom?Pa ovde je sve vrh!" misleci na na mog prijatelja i gosta Hindusa, bilo mi je vrlo neprijatno.Morali smo da postavimo niz pitanja pri narucivanju i valjda ga je to iznerviralo. Imali su stvarno dobru gibanicu, i prebranac,sireve,paprike i jos vegetarijanskih (posnih)gurmanluka u kojima je moj gost zaista uzivao upoznavajuci nasu kuhinju...dok je meni knedla stajala u grlu. Mislim svarno sto ne ide ne ide.
Toliko o nasem svetskom gostoprimstvu. Imena restorana necu pominjati u nadi da ce popraviti stav.
Nije sve u vesalicama, prasetini i rakiji.
Mozda je malo van teme, jer se radi o specificno irackoj hrani, ali cim ste to pomenuli, otvara se mnogo vece pitanje, zbog cega napravih ovu digresiju. A priznacete, jeste za razmisljanje. Sto se halal hrane tice, nemam licnih iskustava ali pomislite kako je nasim gradjanima islamske veroispovesti iz Sandzaka kada dolaze u njihov glavni grad, pa ogladne usput.

Pozdrav iz Nju Dzersija.

Srecan vam Dan Ponosa vase matice, dragi zemljaci.

Koliko vidim niko od nasih zvanicnika nije prisustvovao ovom rucku. Verovatno jos vare od americke zurke!

Amerikanci mnoge stvari vide crno - belo, zato im i razna "oslobadjanja" ne idu od ruke. Oni su ceo zivot nekako sablonizovali, svi slave iste praznike, svi se zaklinju u iste amandmane njihovog Ustava i sve nesto u tom fazonu, kao da su, ne daj boze, vaspitavani u komunizmu - "Majko, od danas nema Boga!" "A sto to Nikoletina moj?" "Naredio komesar!". Vecinu nijansi na terenu ignorisu, umesto da ih ukljuce u resenje, i zato su im resenja tako kratkotrajna i problematicna. Prevelika je cena placena za uklanjanje Sadama Huseina, a mnogi mali "Sadami" su tamo i dalje.