Na redu finansiranje zdravstva

Zasto ministar zdravlja ne odgovara na pitanja sa telefona koje je tako reklamirao?Zasto ne kaze kako lakse doci do lekara i specijslista, jer za narod oni znaju samo dok im se uzima z zdravstveno osiguranje, a kad treba da ptuze uslugu i to hoce ponovo da naplate.Zasto ne kaze kako su privatni lekari ojadili zdravstvene ustanove da bi mogli oni da rade, odakle njima toliko para za one silne aparate koje nemaju ni drzavne bolnice...

Slazem se (cak) i sa Ministrom ovaj put kada je u pitanju veca edukacija (uglavnom) priucenih novinara... Medjutim, nije sve u marketingu i medijima - ima nesto i u elektronskom sadrzaju, odnosno e-Health projektima. Kada to kazem, mislim na postojanje sistematizovanih/tematskih sajtova sa opisom najcescih bolesti. Na primer, kada hocu procitati nesto vise na Internetu o nekoj bolesti, Google u 90% slucajeva 'izbacuje' Hrvatske sajtove. Zar ne mozemo i mi u Srbiji da imamo sajt za pojedine grupe bolesti, npr. maligna oboljenja, a ne da citamo neispitane izjave Srpskih specijalista po blogovima? I ovakvi sajtovi su vid edukacije kako za novinare tako i za stanovnistvo.

Nemam komentar....sad se i on pravi lud.... ne secam se vise kad sam video na mestu ministra zdravlja nekog drugog osim njega....i sta je uradio za sve ove godine??? Nista...... Lagano ali sigurno zdravstveni sistem ove zemlje propada sve dublje i dublje... Kao da se ne zna sto ga zovu Tomica Torbica...mozda na to mogu da odgovore vlasnici privatnih klinika sa dozvolama za rad... Ako hocemo da napravimo metlu i u zdravstvu, onda dolazimo u situaciju da treba uvesti samo lekare koji rade full time privatno, i ove druge koji rade full time drzavno...
Potrebna je motivacija lekarima u drzavnoj sluzbi, svakome treba da bude cast (i obaveza) sto radi u drzavnim jaslama, da imaju jasnu satisfakciju i da budu nosioci zdravstva Srbije, a ne da ih dopunjuju poluprivatnici koji su, u odnosu na drzavne lekare placeni mnogostruko vise a obavljaju isti (ili slican) posao...
Riba (uvek) smrdi od glave...

tu postoji jedan problem o kojem se naravno uporno cuti i ta tema se izbegava. Taj problem je medicinski fakultet i izuzetno los, zastareo kvalitet nastave koji drze losi nastavnici nastali u godinama negative selekcije. Takav fakultet ne moze da produkuje dobre lekare (cast izuzetcima, kaoko iz nastave tako i studentima. Skupljanje papira-akreditacija, sertifikata, licenci-za sve to je potrebno i puno novca odn placanje od tzv "sponzora" koje zna se ko moze da ima (obicni posteni lekari i sestre sigurno ne)NE znaci profesionalni kvalitet. Bojim se da je sve to samo novi krug price o "carevom novom odelu". Treba uraditi promene u nastavnoj bazi medicinskog fakulteta, to je generator problema.

