U maju 7,3 miliona Nemaca zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom

"Ova cifra nikada nije bila veća. Tokom globalne finansijske krize, broj radnika sa skraćenim radnim vremenom je dostigao maksimum u maju 2009, kada je bilo pogođeno nešto manje od 1,5 miliona ljudi", kaže stručnjak za tržište rada Sebastijan Link, navodi IFO institut u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

Tokom korona krize, nemačke kompanije su najavile da će uvesti skraćeno radno vreme za 10,1 miliona zaposlenih, a prema podacima instituta IFO, one su to zaista primenile u 71,6 odsto slučajeva u odnosu na najavljeni broj.

U sektoru usluga, 2,4 miliona Nemaca je radilo u maju sa skraćenim radnim vremenom, što predstavlja 24,5 procenata radne snage.

U proizvodnji, taj broj je iznosio 2,2 miliona ljudi ili 31 odsto ukupne radne snage, a u trgovini 1,3 miliona ili 29,7 odsto.

Ovaj procenat je bio najniži u građevinarstvu, gde je 163.000 ljudi ili 4.1 odsto zaposlenih imalo skraćeno radno vreme.

Za druge sektore ekonomije koji nisu obuhvaćeni ovim istraživanjem, IFO procenjuje da je skraćenim radnim vremenom bilo obuhvaćeno 1,3 miliona ljudi, ili 11,3 procenata radne snage.

Za razliku od globalne finansijske krize, kada je preko 80 odsto zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom bilo iz nemačkog proizvodnog sektora, u vreme korona krize je ova mogućnost iz radnog prava primenjena u gotovo svim privrednim oblastima, piše u saopštenju IFO instituta.