Prosveta iznad proseka, traži još

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u obrazovanju u 2010. godini bila je 35.867 dinara (oko 340 evra), dok je prosečna plata u Srbiji iznosila je 34.142 dinara (oko 320 evra).

Iako su prosvetari su primali oko 20 evra više od prosečne plate u zemlji, smatraju da to nije dovoljno, i od države traže povećanje od 24,5 odsto, umesto povećanja od dva odsto koliko je u januaru predviđeno za javni sektor.

Uprkos upozorenju premijera da država neće platiti profesorima koji nisu radili, dve trećine škola u Srbiji danas ponovo ne radi ili radi sa skraćenim časovima.

Deca uglavnom nisu u svojim školskim klupama, dok su profesori, umesto na svojim radnim mestila, izvodili performans ispred Hrama Svetog Save u Beogradu. A nastavnici kažu da je potpuna obustava rada jedini način da budu ozbiljno shvaćeni.

Takođe, sindikati su "ogorčeni i iritirani" izjavom premijera Mirka Cvetkovića da tražeći veće plate i ulaganje u obrazovanje ruše ekonomsku stabilnost države. Ipak, čini se da će pregovori ministarstva i reprezentativnih sindikata biti nastavljeni u sredu.

Ministar prosvete Žarko Obradović pozvao sve prosvetne radnike da prekinu štrajk i da se što pre uspostavi nesmetani proces nastave.

Takođe, u saopštenju ministarstva se navodi da su spremni za nastavak razgovora sa predstavnicima sindikata, iako se ne navodi kada bi to moglo da se desi, ali i da će prosvetni radnici dobiti povećanje plata od 2 odsto u januaru, što je u skladu sa odmzavanjem zarada u javnom sektoru. Time će do kraja godine ukupno povećanje njihovih plata iznositi sedam odsto.

Jovanović: Vlada nema prava da optužuje prosvetare

Predsednik Liberalno demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović kaže da Vlada nema političko ni moralno pravo da prosvetne radnike optužuje da svojim zahtevima ugrožavaju opstanak države.

"Vlada koja nas je samo u jednom danu, predlažući budžet zadužila za 35 milijardi dinara da bi platila dugove Srbijagasa i JAT-a, nema nikakvo političko ni moralno pravo da nastavnike i profesore optužuje da svojim zahtevima ugrožavaju opstanak države" , navodi Jovanović.

On je naveo da su o ekonomskom i političkom opstanku države premijer i ministri morali da misle ranije, "u danima kada su cenu svoje koalicije, partijskog upravljanja svakim delićem života u državi, povlađivanjem samozvanoj penzionerskoj partiji, platili razaranjem budžeta i mogućnosti da kao društvo odlučimo šta i koliko želimo da plaćamo" .

Prema njegovim rečima, ranije je trebalo misliti "da li će i do kada srednja klasa, profesori, obrazovani, malobrojni poslovni sektor i
mladi moći da finansiraju populističku ekonomsku politiku vlade".

U regionu plata ispod proseka

Inače, od zemlja u okruženju samo profesori u BIH primaju veću platu od prosečne u toj zemlji, dok u u svim ostalim zemljama daleko ispod proseka.

Tako je prosečna plata u Federaciji BiH u decembru prošle godine prema podacima Zavoda za statistiku Federacije BiH, iznosila je 811,34 KM (oko 405 evra), a prosečna plata u obrazovanju 840,79 KM (oko 420 evra).

Gledano prema visini zarade, najviše plate za prosvetare su u Hrvatskoj. Prema poslednjim statističkim podacima tamo je prosečna neto plata oko 5.580 kuna (oko 750 evra), a u obrazovanju iznosi oko 5.350 kuna (oko 720 evra).

U Republici Srpskoj u decembru prošle godine, prema podacima Zavoda za statistiku, prosečna plata iznosila je 798 konvertibilnih maraka
(oko 400 evra), a prosečna plata u obrazovanju (osnovno, srednje i visoko obrazovanje) oko 885 KM (oko 440 evra).

Prosečna zarada u Crnoj Gori u decembru je iznosila 515 evra. Prema podacima sindikata, plate u prosveti su obično 10 do 15 odsto niže
od tog proseka. U avgustu je na primer, prosečna zarada iznosila 470 evra, a u prosveti oko 420 evra.