Ko uživa, a ko pati u Evropi

Među evropskim državama postoje velike razlike u kvalitetu života, a u novim članicama Evropske unije veliki broj ljudi ne može sebi da priušti kopletan obrok svaki drugi dan, prenosi švajcarski list 24 sata.

Životni standard u Švajcarskoj, meren raspoloživim prihodima, izraženim u kupovnoj moći, u 2011. našao se na trećem mestu u Evropi, prema istraživanju švajcarskog Zavoda o prihodima i uslovima života u evropskim državama.

Prema ovom pokazatelju, Švajcarska je u četiri puta boljoj poziciji od Rumunije, Letonije i Bugarske, a dva puta od Grčke.

Isti izvor navodi da populacija zemalja koje su se Evropskoj uniji pridružile 2000-tih godina živi najmanje dobro, tako da svaka treća osoba u Letoniji i Mađarskoj, na primer, ne može sebi da obezbedi svaki drugi dan obrok koji sadrži meso, piletinu ili ribu.

Ova proporcija u Bugarskoj iznosi čak 50 odsto, dok je u evrozoni osam, a u Švajcarskoj manje od dva odsto populacije.

Takodje, četvrtina stanovnika Evropske unije ima poteškoća da sastavi kraj s krajem, dok je njih u Švajcarskoj 12,5 odsto.

U nejednakoj raspodeli prihoda, Švajcarska je bliska evropskom proseku. Ukupni iznos prihoda 20 odsto najbogatijeg stanovništva veći je 4,5 puta od ukupnih primanja 20 odsto najsiromašnije populacije, a u Evropi ovaj indikator varira između 3,3 i 6,8 puta.

Najveće nejednakosti u prihodima su u Španiji, Letoniji, Bugarskoj, Ruminiji, Grčkoj i Litvaniji, a najmanje u Islandu, Norveškoj, Češkoj, Sloveniji, Švedskoj i Finskoj.