Naš kesten nemamo, stiže i iz Kine

Ovo su zemlje iz kojih Srbija uvozi najviše pitomog (jestivog) kestena, kako svežeg tako i prerađenog. Za njima slede – Albanija, Italija i Grčka. Domaćeg kestena, ni u pećnicama, ni u pireu, kao ni u čokoladicama ili kolačima i drugim delikatesima, gotovo da nema.

Naša zemlja ima veoma malo samoniklog pitomog kestena, a uzgajanje je u ovom trenutku samo daleka ideja. Ova biljka najviše raste Kosovu i Metohiji, tačnije na granici sa Albanijom, ali taj resurs, nažalost, odavno nije moguće koristiti. U drugim krajevima Srbije, ima ga samo sporadično. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u 2013. uvezla oko 150.000 kilograma kestena u ljusci, oko 67.000 kilograma ploda bez ljuske, i nešto više od 57.000 kg pirea i paste od kestena. Ukupna vrednost tog uvoza je oko 310.000 evra.

Ono što na našim stablima rodi, ko skuplja – skuplja za svoju dušu.

Prema podacima Tržišne inspekcije Ministarstva trgovine, registrovano je svega pet otkupnih mesta kestena (i to bez preciziranja da li je reč o pitomom ili divljem kestenu) - dva kod Kragujevca i tri u okolini Beograda. Ipak, kada smo se raspitali u ovim preduzećima, ispostavilo se da je to "samo na papiru", jer se nijedno od njih (u pitanju su firme koje se bave otkupom i distribucijom voća) trenutno ne bavi otkupom pitomog kestena. Interesovali smo se i u čačanskom udruženju "Šumski plodovi Srbije", gde su nam takođe rekli da im nije poznato da iko u tom kraju vrši organizovan otkup.

U Srbiji kesten najviše koriste poslastičari i prehrambene kompanije, koji ga uvoze kao sirovinu ili poluproizvod.

Jedan od najvećih domaćih konditora, subotički "Pionir", sastojak za svoj "kesten desert" nabavlja u Mađarskoj. "Godišnje uvozimo oko 15 tona kesten praha. Ranije smo ga nabavljali u subotičkoj firmi koja je u međuvremenu privatizovana i koja je ugasila ovaj proizvod", kaže Branimir Kopilović iz "Pionira".

I dok za uzgajanje lešnika (koji će, nadamo se, uskoro "uskočiti" u "nutelu" i čuvene "ferrero" kuglice), naša zemlja ima odlične uslove i već razvijene zasade, sa kestenom je situacija drugačija.

Vladislav Ognjanov, profesor Departmana za voćarstvo u Novom Sadu, kaže da gajenje pitomog kestena na veliko u Srbiji nije nemoguće, ali da je u ovom trenutku dosta teško izvodljivo. "Najveće ograničenje je što nemamo svoje sorte. Nijedan rasadnik niti institucija u Srbiji se ne bavi razvojem sopstvenih sorti, odnosno hibrida, nema kalemljenja kestena", kaže Ognjanov.

Zemlje koje gaje kesten na veliko, na veliko ga i kaleme. Istina, kaže profesor Ognjanov, to kestenje nije tako ukusno kao naš "običan" pitomi kesten, ali se dobijaju krupni plodovi i visoko rodna stabla. Naravno, kako kaže naš sagovornik, u Srbiji ima rasadnika koji prodaju sadnice kestena, ali to su uglavnom one dobijene iz semena, koje nisu pogodne za neku pravu proizvodnju. Ljudi ih i kupuju kao pojedinačne biljke, a ne za organizovani uzgoj. Sam Poljoprivredni fakultet nabavio je nekoliko kvalitetnih sadnica iz Slovenije, kaže naš sagovornik, ali samo za sopstveno imanje, a ne radi daljeg razvoja voćnjaka.

"Drugi ograničavajući faktor za Srbiju je to što kesten može da se uspešno gaji samo na kiselim zemljištima. Takvog tla ima u okolini Zaječara, i nešto malo u Šumadiji. Najviše ga ima na Kosmetu", dodaje sagovornik.

Ta kisela zemljišta su zapravo parcele "otete" od šuma, odnosno nastale krčenjem, pa otuda i pogodne lokacije u Šumadiji. Kada bi, eventualno, u budućnosti neko hteo da podstakne uzgoj pitomog kestena, taj kraj bi bio najbolja "baza" za rasadnike u Srbiji, smatra sagovornik.

Nije nemoguće da se i kod nas pokrene organizovani uzgoj, ali je neophodno da država to podstakne uvozom kvalitetnih sadnica iz inostranstva, kaže profesor Ognjanov.