Moramo najpre imati neke eticke standarde oko kojih ce se sloziti i pacijenti i lekari. Mi, pacijenti, smatramo da smo puno novca dali za zdravstveno osiguranje i da ne treba da (pogotovo ne "na crno" i bez javne terife), iz vec jednom "oglobljenog" licnog primanja, dodatno placamo pojedine lekare specijaliste da bi uopste radili svoj posao savesno i pravovremeno.
Sa druge strane, lekari smatraju da je njihov posao mnogo znacajniji i njihove usluge mnogo vrednije od onoga sto oni dobijaju kao dohodak od zdravstva, jer cesto se radi o zivotno znacajnim lecenjima, od kojih zavise zivoti ili znacajne razlike u kvalitetu zivota pacijenata. U izvesnom smislu, intuitivno, lekari su u boljoj pregovarackoj poziciji, pod uslovom da su zaista sposobni da pomognu.
E, sad, pravda je negde izmedju, mozda ne bas na sredini, ali negde izmedju ova dva stava. Ako ne postoji brana pohlepi, humanizam ce izleteti kroz prozor vrlo brzo, profesija lekara ce privlaciti samo beskrupulozne ljude zeljne drustvene dominacije i bogatstva, a pacijenti ce izbegavati zdravstvo u sirokom luku, radije umiruci bez lecenja nego da potrose zivotnu ustedjevinu skupljanu za pomoc svojoj deci u zasnivanju njihovih porodica. Ustvari, sramota o kojoj ministar govori, da ljudi umiru od izlecivih bolesti, pokazuje da se to vec dogadja: umiru oni koji nisu hteli ili mogli da plate, samo to ne sme da se kaze javno. Ako se tako nastavi, doci ce do procvata i poplave nadrilekarstva, sumnjivih cudesnih tele-shop "lekova" i priucenih "doktora" sa malo napabircenog znanja (...moze da bude opasno), a bez diplome. Kada zivimo u istom drustvu, ne postoji stvarna podela na svoje i tudje probleme. Neresavan i zanemaren problem ima tu gadnu osobinu da se infiltrira u svoju okolinu. Na duzi rok, pacijenti nece biti jedini gubitnici. Jer, ne moze se i naplatiti zahvalnost (pri tome je sam odrediti) i jos uvek ocekivati nesmanjenu zahvalnost. Ljudi ce shvatiti da ako, nekom nesrecom ili ucestalom negativnom drustvenom pojavom, ostanemo bez dovoljnog broja strucnih kadrova u zdravstvu, barem cemo morati da primimo nekorumpirane inostrane lekare kao ispomoc medjunarodnih humanitarnih organizacija.

Zasto ministar zdravlja ne odgovara na pitanja sa telefona koje je tako reklamirao?Zasto ne kaze kako lakse doci do lekara i specijslista, jer za narod oni znaju samo dok im se uzima z zdravstveno osiguranje, a kad treba da ptuze uslugu i to hoce ponovo da naplate.Zasto ne kaze kako su privatni lekari ojadili zdravstvene ustanove da bi mogli oni da rade, odakle njima toliko para za one silne aparate koje nemaju ni drzavne bolnice...

Slazem se (cak) i sa Ministrom ovaj put kada je u pitanju veca edukacija (uglavnom) priucenih novinara... Medjutim, nije sve u marketingu i medijima - ima nesto i u elektronskom sadrzaju, odnosno e-Health projektima. Kada to kazem, mislim na postojanje sistematizovanih/tematskih sajtova sa opisom najcescih bolesti. Na primer, kada hocu procitati nesto vise na Internetu o nekoj bolesti, Google u 90% slucajeva 'izbacuje' Hrvatske sajtove. Zar ne mozemo i mi u Srbiji da imamo sajt za pojedine grupe bolesti, npr. maligna oboljenja, a ne da citamo neispitane izjave Srpskih specijalista po blogovima? I ovakvi sajtovi su vid edukacije kako za novinare tako i za stanovnistvo.

Nemam komentar....sad se i on pravi lud.... ne secam se vise kad sam video na mestu ministra zdravlja nekog drugog osim njega....i sta je uradio za sve ove godine??? Nista...... Lagano ali sigurno zdravstveni sistem ove zemlje propada sve dublje i dublje... Kao da se ne zna sto ga zovu Tomica Torbica...mozda na to mogu da odgovore vlasnici privatnih klinika sa dozvolama za rad... Ako hocemo da napravimo metlu i u zdravstvu, onda dolazimo u situaciju da treba uvesti samo lekare koji rade full time privatno, i ove druge koji rade full time drzavno...
Potrebna je motivacija lekarima u drzavnoj sluzbi, svakome treba da bude cast (i obaveza) sto radi u drzavnim jaslama, da imaju jasnu satisfakciju i da budu nosioci zdravstva Srbije, a ne da ih dopunjuju poluprivatnici koji su, u odnosu na drzavne lekare placeni mnogostruko vise a obavljaju isti (ili slican) posao...
Riba (uvek) smrdi od glave...

