Uživo Dva stuba rebalansa – nastavak investicija i pomoć građanima; Mali: Cilj da Srbija bude broj jedan FOTO/VIDEO

Ministar finansija Siniša Mali odgovorio je na replike poslanika u Skupštini Srbije, ističući da je ekonomska politika države u prethodnih desetak godina bila usmerena na potrebe građana i očuvanje stabilnosti javnih finansija.

Mali je kao jedan od primera naveo mere pomoći građanima tokom pandemije koronavirusa, kao i dodatnu podršku zdravstvenim radnicima i penzionerima.

"Nakon toga smo isplaćivali zdravstvenim radnicima 10.000 dinara da im se zahvalimo za tu borbu, penzionerima još 5.000 dinara i time pokazali ne samo brigu, već i koliko smo stabilni i jaki, jer u tom trenutku, uprkos svim problemima globalne ekonomije, Srbija postaje zemlja sa investicionim kreditnim rejtingom", rekao je Mali.

On je naglasio da javne finansije tim merama nisu bile ugrožene, već da je reč o izboru prioriteta države.

"To je stvar prioriteta, a to su investicije, poboljšanje kvaliteta, infrastruktura. Samim tim imamo novca u budžetu za ovakve pomoći",  kazao je on.

Mali je istakao da analize Međunarodnog monetarnog fonda i kreditnih agencija pokazuju da mere usmerene ka građanima utiču na privredni rast, posebno kroz povećanje domaće tražnje.

"Kada pročitate analize, vidite da je domaća tražnja upravo najvažniji motor rasta BDP-a, dakle rast plata, penzija i minimalca", rekao je.

Govoreći o primanjima građana, naveo je da je prosečna plata u Srbiji u periodu od januara do maja bila viša od 1.000 evra, kao i da je njen rast bio iznad nivoa inflacije.

Mali je dodao da država posebnu pažnju posvećuje građanima sa nižim primanjima i da im pomaže kroz različite mere.

"Politika je usmerena na građane Srbije i njihove interese", zaključio je.

Potom je naveo na koje su sve načine zemlje Evropske unije pomagale svojim građanima. 

"Svake godine kada god imamo neki višak ili mogućnost, izdvajamo jednokrstne pomoći za najugroženije, a u pojedinim zemljama EU rade isto kada je kriza i problem", rekao je. 

Saopštio je da su svi svesni da će uskoro izbori ali da to ne znači da država ne može da pomogne svima koji su najugroženiji i kojima je briga države najpotrebnija. 

Ministar finansija Siniša Mali najavio je danas da će u narednih 10 do 15 dana biti doneta odluka o nivou povećanja plata i penzija koje će, kako je rekao, biti veće od decembra ili januara naredne godine. 

On je to rekao na sednici Skupštine Srbije, obrazlažući rebalans budžeta, dodajući da je cilj države da ove godine rast ekonomije bude 3,3 odsto i bude u top tri rasta ekonomije u Evropi, a da sledeće godine, zajedno sa Ekspom, Srbija bude broj jedan ekonomija Evrope kada je stopa našeg rasta i razvoja u pitanju. 

Mali je rekao da je cilj države da ove godine rast ekonomije bude 3,3 odsto i bude u top tri rasta ekonomije u Evropi, a da sledeće godine, zajedno sa Ekspom, Srbija bude broj jedan ekonomija Evrope kada je stopa našeg rasta i razvoja u pitanju. 

Podsetio je da će od 1. januara naredne godine minimalna zarada biti podignuta sa 550 na 600 evra.

"Podignuta je minimalna zarada za 9,2 odsto, na 70.470 dinara. Poređenja radi, 2011. godine ta minimalna zarada bila je 15.700 dinara. Evo, sada će biti preko 70.000 dinara, 600 evra. Mi time ispunjavamo i obećanje koje smo dali, a to je da ćemo do kraja naredne godine, a to je deo programa 'Srbija, skok u budućnost 2027', imati minimalnu zaradu od 650 evra. Dakle, od 1. januara naredne godine smo već na 600 evra", rekao je Mali.

Naveo je da država preuzima najveći deo tereta ovog povećanja minimalca na sebe. 

