Doha bi nonela 300 - 700 mlrd. $

Kako je preneo Rojters, kašnjenje u okončanju runde, u okviru koje pregovori traju već osmu godinu, nagnalo je dvoijicu vodećih ekonomista Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu - Garija Klajda Hufbauera i Džefa Skota - da ispitaju potencijalne koristi od postizanja sporazuma o svetskoj trgovini.

Oni su izračunali da bi povećanje globalnog izvoza kao rezultat takvog sporazuma moglo da dostigne izmedju 180 i 520 milijarddolara godišnje, u zavisnosti od toga koliko bi sveobuhvatan sporazum bio.

"Potencijalni dobitak za bruto domaći proizvod (BDP) bio bi značajan - izmedju 300 i 700 milijardi dolara godišnje, i to pravično raspodeljenih medju razvijenim i zemljama u razvoju", naveli su oni.

Agencija podseća da su svetski lideri više puta pozvali da se pregovori, otpočeti 2001. godine u glavnom gradu Katara i namenjeni pomoći siromnašnjim zemljama da ekonomski napreduju preko trgovine, uspešno zaključe sledeće godine.

Ministri trgovine zemalja najviše uključenih u poregovore sastaće se početkom septembra u Nju Delhiju u pokušaju da pokrenu s mrtve tačke dijalog, koji je doživeo kolaps u julu prošle godine, pre svega zbog razlika izmedju SAD i velikih zemalja u naglom razvoju, oko subvencija u poljoprivredi i tarifa na uvoz industrijske robe.

Veoma je teško izračunati u brojkama kolika bi dobit bila od ugovora o svetskoj trgovini, jer ima mnogo varijabilnih faktora koji na to utiču, pa se i procene drastično razlikuju, a neki skeptičniji ekonomisti čak smatraju da će koristi biti male, pre svega upravo za zemlje u razvoju.

Generalni direktor Svetske trgovinske organizacije (STO), pod čijim se okriljem pregovori vode, Paskal Lami je procenio koristi na po globalnu ekonomiju na 130 milijardi dolara.

Ekonomisti instituta Peterson došli su do značajno veće cifre jer su u obzir uzeli i potencijalne koristi po izvoz i uvoz ukidanja pomenutih tarifa i subvencija i mnoge druge stavke o kojima dogovor još nije postignut.

Predloženi dogovori o poljoprivrednim proizvodima i industrijskoj robi povećali bi, na primer, svetski izvoz za 65 milijardi dolara godišnje, povećavajući i vrednosti svetskog BDP-a za 100 milijardi dolara.

"Razlog zbog koga je pozitivan uticaj na BDP tako veliki je što i uvoz i izvoz doprinose ekonomskoj efikasnosti i rastu prihoda, pa je korist od dvostrane trgovine više nego dvostruko veća od dobiti samog izvoza", napomenuli su oni.

Osnivanje bescarinskih zona za hemikalije, elektroniku i robu namenjenu očuvanju životne sredine - što traže SAD, a čemu se protive Kina i neke druge zemlje - povećalo bi svetski izvoz za dodatnih 57 milijardi dolara, a svetski BDP za 104 milijarde godišnje, izračunali su Hufbauer i Skot.

Liberalizacija sektora usluga, poput bankarsva i telekomunikacija, donela bi dodatnih 56 milijardi dolara izvoza (100 milijardi svetskom BDP-u), a razvoj luka i carinskih službi u zemljama u razvoju još 340 milijardi dolara izvozu i 385 milijardi globalnom bruto domaćem proizvodu.