Devizna štednja 4,4 milijarde evra

Zamenik generalnog direktora Sektora za monetarne poslove Narodne banke Srbije Predrag Đumić je kazao da je devizna štednja u prvih devet meseci ove godine povećana za milijardu evra i da 40 odsto te štednje odlazi na uloge oročene preko šest meseci.

On je rekao da je dinarska štednja i dalje zanemarljiva u odnosu na deviznu, i da sada iznosi 9,5 milijardi dinara ili 120 miliona evra, ali je dodao i da je dinarska štednja dvostruko uvećana u odnosu na prošlu godinu a tri puta u odnosu na period pre dve godine.

Narodna banka Srbije je ocenila da je postignut cilj što se tiče stope rasta dinarske štednje tako da će se povući iz dalje emisije štednih zapisa i ostaviti bankama da dalje afirmišu dinarsku štednju, kaže Đumić i ističe da Narodna banka Srbije nastoji da afirmiše i deviznu i dinarsku štednju, kao i da je aktivna u regulisanju pitanja stare devizne štednje.

Prema njegovim rečima, pokazatelji isplativosti pokazuju da je dinarska štednja daleko isplativija, a jedno istraživanje pokazalo je da su u periodu od 2001. do 2006. na jedan dinar uloženu dinarsku štednju dobijalo dva dinara.

Sa druge starne, pomoćnica direktora sektora poslova sa stanovništvom u Komercijalnoj banci Tanja Nedeljković je kazala da u toj banci 98 odsto štednje čine devizni ulozi, a samo dva odsto dinarski i dodala da nema tendencije pada devizne štednje.

Đumić kaže i da je Monetarni odbor Narodne banke Srbije doneo odluku da će u roku nedelje štednje biće smanjena stopa obavezne rezerve na dinarske uloge sa deset na pet odsto.

Predstavnici banaka u Srbiji složili su se na okruglom stolu "Kako povećati štednju u Srbiji" da bi ukidanje ili smanjenje poreza na prihod od kamate, koji sada iznosi 20 odsto, stimulativno delovalo na povećanje štednje.

Oni smatraju da su ključni elementi, na osnovu kojih se klijenti banaka opredeljuju za štednju, poverenje u banku i visina kamatne stope, kao i da je promenljivost kamatne stope ugovorima o štednji teško objasniti klijentima i da ona deluje zbunjujuće na njih.

Takođe, predstavnici banaka očekuju da će se razvojem tržišta hartija od vrednosti doći do odliva štednje iz banaka u investicione fondove, ali da je trenutno taj odliv novca zanemarljiv u odnosu na prikupljenu deviznu štednju.