Kuprom odustao od RTB Bor

Horis Simu, predsednik Upravnog odbora Cuprom SA, i Horia Pitulea, direktor Cuprom International d.o.o, poslali su dopis Agenciji za privatizaciju kojim izražavaju nameru raskida Ugovora o prodaji imovine i Ugovora o prenosu licence RTB Bor Grupe.

Predstavnici kompanije Kuprom su izrazili tu nameru zbog, po njima, bitno promenjenih okolnosti u odnosu na trenutak potpisivanja Ugovora.

Pod tim oni podrazumevaju otpor lokalne samouprave, otpor određenih sindikalnih udruženja i pozivanje na javne demonstracije i građansku neposlušnost, nastale nakon potpisivanja Ugovora, a što je po njima dovelo do stanja očigledne nemogućnosti ispunjavanja daljih ugovornih obaveza, stoji u saopštenju Agencije za privatizaciju povodom najave Kuproma.

"Veoma je indikativna činjenica da je zahtev za raskid Ugovora dostavljen na dan kad ističe rok za dostavljanje garancija za plaćanje, uz primedbe koje nikada ranije nisu predočene Agenciji kao otežavajuće okolnosti", navodi se u saopštenju.

Agencija za privatizaciju smatra da nisu nastale bitno promenjene okolnosti predviđene Ugovorom i zakonom na način kako to navodi Kuprom, te da nema prepreka za ispunjenje ugovornih obaveza.

U saopštenju dalje piše da Agencija za privatizaciju očekuje od kompanije Kuprom da ispuni obaveze koje je preuzela Ugovorom.

Novi rok?

Kuprom je juče trebalo da dostavi bankarske garancije za isplatu ugovorene cene za RTB Bor. Rumunska kompanija je svojevremeno najavila da će je Dojče banka i Meril Linč finansijski pratiti u obezbeđivanju 400 miliona dolara za kupovinu imovine tri zavisna preduzeća rudnika bakra Bor i Majdanpek i Topionice i rafinacije Rudarsko-topioničarskog basena “Bor”.

Ukoliko Kuprom ne dostavi garanciju da je obezbedio novac za isplatu cene za preuzimanje imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor i prenos eksploatacionih prava, Agencija može da raskine ugovor sa tom kompanijom, ali će prethodno verovatno dati još jedan rok za dostavljanje garancija.

U slučaju raskidanja ugovora, kako je nedavno izjavio direktor Agencije za privatizaciju Vladimir Galić, biće doneta odluka da li će se pregovarati sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu za prodaju RTB-a.

Tender za prodaju imovine RTB-a u celini raspisan je 1. septembra prošle godine, a minimalna cena za kupovinu rudnika bakra Bor i Majdanpek i preduzeća Topionica i rafinacija u Boru bila je 266,7 miliona dolara.

Kuprom je pobedio na tenderu ponudivši 400 miliona dolara, odnosno 60 miliona dolara više od drugoplasinog ponuđača, konzorcijuma kiparske kompanije Ist point, u kojoj je jedan od vlasnika srpski biznismen Zoran Drakulić, i londonskog investicionog fonda ORN.

Sindikat traži poništenje privatizacije

Predstavnici Jedinstvene sindikalne organizacije kombinata bakra, koji su već organizovali proteste  zbog prodaje RTB Bora, smatraju da se  bez obzira na eventulano odustajanje Kuproma čitava privatizacija  treba poništiti.

“Mi smo od prvog dana govorili da nismo protiv Kuproma niti da smo za nekog drugoplasiranog ili trećeplasiranog. Mi smo samo protiv ovakve strategije privatizacije za RTB Bor. Znači za prodaju 100 odsto imovine mi nikada nismo bili. Ja sada imam iskustva, pa  kao član tenderske komisije i kao predsednik sindikata ja neću ni da razgovaram sa drugoplasiranim. Ja hoću da se promeni strategija privatizacije”, kaže za B92 Dragan Aleksić, predsednik sindikata.