"Taj zakon je, takođe, ovde pred vama, porez na dohodak građana, idemo i sa povećanjem od 9,2 odsto, dakle isto procentualno povećanje kao i povećanje minimalne zarade neoporezivog dela dohotka, što je za naše poslodavce veoma važno", rekao je Mali.

Naveo je da je tržište rada stabilno i da stopa nezaposlenosti iznosi 8,9 odsto, te je podsetio da je Srbija jedina zemlja u regionu koja ima investicioni kreditni rejting.

"Sve što radimo - povećanje plata, penzija, minimlca, pomoć države - usmerena je ne samo da ljudima bude bolje  sada, nego je osnova za ubrzaniji rast i razvoj kako bi nam plate i penzije rasle ubrzano u godinama koje dolaze", rekao je Mali. 

Mali je na sednici Skupštine Srbije obrazlažući rebalans budžeta rekao da dva stuba rebalansa predstavljaju - briga o građanima i dalji nastavak ubrzanog ekonomskog rasta i razvoja.

"Ministarstvo zdravlja, skoro 30 milijardi dinara više novca. Ministarstvo poljoprivrede, prvi put mislim da imamo 7,3 odsto našeg budžeta usmerenog upravo ka poljoprivredi, nikada više. Kada pogledate socijalu, 25 milijardi dinara više", rekao je Mali.

On je objasnio da uz rebalans budžeta ide i posebni zakon koji se odnosi na isplatu jednokratne pomoći onima koji su najugroženiji -penzioneri, primaoci socijalne pomoći, dečijieg dodatka, kao i borci i oni koji primaju borački dodatak.

Ceo paket pomoći građanima vredan 980,6 miliona evra.

Naveo je da će svi penzioneri 14. septembra dobiti jednokratnu pomoć. Neko će dobiti 35.000 dinara, neko 27.500, neko 20.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije i dodao da će najviše, po 35.000 dinara, dobiti oni čije su penzije najmanje.

Istog datuma pomoć će dobiti i korisnici dečjeg dodatka, socijalne pomoći, boračkog dodatka, kojima sleduje po 25.000 dinara, kao i borci koji nemaju borački dodatak i oni će dobiti po 10.000 dinara.

Druga vrsta pomoći, odnosno jednokratna novčana naknada u iznosu od po 6.000 dinara biće isplaćena između 22. i 25. septembra.

"Jedan deo tog novca isplaćuje se iz Akcionarskog fonda, svim onim građanima koji imaju pravo na tu isplatu. Inače, zakon je relativno loš, po mom mišljenju, zakon iz 2008. godine, gde pravo na isplatu imaju samo punoletni građani do 31. 12. 2007. godine. Naravno, bilo bi besmisleno da se taj novac isplati samo njima, a da onda imate još milion i dva miliona građana koji nisu primili ništa. Zato smo izdvojili dodatni novac iz budžeta, negde oko 150 miliona evra, kako bismo svim punoletnim građanima obezbedili jednokratnu pomoć od 6.000 dinara. Ta pomoć biće isplaćena u periodu od 22. do 25. septembra", rekao je Mali.

Naveo je da oni koji imaju pravo na isplatu iz Akcionarskog fonda ne treba za pomoć da se prijavljuju, a oni koji nemaju, od 7. do 21. septembra traju prijave, nakon čega će svi dobiti novac na račun. 

"Oni koji primaju novčanu socijalnu pomoć i penzioneri ne treba da se prijavljuju uopšte, oni će automatski dobiti ovu jednokratnu pomoć od 6.000 dinara. Ceo taj paket, vredi 980,6 miliona evra. Dakle, milijarda evra. Kada saberete vaučere koje smo podelili, 30.000 vaučera od po 10.000 dinara, kada pogledate pomoć koju smo dali kada je sniženje lekova u pitanju, isplata ove jednokratne pomoći onima koji su najugroženiji, isplata 6.000 dinara svim punoletnim građanima, dakle to je ukupno skoro milijardu evra", rekao je Mali. 

