Bolji život u socijalizmu nego sada

Istraživanje su sproveli Fondacija „Fridrih Ebert“, Centar za slobodne izbore i demokratiju i Centar za studije socijalne demokratije, a prenosi Blic.

Njime su obuhvaćeni ispitanici uzrasta od 16 do preko 70 godina, različitih obrazovnih nivoa i iz svih socijalnih slojeva, koji su odgovarali na ukupno 109 pitanja.

U obrazloženju rezultata istraživanja, Srećko Mihailović, vođa istraživačkog tima, napominje da su mišljenja i stavovi građana jedan od veoma važnih kriterijuma za realnu procenu uspešnosti tranzicije.

Zaključak je da su oni koji nisu primereno predstavljeni u vlasti i institucijama, koji nisu uključeni u odlučivanje ni na najnižem lokalnom nivou, najviše razočarani, rekao je Mihailović. Jedan od zaključaka istraživanja je da je socijalizam bio najbolji, osim po političkim slobodama.

Mihailović je rekao da je, kada su političke slobode u pitanju, danas najbolje. Po dva parametra, političkim slobodama i sistemu, najgore nam je bilo u vreme Miloševića – ratovi, nacionalizam, hiperinflacije, međunarodna izolacija, bombardovanje, rekao je on. Danas nam je, pak, najgore na planu životnog standarda i na planu privrede. Kada se sve sabere, građani Srbije procenjuju da nam je najbolje bilo u socijalizmu (s prosečnom ocenom 3,6), a da je danas nešto bolje (2,5) nego što je bilo u vreme Miloševića, objašnjava Mihailović.

On dodaje da "danas 23 odsto građana misli da Srbijom vladaju kriminalci, 18 odsto misli da vladaju predsednik Srbije, Vlada, Skupština i predsednik vlade. Takođe 18 odsto misli da su na vlasti vlasnici velikih preduzeća, vlast političkih stranaka vidi 14 odsto ispitanika, međunarodne zajednice 12 odsto, dok 15 odsto kaže da ne zna ko danas vlada Srbijom".

"Najveći broj građana je iskusio privatizaciju, pa stoga 44 odsto misli da je to 'čista pljačka', 27 odsto da je 'nužna, ali da se sprovodi na pogrešan način', 26 odsto ne zna da je oceni, a ovakvu kakva jeste podržava je tek tri odsto građana Srbije", navodi Mihailović.

Jedan od mogućih uzroka do sada najkritičkijeg stava prema vremenu posle 2000. godine nesumnjivo leži i u činjenici da se uporedo s ekonomskom krizom u Srbiji odvija i “ubrzana tranzicija”, što je dovelo do porasta nezaposlenosti, samim tim i siromaštva u poslednje dve godine.

Ako se tome doda i globalno prožimajuća depresija, jer vesti o blagim nagoveštajima izlaska iz krize prate i upozorenja da nas možda vreba i drugi talas udara svetske ekonomske krize, ne bi bilo neobično da i među imućnijima prevlada stav da je život jedva podnošljiv.