Tek svaki peti u Srbiji živi dobro

U tu grupu spadaju penzioneri i građani sa prosečnim zaradama. Životni standard građana Srbije u proteklih godinu dana pao je za osam do 10 odsto.

Na pad standarda najbolje ukazuju smanjenje zaposlenosti, inflacija i visine prosečnih zarada i penzija isplaćenih u proteklih godinu dana. Broj zaposlenih na godipnjem nivou je manji za 44.000 ljudi, što je pad oko 2,5 odsto.

Miroslav Zdravković, urednik sajta makroekonomija.org, objašnjava da je najveći pad zaposlenosti zabeležen u poljoprivredi, prerađivačkoj industriji i građevini. On dodaje da zarade i penzije od početka ove godine jesu uvećane za 7,8, odnosno 9,9 odsto, ali podseća da su ova primanja u drugoj polovini prošle godine bila zamrznuta, tako da kada se sve sabere sa međugodišnjom inflacijom od 14,7 odsto, ispada da je realna kupovna moć stanovništva u proteklih godinu dana umanjena za osam do 10 odsto.

Zdravković ističe da je prosečna zarada u aprilu ove godine, rekordna u poslednjih 20 godina. "To, međutim, ništa ne znači kada imamo u vidu da nam je broj zaposlenih u proteklih godinu dana sa 1.814.000 pao na 1,77 miliona ljudi, kao i da je u istom periodu beležen rast broja zaposlenih u državnoj upravi, trgovini, finansijama, zdravstvu i obrazovanju", kaže on.

On dodaje da je "jedini povoljan podatak koji se u poslednje vreme mogao čuti bio taj da je u Srbiji konačno zaustavljen pad zaposlenosti, koji je pre dva meseca izneo premijer Cvetković" i naglašava da su svi ekonomski pokazatelji koji trenutno važe u Srbiji jednaki parametrima kakvi su važili 1971. godine.

Da pad životnog standarda nije isti kod svih građana, upozorava i Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograd. Prema njegovoj računici, realna kupovna moć građana Srbije u odnosu na jun prošle godine sada je u proseku niža za više od 30 odsto, jer zarade u Srbiji u proteklih godinu dana nisu pratile kretanje cena.

"Rast cena roba i usluga najviše se odrazio na one sa zaradama ispod proseka, čija je kupovna moć smanjena i više od 40 odsto. Njih su poskupljenja koja su nas pratila poslednjih godinu dana naterala na dodatna odricanja", kaže Bogosavljević.

Građani se odriču svega bez čega mogu

Anketa Blica pokazuje da se u proteklih godinu dana 29 odsto građana odreklo letovanja, 18,4 odsto njih odreklo se obnavljanja garderobe, 19,2 odsto - restorana i kafića, a 10,9 odsto - skupe kozmetike. Cigareta se u protekloj godini odreklo 6,8 odsto građana, mesnih prerađevina 4,1 odsto, a alkoholnih pića 2,5 odsto anketiranih.

Još poraznije zvuče rezultati koji pokazuju da 28,9 odsto građana ne kupuje svaki dan meso, 21,7 odsto njih ne kupuje voće, 15,9 odsto ne kupuje mleko, a čak 15,9 odsto ispitanika ne kupuje svakodnevno hleb, koji inače važi za hranu siromašnih.

Statistika kaže sledeće - u odnosu na april prošle godine prosečna zarada u aprilu ove bila je veća za 4.346 dinara i iznosila je 39.298 dinara. A međugodišnja inflacija za ovaj period iznosila je 14,7 odsto. Za prosečnu platu u aprilu prošle godine građani su mogli da kupe 459,85 kilograma hleba, a ove 362,3 kilograma.

Lane su za platu mogli da kupe 354,8 litara ulja, 760 kilograma brašna, 538,5 kilograma šećera ili 486,1 litar mleka, dok su za prosečnu zaradu iz aprila ove godine mogli da pazare 645,2 kilograma brašna, 269,3 litra ulja, 447 litara mleka ili 367,6 kilograma šećera.

Statistika je jedno a život u Srbiji nešto sasvim drugo. Koliko je kupovna moć stanovništva u Srbiji loša, potvrđuje i činjenica da prosečnu potrošačku korpu ne može da pokrije jedna prosečna plata.

Što južnije to tužnije

Statistika otkriva drastične razlike u prometu u trgovinama u Vojvodini i na jugu naše zemlje. Dok je potrošnja u Vojvodini u aprilu ove, u odnosu na isti mesec prošle godine, porasla za 8,6 odsto, na suprotnom kraju Srbije, promet je u istom periodu opao za čak 27,8 odsto.

U aprilu je za 13 odsto opao promet u odnosu na isti mesec prošle godine. Ipak, u odnosu na mart, potrošnja je u aprilu porasla za 2,5 odsto. "Istovremeno, masa realnih zarada je u aprilu na mesečnom nivou povećana za 2,5 odsto. Zabeleženo je identično poklapanje sa mesečnim rastom potrošnje", kaže saradnik MAT Gordana Vukotić Cokić.

Prema statističkim podacima, prosečne neto zarade su u aprilu ove godine za 12,4 odsto bile veće nego 12 meseci ranije. Međutim, inflacija je „odradila“ svoje, pa su prosečne zarade ove godine u aprilu bile realno manje za dva odsto nego u istom mesecu 2010.

"Podaci pokazuju da je obim prometa u Srbiji u aprilu ove godine bio na nivou iz sredine 2005. godine. To govori da podsticaji rasta privrede ne potiču od potrošnje stanovništva", dodaje ona.