Stečaj za 80 % građevinskih firmi?

Naime, taj sastanak bi trebalo da bude platforma za delovanje buduće vlade. Kažu, ovako više ne može, ne samo zbog građevine nego zbog ukupne privrede Srbije jer se radi o sektoru koji veže za sebe gotovo 60 drugih grana...

Sekretar Odbora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodić kaže da će se za izlazak građevinarstva i građevinske industrije iz krize predložiti reprogram prispelih dugova firmi državi, posebno onih preduzeća koja su zbog dugovanja države dovedena u nelikvidan položaj i preti im stečaj. U ovako teškoj situaciji predložiće se i reprogram kredita koje su firme podizale kod poslovnih banaka jer danas više niko ne može da servisira dugove zbog visokih kamata pa ogromnom broju građevinskih firmi preti stečaj, po Rodićevoj proceni – sigurno za 80 odsto preduzeća.

“To znači da bankama više neće ko imati da vrati kredit, a državi preti socijalni udar jer će se ljudi naći na ulici” , kaže Rodić.

Zadužen je i deo operative i industrije građevinskog materijala – od crepara, ciglara do keramičara. Industrija građevinskog materijala je danas instalisane kapacitete svela na 30 odsto zaposlenosti, što je neizdrživo.

Rodić navodi da je prioritet i za državu i za uposlenost građevinske operative, osim Koridora 10, i uređenje slivova, moravskog – u kojem živi četiri miliona stanovnika, a Morava je u ovom trenutku najugroženija reka u Evropi, bunari su presušili, voda je zagađena, pa je neophodno izgraditi pet akumulacionih jezera, drinskog, kao i Koridora 7 (reke Dunav) koji je velika šansa za Srbiju. Prioritetno je i ulaganje u železničku infrastrukturu koja je u katastrofalnom stanju, magistralne pruge nisu dovoljno bezbedne, što se više ne može tolerisati.

Rodić kaže da je neophodno da se stvore uslovi da domaće firme mogu učestvovati u kapitalnim projektima, i to tako da se tenderi prilagode njihovim mogućnostima, a ne da se traži godišnji promet od sto miliona evra, da su u poslednje tri godine radili kapitalne objekte određenih dimenzija i vrednosti, a znamo da su godinama u podređenom podizvođačkom položaju, oslabljene i osiromašene.

Naša operativa se na domaćem tržištu u takvim objektima koji su uslov na tenderu javljala samo kao kooperant koji nema te reference, dok su kajmak odnosili stranci, „Por”, „Alpina”, „Štrabag”... koji su poneli i glavne reference i profit. Čini se da naše firme daju veću cenu od stranih kompanija, međutim, Rodić kaže da oni daju damping cene, osim toga dođu do jeftinijeg kapitala kod svojih banaka, ovde angažuju našu jeftinu radnu snagu i eto im posla. Na kapitalnim objektima u 98 procenata rade stranci, što je nepodnošljivo.