Jat čeka 150 mil. € prihoda u 2010.

Radovanović objašnjava da Jat planira da sledeće godine preveze 1,5 miliona putnika i da, sa prosečnim prihodom po putniku od 100 evra, zaradi 150 miliona evra. „Uz velike uštede, smanjenje broja zaposlenih i uvođenje finansijske discipline, nacionalna aviokompanija bi uspela da pokrije gubitke koje već godinama pravi”, kaže on.

„Finansijsko stanje je takvo da ćemo ove godine imati bolji rezultat nego prethodne. To znači da ćemo gubitak od 30 svesti na 20 do 25 miliona evra. U ovakvim uslovima to je pomak. I, ako taj trend bude nastavljen, za nekoliko godina bismo imali pozitivan rezultat poslovanja”, kaže on.

On kaže da Jat nije monopolista. „Kako možemo da budemo monopolisti kada nemamo domaći aviosaobraćaj? A na međunarodnim linijama imamo izuzetno jaku konkurenciju. Recimo, na letu za London konkurencija nam je „Britiš erlajns”, za Frankfurt „Lufthanza”, pa čak i na letovima za Podgoricu kao konkurenciju imamo „Montenegro erlajns””, kaže on. Radovanović navodi i da je „zabluda da su naše karte skupe. Problem je u tome što od prodaje avionskih karata aviokompanija najmanje zarađuje, pošto je u aviobiznisu najmanje profitabilna delatnost avioprevoznika. Veći profit u odnosu na angažovana sredstva imaju globalni distributivni sistemi, zatim proizvođači aviona, zakupodavci aviona, ketering kompanije... Nama je veći problem to što NIS-u plaćamo najskuplji kerozin, a imamo i velike troškove tehničkog održavanja aviona”.

Direktor Jata kaže da Jat mora da obnovi flotu i da bi sa tim moralo da se krene u toku iduće godine. „Takođe, moramo da rešimo i pitanje ugovora koji imamo sa Erbasom. Ceo Jat vredi 250 miliona evra, a po tom ugovoru bi trebalo da plati pola milijarde evra da bi od ovog proizvođača kupio osam aviona. Zbog toga bi bilo dobro kada bi Erbas pristao da se taj ugovor redukuje.

On kaže i da sa predstavnicima Boinga nije razgovarano o kupovini njihovih aviona i dodaje da će, kada na dnevni red bude došla kupovina aviona, Jat kupiti letelice „od para koje zaradi. A računamo i na banke, odnosno na uzimanje kredita”.

Jat prevezao 760.000 putnika

"Jat ervejz" je prevezao u prvih osam meseci ove godine oko 760.000 putnika, što je za 22 odsto manje nego u istom periodu lane. Generalni direktor srpske državne aviokompanije Srđan Radovanović kaže da je "najveći pad prevezenih putnika zabeležen na linijama za Crnu Goru, oko 48 odsto, dok je u evromediteranskom redovnom saobraćaju bilo oko 12 odsto manje putnika".

Prema njegovim rečima, broj putnika u čarter saobraćaju je nešto iznad 102 hiljade za prvih osam meseci ove godine, čime je ostvaren prihod od oko 12,8 miliona evra. Tokom čitave 2008. godine, prema ranijim podacima kompanije, Jat je u čarter saobraćaju prevezao oko 220 hiljada putnika.

Radovanović je naveo da je broj čarter letova za Tursku bio za oko 40 odsto manji od ugovorenih u martu ove godine, što će značajno uticati na konačne rezultate poslovanja i prihode aviokompanije u ovoj godini. "Na smanjenje broja letova uticali su problemi sa dozvolama i ulazak turskih avioprevoznika na tržište Srbije, ali i ekonomska kriza", kazao je on.

Jat ervejz je u 2008. godini, istakao je Radovanović, prevezao 1,3 miliona putnika, a procene su da će ove godine biti prevezeno do 1,1 milion putnika.

Radovanović je najavio da će pre uvođenja zimskog reda letenja Jat prvi put uraditi makretinško istraživanje, kako bi utvrdili šta su zahtevi putnika i šta su spremni da plate. Kako je naveo, tokom predtojeće zimske sezone biće uvedene linije za Maltu i Tripoli, planiran je i saobraćaj za Geteborg i povećanje broja letova do Ciriha u vreme zimskih praznika.

Radovanović je istakao da Jat niskotarifne aviokompanije ne shvata kao pretnju. "Svedoci smo da u svim evropskim zemljama posluju i nacionalne aviokompanije i niskotarifne kompanije (lou-kost) kompanije i da na tržištu ima mesta za sve", naglasio je generalni direktor Jata. Kako je ocenio Srdjan Radovanović, lou kost kompnije imaju svoje putnike, ali i pored naizgled povoljnih cena karata, često nemaju precizno utvrđen red letenja, posebno naplaćuju se plaća svaki gram prtljaga i hrana.