Evo od čega zavisi kurs rublje

Rublja sada na deviznoj berzi u Moskvi ima vrlo stabilan kurs prema dolaru i evru.

Trend stabilne vrednosti rublje prema vodećim svetskim valutama beleži se od početka ove godine, a ruski analitičari tvrde da će se to stanje produžiti sve dok cene nafte i gasa budu na sadašnjem visokom nivou.

Rusija, naime, izvozom nafte i gasa dobija više od dve trećine deviznih prihoda i ta dva energenta već u dužem razdoblju "čuvaju" rublju od većih potresa, navodi se u analizi stručnjaka kompanije "Renesans kapital", koju je preneo portal Finmarket.

Trenutno, dolar i evro se razmenjuju po kursu od 30,19 i 40,50 rubalja, dok valutna korpa, u kojoj je udeo američke valute 55 odsto, a zajedničke novčane jednice 17 članica EU 45 procenata, vredi 34,82 rublje.

Devizni trgovci u Moskvi, na koje se pozivaju izveštači lokalnih elektornskih glasila, ističu da na tekuću stabilnost kursa rublje osim kotacija nafte i gasa utiče i situacija na globalnim valutnim berzama, gde u poslednje vreme nisu zabeležene prevelike oscilacije tačajeva vodećih valuta.

Zanimljivo je da se rublja i potkraj devedesetih godina prošlog veka menjala po kursu od približno 30 jedinica za dolar, iako su tada cene nafte bile niže nego sada. U proteklih 13 godina tržišne pozicije rublje nisu, doduše, uvek bile stabilne, a najveće oscilacije zabeležene su u drugom polugodiju 2008. godine, posle izbijanja globalne finansijske krize.

Neposredno uoči početka kriznog razdoblja, rublja je na domaćem tržištu menjana po kursu od 23 za dolar, ali je već u jesen 2008. naglo počela da gubi pređasnju vrednost pa se "srozala" do nivoa od 36 do 37 jedinica za "zelenu valutu".

To je bilo najveće "tumbanje" kursa rublje u toku protekle decenije, a većina analitičara veruje da će na duži rok ruska valuta uglavnom biti stabilna, jer je teško poverovati da će, uprkos recesivnom stanju u mnogim ekonomijama sveta, opet doći do tako visokog pada cena nafte i gasa kao što se to dogodilo u drugom polugođu 2008. i prvoj polovini 2009. godine.

Vodeći ruski političari, uključujući i predsednika Vladimira Putina, više puta su najavljivali da će raditi na stvaranju valutne zone u kojoj bi rublja bila dominantna valuta, u početku na prostoru Zajednice nezavisnih država, a kasnije i šire.

Rusija je, inače, još pre dve godine postigla sporazum sa Kinom da se svi obračuni u međusobnoj trgovini dve zemlje obavljaju u rubljama i juanima, a ne u američkom dolarima. Taj obrazac je proširen i na neke druge trgovnske partnere, a ekonomski savetnik ruskog predsednika Sergej Glazjev zalaže se za hitnu i potpunu "rubljizaciju" domaćeg finansijskog tržišta i "ukidanje dolarskog monopola".

Glazjev smatra da Rusija sada, zbog politike "dolarizacije" i nepotrebnog ulaganja ogromnih deviznih sredstava u američke hartije od vrednosti, godišnje izgubi najmanje 30 milijardi dolara i stoga je Putinu predožio ceo set mera kojima bi, kako on smatra, Moskva ponovo i u potpunosti povratila primat rublje na domaćem ali i regionalnom finansijskom tržišstu.