tu postoji jedan problem o kojem se naravno uporno cuti i ta tema se izbegava. Taj problem je medicinski fakultet i izuzetno los, zastareo kvalitet nastave koji drze losi nastavnici nastali u godinama negative selekcije. Takav fakultet ne moze da produkuje dobre lekare (cast izuzetcima, kaoko iz nastave tako i studentima. Skupljanje papira-akreditacija, sertifikata, licenci-za sve to je potrebno i puno novca odn placanje od tzv "sponzora" koje zna se ko moze da ima (obicni posteni lekari i sestre sigurno ne)NE znaci profesionalni kvalitet. Bojim se da je sve to samo novi krug price o "carevom novom odelu". Treba uraditi promene u nastavnoj bazi medicinskog fakulteta, to je generator problema.

Moramo najpre imati neke eticke standarde oko kojih ce se sloziti i pacijenti i lekari. Mi, pacijenti, smatramo da smo puno novca dali za zdravstveno osiguranje i da ne treba da (pogotovo ne "na crno" i bez javne terife), iz vec jednom "oglobljenog" licnog primanja, dodatno placamo pojedine lekare specijaliste da bi uopste radili svoj posao savesno i pravovremeno.
Sa druge strane, lekari smatraju da je njihov posao mnogo znacajniji i njihove usluge mnogo vrednije od onoga sto oni dobijaju kao dohodak od zdravstva, jer cesto se radi o zivotno znacajnim lecenjima, od kojih zavise zivoti ili znacajne razlike u kvalitetu zivota pacijenata. U izvesnom smislu, intuitivno, lekari su u boljoj pregovarackoj poziciji, pod uslovom da su zaista sposobni da pomognu.
E, sad, pravda je negde izmedju, mozda ne bas na sredini, ali negde izmedju ova dva stava. Ako ne postoji brana pohlepi, humanizam ce izleteti kroz prozor vrlo brzo, profesija lekara ce privlaciti samo beskrupulozne ljude zeljne drustvene dominacije i bogatstva, a pacijenti ce izbegavati zdravstvo u sirokom luku, radije umiruci bez lecenja nego da potrose zivotnu ustedjevinu skupljanu za pomoc svojoj deci u zasnivanju njihovih porodica. Ustvari, sramota o kojoj ministar govori, da ljudi umiru od izlecivih bolesti, pokazuje da se to vec dogadja: umiru oni koji nisu hteli ili mogli da plate, samo to ne sme da se kaze javno. Ako se tako nastavi, doci ce do procvata i poplave nadrilekarstva, sumnjivih cudesnih tele-shop "lekova" i priucenih "doktora" sa malo napabircenog znanja (...moze da bude opasno), a bez diplome. Kada zivimo u istom drustvu, ne postoji stvarna podela na svoje i tudje probleme. Neresavan i zanemaren problem ima tu gadnu osobinu da se infiltrira u svoju okolinu. Na duzi rok, pacijenti nece biti jedini gubitnici. Jer, ne moze se i naplatiti zahvalnost (pri tome je sam odrediti) i jos uvek ocekivati nesmanjenu zahvalnost. Ljudi ce shvatiti da ako, nekom nesrecom ili ucestalom negativnom drustvenom pojavom, ostanemo bez dovoljnog broja strucnih kadrova u zdravstvu, barem cemo morati da primimo nekorumpirane inostrane lekare kao ispomoc medjunarodnih humanitarnih organizacija.