Srpska roba jeftinija preko granice

Niže cene na tim tržištima proizvođači pravdaju borbom sa konkurencijom i kursnim razlikama, ali i monopolima na domaćem tržištu.

Blic podseća da ova praksa traje već nekoliko godina. Tačno je da je PDV u Crnoj Gori nešto niži nego u Srbiji, ali je u Hrvatskoj, zato, viši.

Pri tom, da bi roba dospela na tamošnje rafove, za nju treba platiti troškove transporta i skladištenja, u cenu treba da se ugrade i trgovci, a sve to košta.

Pa ipak, kada se sve sabere, cene srpskih proizvoda u tim zemljama niže su nego kod nas. Blic je na osnovu svojih podataka priredio i uporednu tabelu sa cenama pojedinih srpskih proizvoda u regionu:

- čokolada "Najlepše želje" u Beogradu košta 93 dinara, u Banjaluci 85 dinara, i Podgorici 99 dinara, a u Zagrebu 80 dinara

- "Eurokrem" u ambalaži od 500 grama u Beogradu košta 320 dinara, u Banjaluci 289 dinara, u Podgorici 310 dinara, a u Zagrebu 290 dinara

- "Smoki" u Beogradu košta 28 dinara, u Banjaluci 30 dinara, u Podgorici 25 dinara, a u Zagrebu 23 dinara

- "Dobro jutro" margarin u ambalaži od 500 grama u Beogradu košta 162 dinara, u Banjaluci 140 dinara, u Podgorici 155 dinara, a u Zagrebu 130 dinara

- Čajna kobasica u Beogradu košta 1.400 dinara, u Banjaluci 1.480, u Podgorici 1.500, a u Zagrebu 1.560 dinara

- Prašak za veš u ambalaži od 3 kilograma u Beogradu košta 565 dinara, u Banjaluci 500 dinara, u Podgorici 540 dinara, a u Zagrebu 495 dinara

- Čokoladna bananica u Beogradu košta 16 dinara, u Banjaluci 14 dinara, u Podgorici 15 dinara, a u Zagrebu 12 dinara

Dragomir Kostić, izvršni direktor „Atlantik grupe“, u okviru koje posluju Štark, Grand kafa, Argeta i Kokta objašnjava da je u konkurenciji velikog broja uspešnih preduzeća iz drugih zemalja preduslov uspešnog regionalnog poslovanja promišljen tržišni nastup i izbor adekvatne strategije.

"Ta fleksiblnost i uslovi prilagođeni svakom od pojedinačnih tržišta rezultiraju činjenicom da se cena naših proizvoda razlikuje na policama u različitim zemljama regiona. Konkretno, na svakom tržištu imamo svog distributera koji ima za cilj stimulaciju tržišnog položaja naših robnih marki uz uslove koji se postižu u direktnom dogovoru sa trgovinama", kaže Kostić.

Razlike postoje u cenama hrane, kućne hemije, ali se po nižoj ceni mogu pazariti i tekstil, gume i drugi proizvodi.

Vojislav Stanković, savetnik u Privrednoj komori Srbije, objašnjava da su niže cene način da se naši proizvođači pozicioniraju na tržištima na kojima nisu lideri.

"Agrarni budžeti okolnih zemalja su veći, kao i premije za mleko koje su u BIH, na primer, 14 dinara, a kod nas sedam. Samim tim, njihovi proizvodi su konkurentniji, pa naši proizvođači moraju da nađu način da im pariraju", objašnjava Stanković za Blic.

U organizacijama potrošača, sa druge strane, veruju da građani Srbije kroz više cene zapravo plaćaju marketing ovdašnjih proizvođača na okolnim tržištima.