"Danas je pred vama set zakona koji su izuzetno važni za kvalitet života građana Srbija. Posebno mislim na dva zakona koja ću sad predstaviti. Pred vama je predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu", započeo je Mali obrazlaganje predloga budžeta  i predstavio kontekst u kom se rabalans i dešava: globalne krize i dalje traju, sukobi ne prestaju i beliki je pritisak na cene nafte - Vlada je odgovorno smanjila akcize i iskontrolisala cene goriva u Srbiji, a rezultat toga je da je inflacija samo 1,9 odsto. 

"I dalje traje konflikt u Ukrajini, i dalje traje uvođenje tarifa od SAD, velike neizvesnosti i utiacaji na privredna kretanja - direktno ili indirektno i Srbija je pogođena ali se držimo mnogo bolje neko neke razvijenije zemlje", podvukao je Mali. 

Mali: Rebalansom za kapitalne investicije planirano 780 milijardi dinara

On je, na sednici Skupštine Srbije, obrazlažući rebalans budžeta, rekao da je rebalans usmeren i na povećanje životnog standarda građana Srbije pa će socijalno ugrožene kategorije dobiti jednokratnu finansijski pomoć, a svi punoletni građani naknadu u iznosu od po 6.000 dinara.

Mali je naveo da je Srbija makroekonomski stabilna, da na računu trenutno ima 600 milijardi dinara.

"Naše su projekcije da će bruto domaći proizvod Srbije na kraju ove godine dostići 95 milijardi evra a da će sledeće godine, posle Ekspa, preći 100 milijardi evra", rekao je on.

Naveo je da je javni dug pod kontrolom i da neće preći  45 odsto udela u BDP-u do kraja godine.

To je, kako je naveo, duplo bolje od proseka evro zone, dok je prosek u svetu 100 odsto.

"U drugom kvartalu imali smo rast BDP-a od 3,6 odsto, projekcija je da ove godine bude 3,3 odsto što je bolje od prvobitno planiranog. Plan nam je da sa ovakvim rastom nastavimo", istakao je ministar finansija.

Ministar finansija Siniša Mali predstavio je danas na sednici skupštinskog Odbora za finansije predloženi rebalans budžeta za 2026. godinu i izjavio da su dva osnova za rebalans - nastavak investicija i pomoć građanima.

3

Dva osnova za rebalans

Mali predstavio rebalans budžeta za 2026. godinu: Veća izdvajanja za građane i ključne sektore

Ministar finansija Siniša Mali saopštio je da je na sednici skupštinskog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predstavio predloženi rebalans budžeta za 2026. godinu.

10:00

24.8.2026.

2 h

Vanredno zasedanje Skupštine Srbije sazvala je predsednica parlamenta Ana Brnabić na zahtev 109 poslanika. Na dnevnom redu je veliki broj zakonskih predloga iz oblasti finansija, pravosuđa, privrede i infrastrukture.

Poslanici će razmatrati rebalans budžeta, mere za ublažavanje posledica energetske krize i troškova života, kao i izmene poreskih propisa, zakona o akcizama, PDV-u, javnom dugu i budžetskom sistemu.

Na dnevnom redu su i izmene propisa iz oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, upisa nepokretnosti, planiranja i izgradnje, elektronske uprave i javnih medijskih servisa, kao i izmene zakona koji se odnose na projekat „Beograd na vodi“.

Skupština će razmatrati i više predloga za zaduživanje države radi finansiranja infrastrukturnih projekata, uključujući brzu saobraćajnicu Bački Breg–Sombor–Kikinda, auto-put Beograd–Zrenjanin–Novi Sad i brzu saobraćajnicu Požarevac–Golubac, kao i kredit za izgradnju naftovoda Srbija–Mađarska. 

Među tačkama su i međunarodni sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Angolom i Alžirom, zajam za renoviranje zdravstvenih centara, kao i sporazumi sa Azerbejdžanom i Alžirom.

Poslanici će razmatrati i potvrđivanje sporazuma sa INTERPOL-om i Protokola o eksplozivnim ostacima rata, kao i izveštaje Fiskalnog saveta, Državne revizorske institucije, Agencije za sprečavanje korupcije, Komisije za zaštitu konkurencije i drugih državnih institucija za 2025. godinu.