Cvetković i Labus:Gde trošite novac

Zbog toga se prilikom usvajanja rebalansa budzeta za 2014. godinu mora voditi računa o tome na šta se troši novac, upozorava bivši premijer, ekonomista Mirko Cvetković.

Cvetković je na Biznis forumu na Kopaoniku rekao da je učešće tekućih rashoda u deficitu od 2009. do 2011. godine bilo ispod 30 odsto, ali je već 2012. poraslo na 40 odsto da bi u prošloj godini dostiglo 53 procenta.

"Tu treba napraviti jasnu razliku: ako je novac trošen za kapitalne infrastrukturne investicije i projekte, onda ostavljate budućim generacijama dug, ali imate nešto što je uradeno i vidljivo. Međutim, kada trošite na tekuće rashode - za plate, penzije, subvencije, onda potomcima ostavljate samo dug koji će godinama morati da vraćaju", rekao je on.

Cvetković je rekao da je u proteklih pet godina budućim generacijama ostavljen dug od 2,7 milijardi evra, nastao zbog tekućih rashoda.
Profesor ekonomije na Pravnom fakultetu u Beogradu Miroljub Labus ocenio je da bi Srbija trebalo da ima godišnju stopu rasta od najmanje pet odsto da bi se anulirao uticaj visoke kamate na javni dug.

"Bruto-domaći proizvod (BDP) Srbije raste sporije od kamatne stope na javni dug, a ta situacija je neodrživa", rekao je Labus.

Labus koji je bio potredsednik Vlade Srbije od 2004. do 2006, rekao je da su do 2008. godine stope rasta BDP u Srbiji bile veće od rasta kamatnih stopa na javni dug, ali da se to promenilo, te je sada situacija neodrživa.

Govoreći o trzištu rada i o novom zakonu o radu, Labus je naveo da problem domaćeg tržišta rada nije nedostatak fleksibilnosti, već je problem strukturna nezaposlenost.

"Dobre firme ne mogu da nađu dobre radnike, loše imaju problem da otpuste, a državu ne vode napred loše firme", rekao je on i da smatra da problme može da se reši promenom obrazovnog sistema i aktivnijim uključivanjem drzave u strukture tržišta rada kako bi se znalo koji su kadrovi zaista potrebni privredi u budućnosti.

Direktor kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Srbiju Mateo Patrone rekao da strani investitori u Srbiji i dalje čekaju da vide održivost i predvidljivost poslovanja.

Mateo je rekao da EBRD smatra da u Srbiji treba dodatno da se smanji dominacija javnog sektora, i da bi bi privatizacija i restukturiranje trebalo da se završe ne samo za loše firme, već i za dobre, kao što su Elektroprivreda Srbije (EPS) i Aerodrom "Nikola Tesla", jer one mogu da privuku strane investicije.

U poljoprivredi ima mesta za unapređene investicija i tu bi EBRD mogao da pomogne Srbiji, rekao je Patrone i dodao da bi pored reformi trebalo narpraviti i zakonski okvir za mikrokreditiranje.