Potrošnju oživljavamo keš kreditima

Kako bi im pomogla u tome da više otvaraju svoje novčanike, kupuju robu i time ožive proizvodnju, država planira da građanima ponudi povoljne keš kredite u dinarima i tako da šansu građanima da više troše.

To je najavio ministar Mlađan Dinkić, koji smatra da je ovakva akcija neophodna kako bi domaća privreda preživela dok neke dugoročnije mere ne daju rezultate. On najavljuje da će država uskoro početi sa subvencionisanjem i dinarskih keš kredita na tri godine i kamatom oko osam odsto.

Oni koji odluče da uzmu maksimalnih 300 hiljada dinara prve godine bi otplaćivati samo kamatu odnosno, oko 2,5 hiljada dinara. Naredne dve godine, kada Dinkić planira da se dozvoli rast plata, otplaćivali bi i kamatu i glavnicu čime bi mesečna rata skočila do 14 hiljada dinara.

Inače, za nove kredite mogli bi da apliciraju i građani koji su već maksimalno zaduženi ako Narodna banka pristane na Dinkićev predlog da građanima poveća mogućnost zaduživanja i do 50 odsto plate, što bi, prema mišljenju Dušana Uzelca sa portala Kamatica.com, moglo da se dogodi jer trenutni nivo zaduženosti u Srbiji nije kritičan.

„Kako se do sada pokazala efikasna restriktivna strategija NBS u smislu ograničenja po osnovu plate, sada je došlo na red da se možda malo popusti da bi se prevazišao ovaj period trenutne krize i deficita sa novcem. Tako da zasuživanje prosto nije stvar spremnosti nego neophodnosti. Smatram da će građani jedini da odluče o tome da li će građani da se zaduže ili neće ali važnu ulogu u toj odluci imaće i poslovne banke shodno povoljnosti svih tih kredita“, kaže on.

Poslovne banke još nisu donele konačnu odluku da li će učestvovati u programu subvencionisanih keš kredita ali, kako kaže Vladimir Todorović iz Erste banke, dosadašnja praksa sa ovakvim projektima je bila pozitivna.

„Dosadašnji program subvencionisanihg kredita Vlade Srbije za privredu i građane bili su dosta uspešni a dinarski gotovinski krediti su i inače najtraženiji krediti u prethodnom periodu. Subvencionisanjem kamata, kao i kod drugih kredita, učinili bi ih dostupnijim građanima. Trenutno se kamatne stope na ove kredite kreću oko 20 odsto na godišnjem nivou. Kada dobijemo detalje programa napravićemo potrebne kalkulacije u cilju učešća u programu“, objašnjava on.

Iako je jasno da je neophodno povećanje domaće tražnje, profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović, smatra da bi to trebalo da se ostvari kroz dugoročne mere. Već planirani infrastrukturni projekti bi povećali privrednu aktivnost što bi na duži rok dovelo do rasta plata a time I do relano veće kupovne moći stanovništva. Krediti, smtara Petrović, imaju kratkoročno dejstvo.

„To može jednokratno da podigne malo potrošnju i možda malo privrednu aktivnost ali mislim da to nije pravi način jer kada se to zaustavi onda će efekat na privredu da se smanji a onda će doći period kada te kredite treba i vraćati“, navodi on.