Ministar Radulović podnosi ostavku

Kako saznajemo, razlog za ovu Radulovićevu odluku je nepostojanje političke volje za sprovođenje ekonomskih reformi.

Nedavno je Saša Radulović izjavio da ukoliko Skupština Srbije ne usvoji Zakon o radu i prateći paket zakona, on više neće biti ministar.

"Ako reforme ne mogu da se sprovode, ja više neću biti ministar", rekao je tada Radulović.

Prema njegovim rečima, ukoliko ne prođu sistemski zakoni, to je siguran znak da se odustalo od reformi i da se ide na izbore.

“Ja sam ušao u vladu zbog reformi da uradimo teške stvari zbog ozdravljenja, ako se na rade reforme onda ne vidim smisao mog ostanka, odnosno opstajanja u Vladi. Ne želim da verujem da smo u reforme krenuli samo radi marketinga, već želim da verujem da je to bilo ozbiljno i da nije bilo zamajavanja", govorio je Radulović.

Najava da će Zakon o radu biti dorađen stvorila je problem u saradnji između ministra privrede i dvojice najmoćnijih članova Vlade - Ivice Dačića i Aleksandra Vučića. Saša Radulović smatrao je da Srbija nema ni mesec ni dva za odlaganje reformi i tražio je od Vlade da zvanično kaže da će povući tri reformska zakona iz procedure.

Najveći kamen spoticanja sa sindikatima bio je novi Zakon o radu, zbog kojeg su organizovani i protesti tražeći njegovo povlačenje i doradu i ostavku ministra Radulovića.

Radulović smatra da su protesti u Beogradu bili politički instruisan protest sindikata zarad potpunog zaustavljanja reformi.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je pre dva dana izjavio da je štrajk upozorenja koji su organizovali S S S S i UGS "Nezavisnost" pokazao da zaposleni u Srbiji ne žele reforme na način na koji predlaže ministar privrede Radulović.

"Hvala ministru - ujedinitelju. Ovakav uspeh nisu postigli nikada ni lideri sindikata, niti ijedan ministar u istoriji Srbije", rekao je Orbović, na konferenciji za novinare u sindikalnom sedištu u Beogradu.

Razgovorom sa premijerom, juče je okončan protest sindikata i radnika preduzeća u restrukturiranju, u kome je učestvovalo nekoliko hiljada radnika iz Srbije.

Rduloviæ nije imao podršku koliku i Krstiæ (Foto: Tanjug)

Radulović je kao ministar imao podršku građana Srbije za svoje reformske aktivnosti, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Međunarodni republikanski institut (IRI). Građani su se izjasnili kako su zadovoljni time što "Radulović nije političar i ne plaši se da govori istinu".

Radulović je imao i velku podršku poslodavaca.

"Očekujemo od ministra Radulovića da ne posustane i da nastavi sa svojim radom na uređenju poslovnog okruženja. Potezi Ministarstva privrede na promeni četiri sistemska zakona opravdani su i neophodni", rečeno je iz Unije poslodavaca.

Vicepremijer Aleksandar Vučić je u avgustu predložio konsultanta Sašu Radulovića za ministra privrede. Iako je Radulović došao na predlog prvog potpredsednika Vlade, ubrzo nakon rekonstrukcije Vlade, njegova podrška novom ministru značajno je opala, za razliku od podrške koju je pružao ministru finansija Lazaru Krstiću.

Govoreći u Utisku nedelje na B92, Vučić je za ministra privrede Sašu Radulovića rekao da ponekad nema takta. Od svih ministara tada najviše je pohvalio Lazara Krstića, koji vodi resor finansija.

Ministar Radulović nije imao ni podršku predsednika Skupštine Srbije i potpredsednika Srpske napredne stranke Nebojše Stefanovića koji je nedavno izjavio da je Radulović kočničar reformi. Pre nego što je postao ministar privrede Saša Radulović bio je ekonomski je konsultant. Završio je elektrotehnički fakultet na smeru automatika i elektronika.

Živeo u Nemačkoj, Kanadi i SAD, kuda je otišao krajem osamdesetih godina. Samostalni je preduzetnik od 1998. godine i, kako je sam izjavljivao, vodio je nekoliko kompanija i bio aktivni učesnik "buma" Silicijumske doline.

U Srbiji je ponovo od 2005. i to kao stečajni upravnik više različitih preduzeća i vlasnik privatne firme "E-market d.o.o.". Najčešće se u javnosti pojavljivao kao konsultant za investicije i poreski sistem, ali se bavio i publicistikom, tumačeći privredno i finansijsko stanje zemlje.

Tako je početkom ove godine ocenio da već 12 godina vodimo "potpuno pogrešnu ekonomsku politiku" objašnjavajući to sledećim primerom:

"Kada bi inženjeri gradili mostove i zgrade onako kako mi vodimo ekonomsku politiku i planiramo budžet, gradjevine bi se srušile tri meseca nakon objave kraja izgradnje".

Kao uzroke pogrešne ekonomske politike oznacio je tada katastrofalnu poresku politiku, sivu ekonomiju, ogromno učešće države na tržištu, korupciju i pravnu nesigurnost.