Dva "infarkta" skupo koštala

To skupo košta i nemačku privredu.

Institut za svetsku privredu iz Kila (IfW) nesporni je autoritet kada je reč o "krvotoku" globalne ekonomije - brodskom, a pre svega kontejnerskom prometu, piše Dojče vele.

Institut je razvio svoj sopstveni analitički mehanizam, Kil Trejd Indikator (Kiel Trade Indicator), kojim se prati dolazak i odlazak brodova u 500 najvažnijih luka sveta, a prati se promet brodova u oko sto ključnih područja naše planete. I ne analizira se samo broj brodova, već i njihov ekološki otisak - što pokazuje koliko su ti brodovi napunjeni.

Tako su mogli da vide da svetska trgovina zaista jeste brzo počela da se oporavlja nakon pandemije, ali i to da je promet robe i ove godine doživeo čak dva ozbiljna "infarkta". Prvi je bio krajem marta kada se u Sueckom kanalu nasukao gotovo 400 metara dug kontejnerski brod "Ever Given" i blokirao kompletan saobraćaj.

Na stotine brodova moralo je da čeka da se kanal oslobodi i roba nije mogla da bude isporučena.

Sam brod "Ever Given" je tek pre nekoliko dana konačno stigao do luke Roterdam: nakon tog incidenta brod je zaplenila vlada Egipta i tek početkom jula postignuta je nagodba s japanskim brodovlasnikom oko visine odštete.

Malo se čulo o nevoljama u Kini

Ali dok se o zatvorenom Sueckom kanalu mnogo govorilo u Evropi - jer to i jeste saobraćajnica koja je od presudne važnosti za razmenu Starog kontinenta s lukama Istoka - mnogo manje se čulo za možda još ozbiljniji "infarkt" koji je pogodio kinesku luku Jantian krajem maja.

Uzrok je bila - opet korona. Kina je donedavno tvrdila da virusa u toj zemlji "više nema", ali među tamošnjim lučkim radnicima pojavilo se toliko slučajeva zaraze, da ni kineska vlada više nije mogla da zatvara oči: veliki deo luke je zatvoren.

Luka Jantian, pomorsko čvorište nedaleke metropole Šenžen provincije Guangdong, jedna je od najvažnijih izvoznih luka Kine, naročito kad je reč o elektronskim proizvodima.

Zbog haosa u Kini posledice sve do Božića?

Oko 90 odsto kineskog izvoza tog sektora ide preko te luke, a obim elektronske industrije te provincije je preko 700 milijardi dolara.

To je i jedna od najvećih kontejnerskih luka na svetu - više kontejnera jedino prolazi kroz luke Šangaj, Ningbo i Singapur.

Međutim, dizalice Jantiana morale su da stanu, a brodovi se više nisu primali u luku - čitavih mesec dana. Tek početkom jula luka je opet počela s radom u punom kapacitetu, ali još će potrajati dok se situacija ne vrati u normalu.

I tamo je, naime, na stotine brodova čekalo u redu tako da se "može očekivati višenedeljni poremećaj dok logistika opet počne da funkcioniše bez problema", kaže za agenciju Rojters predstavnik za Kinu nemačkog Udruženja za robni promet, nabavku i logistiku (BME) Rikardo Kurto.

Trajaće nedeljama

Teško je upoređivati zastoj u Suecu i zastoj pred Jantianom, ali imaju sličnosti: u oba slučaja bilo je alternative - umesto kroz Suec krenuti oko Afrike, a kontejneri iz Jantiana su kopnom mogli da se prevezu u neku drugu luku. Ipak, s obzirom na obim prometa, ništa od toga nije bilo realna opcija.

Vinsent Štamer iz instituta u Kilu potvrđuje da se „od početka jula zastoj smanjio“ i da kineski izvoz opet raste. Ipak, posledice se još uvek osećaju: sada se uočava zastoj na odredištima, na primer pred lukama Sjedinjenih Američkih Država, a i Evropa još trpi.

Bitka za brodske kontejnere katapultirala cenu prevoza 300 odsto

"Promet robe u Crvenom moru, najbolji pokazatelj razmene Evrope i Azije, već više nedelja je više od deset odsto manji od količine koja bi se mogla očekivati", kaže Štamer. Još od početka pandemije nije bilo tako dugotrajnog i značajnog smanjivanja prometa, kažu u IfW.

Nemačku će to koštati 25 milijardi evra

A sve to i košta - i to mnogo novca. Zastoji brodova mogli bi da budu i jedan od značajnih faktora koji uzrokuju trenutnu inflaciju u Evropi, kaže Štamer: "Kapacitet broda je blokiran dok stoji u zastoju, a to znači da se smanjuje ukupna količina brodskog prometa koja tržištu stoji na raspolaganju. Ono što je još raspoloživo, onda je i skuplje, tako su i cene prevoza kontejnera drastično narasle. Samo u 2021. prevoz kontejnera od Kine do Evrope poskupio je gotovo dvostruko. To poskupljenje transporta onda se prenosi i na potrošače".

To košta i nemačke firme koje zavise i od izvoza, ali i od uvoza. U institutu u Kilu smatraju da bi "gubici za privredu Nemačke za čitavu godinu 2021. mogli da iznose oko 25 milijardi evra".

A i inflacija je u Nemačkoj ovog jula bila 3,8 odsto - najveća u poslednjih 13 godina.