Da je SFRJ, bolje bismo živeli

Sagovornici Pressa smatraju da bi SFRJ, da je opstala, bila jaka država, članica EU, imali bismo duplo veći BDP, 13 aerodroma i verovatno bismo bili neprikosnovena sportska sila.

Ipak, nije bilo realno da zajednička država opstane, niti je realno da će se u skorije vreme ponovo sastaviti... To je njihov komentar na nesvakidašnje istupanje hrvatskog književnika Igora Mandića, koji je u intervjuu za riječki „Novi list" istakao da Hrvatska neće imati velike koristi od ulaska u EU i da joj kao najbolja mogućnost ostaje ponovo ujedinjenje južnoslovenskih naroda, ali na malo drugačiji način nego ranije.

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da nije tajna da bi neka buduća Jugoslavija svima donela ekonomsku korist - imali bismo manju nezaposlenost i veći BDP.

"Sada je nivo izvoza iz Srbije u Hrvatsku 200 miliona evra, a u obrnutom smeru je 300 miliona. Normalizacija odnosa bi značila da podižemo nivo razmene na nivo od po 1,5 milijardi evra u oba pravca, što bi bilo lekovito za obe zemlje i standard bi nam značajno porastao", napominje Zdravković.

U jugoslovensku ideju ne veruje ni ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. On smatra da će sve zemlje bivše Jugoslavije pre ili kasnije biti članice EU i da je to jedina zajednica u kojoj one ponovo mogu biti zajedno.

"Do tada je neophodno da sarađujemo na ekonomskom i kulturnom planu. Na to će nas naterati svakodnevni život, jer tu se radi se o jednom tržištu, kompatibilnim privredama i sličnom jeziku. To treba iskoristiti za podizanje pre svega ekonomskih parametara. Ali, razmišljanje o nekom drugom obliku integracija osim u EU je iluzija", ističe Ljajić.

Istoričar Miodrag Janković kaže da nije nemoguće da se u nekoj kuhinji radi na stvaranju nekog vida četvrte Jugoslavije.

"Slovenačka i hrvatska jugonostalgija se ogledaju u osvajanju srpskog tržišta, jeftinog provoda u Beogradu „koji ima dušu". U svim državama koje su nastale iz raspada Titove Jugoslavije može se konstatovati manjak državotvorne ideje, koja se u tim krajevima gotovo sto godina zasnivala na mržnji prema Srbima i delatnostima protiv srpske države", tvrdi Janković. On smatra da je Beograd naročito pogodno tle za jugonostalgiju, kao bivša jugoslovenska prestonica.

"Tu živi najveći broj ljudi iz mešovitih brakova i u njima, i oni se izjašnjavaju kao Jugosloveni. Oni se ne osećaju Srbima i imaju problem identiteta. Svako ko se izjasni kao Srbin od njih dobija etiketu nacionaliste. Jugonostalgičari sad služe interesima „ideologa" iz bivših jugo-republika, kojima je cilj nastavak eksploatacije prirodnih resursa Srbije, poljoprivrednih proizvoda i jeftine srpske radne snage", kaže Janković. "Primera radi, jedan hrvatski japi je postao vlasnik trećine plodnog zemljišta u Srbiji i vlasnik je lanca megamarketa. Stanovnici bivših jugo-republika dolaze na jeftin provod u Beograd i Guču, estradni umetnici iz tih krajeva koji su se zaklinjali da nikada neće više kročiti u „četničku Srbiju" sad pune Arenu i izazivaju suze i kod naših zvaničnika, prikrivenih jugonostalgičara", skeptičan je Janković.

Da ideja jugoslovenstva ipak negde „čuči" i čeka povoljniji trenutak pokazuju mnogobrojne grupe na društvenoj mreži Fejsbuk, u kojima se okupljaju građani iz svih bivših republika. Jedna od tih grupa pod nazivom „SFR Jugoslavija" ima više od 120.000 članova.