Putevi u Srbiji bez dozvole

Ako je za utehu, ipak nijedan putni pravac nije pušten u saobraćaj bez tehničkog prijema.

Ali, to nije dovoljno da bi objekat bio legalan i uknjižen, jer uz građevinsku mora da ima i upotrebnu dozvolu. Država, na žalost, o tome ranije nije vodila računa, a nije retkost da su kapitalni objekti, čiju je izgradnju finansirala, nicali i bez građevinske dozvole, koja se kasnije pribavljala.

Ni danas izgrađene deonice Koridora 10 nemaju upotrebnu dozvolu. Nemaju je ni Gazela, ni Ibarska magistrala... Nema je gotovo nijedan važniji putni pravac u Srbiji. Jedini način da se ovi “divlji objekti” legalizuju jeste izmena Zakona o planiranju i izgradnji, jer, prema važećem propisu, to je nemoguće.

Tim izmenama, zapravo, trebalo bi da se omogući upis saobraćajnica kao državne imovine u katastar nepokretnosti.

U poslednjih osam godina mnogo je toga urađeno na putnoj mreži. Za svaku deonicu koja je obnovljena prvo je morala za te radove da se obezbedi građevinska dozvola, a pre puštanja u saobraćaj - tehnički prijem. To znači da su radovi urađeni u skladu s projektnom dokumentacijom, ali bilo je nemoguće po važećim propisima pribaviti i upotrebnu dozvolu.

„Praktično, samo će novoizgrađeni putni pravci imati upotrebnu dozvolu. To što stare saobraćajnice nemaju upotrebnu dozvolu bila je velika kočnica za dalja postupanja. Kada smo kasnije tražili kredite da popravimo neki put, tražili smo ih za nešto što zvanično ne postoji. Zato apelujemo da se novim zakonom o planiranju i izgradnji praktično omogući legalizacija gotovo kompletne putne mreže Srbije”, kaže izvor iz “Puteva Srbije”.

U Srbiji ima 40.845 kilometara puteva od kojih su oko 17.000 kilometara magistralni i regionalni pravci, a ostalo su lokalne saobraćajnice. Da bi se uradila procena vrednosti putne mreže neophodno je da se prvo ova državna imovina pravno valjano uknjiži. U toku je i izrada baze podataka putne mreže Srbije i, ukoliko novi zakon o planiranju i izgradnji uskoro bude donet, posao bi mogao da bude završen do kraja godine.

„Za sve nove deonice koje se budu gradile, a na to nas obavezuju međunarodne finansijske institucije, ugovori o kreditima mogu da se potpisuju tek po završenom glavnom projektu i eksproprijaciji. Potom slede odobrenje za izgradnju i prijava radova”, navode u “Putevima Srbije”.