Komentarišući razloge zbog kojih Kuprom hoće da odustane od RTB-a Bor, Savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević kaže za B92 da bi to mogli biti samo izgovori: "Ono što je pobrojano kao viša sila koja je onemogućila njih da dalje rade u tom poslu može biti pod znakom pitanja. Ipak to treba da budu neki događaji sa kojima se uopšte nije moglo računati, koji su potpuno isključili njihovu mogućnost da obavljaju svoje deo posla što će se dosta teško okvalifikovati kao takvo. Međutim oni bi u svakom slučaju sada trebalo da izgube onaj depozit koji su svojevremeno položili da bi učestvovali u toj kupovini".

Kuprom je dao 3 miliona dolara depozita za učešće na tenderu, a  roku od 12 dana od potpisivanja ugovora trebalo je da plati 400 miliona dolara. Međutim, iz te kompanije su nakon potisivanja ugovora najavili da će uzeti kredit kod Dojče banke i Meril linč kako bi obezbedili novac za kupovinu RTB-a Bor. Ministarstvo privrede tada je saopštilo da ne mogu da založe imovinu  rudnika kao hipoteku dok sve ne isplate.  Milan Kovačević kaže da se od početka činilo da Kuprom nije bio kvalifikovan kupac, ali je ovo opomena i državi da efikasnije sprovodi velike privatizacije.

Drakulić očekuje poziv

Za RTB Bor Drakuliæ je ponudio 340 miliona evra.

Vlasnik kompanije Ist point Zoran Drakulić je za B92 izjavio da nije iznenađen namerom Kuproma da odustane od kupovine kompanije RTB Bor i da očekuje poziv Agencije za privatizaciju na razgovore.

"Za nas ovo nije iznaneđenje i mi smo na to upozoravali. Nažalost da su Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede radili posao kako je trebalo verovatno danas ne bi smo bili u ovakvoj situaciji i ne bi smo izgubili ovoliko vremena.", rekao je Drakulić, čija je kompanija proglašena za drugoplasiranog ponuđača na tenderu ponudivši 340 miliona evra.

"Mi očekujemo da sada kao drugoplasirani budemo pozvani na razgovore i da u narednom periodu završimo sa pregovorima o privatizaciji Bora", kazao je on i naglasio da je veoma bitno da se privatizacija sprovede sada, jer su cene bakra na svetskom nivou visoke.

Conić: RTB u teškoj situaciji

Vršilac dužnosti generalnog direktora Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor Miodrag Conić, ocenio je da će ta kompanija, nakon odustajanja rumunske firme Kuprom od kupovine ovog preduzeća, ući u "tešku finanasijsku situaciju".

"Ne bi smelo da se dogodi da nakon ovoga poverioci krenu u naplatu potraživanja i zato očekujem da se privatizacija nastavi po Zakonu i o tome će odlučivati Vlada Srbije i Agencija", rekao je Conić.

Đelić: Privatizaciju RTB "Bor" nastaviti

Ðeliæ: Bolje da RTB

Komentarišući odustajanje "Kuproma" od kupovine RTB-a "Bora", kandidat Demokratske stranke za premijera Srbije Božidar Đelić je u emisiji "Poligraf" TV B92 rekao da je on od početka imao neka pitanja oko te privatizacije i da je to slučaj kao da "žaba hoće da pojede vola".

On je izjavio da za nastavak privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor" ima dva rešenja, dogovor sa drugoplasiranim ponudjačem ili sačekati da se formira nova vlada.

"Mnogo manja firma pokušala je da kupi RTB 'Bor', koji je od velikog značaja za našu zemlju i to bez sopstvenog kapitala, a kredit bi dobila tako što bi založila imovinu koju kupuje", kazao je Đelić.

On je izjavio da na zapadu postoji taj sistem kupovine sa kapacitetom firme koja se kupuje i da se zove LBO (Laveraged buyout) i dodao da "ni tamo ne može da se uradi ako nemate bonitet, bez sopstvenog kapitala i kroz dugove".

Đelić je kazao da "krajnje neuverljivo" deluje to što je "Kuprom" odustao u poslednjem trenutku, uz izgovor da je to zbog socijalnog programa i dodao da je razlog to što "banke nisu htele da ulaze u rizičan posao".