Današnjica naftnog biznisa: Velike zarade, ali i veliki izazovi

Na otežanje poslovanja je uticala pandemija koronavirusa, ali i mnogi drugi faktori među kojima su energetska tranzicija i napori da se doprinese zaštiti životne sredine

"Dabogda živeo u zanimljiva vremena" jedna je od "pikantnijih" kineskih kletvi. Zasigurno ima onih koji je nisu čuli. Oni koji jesu svakako je se prisećaju često poslednjih godina. Među njima su sigurno i naftne kompanije koje su u poslednjih nekoliko godina prešle neverovatan put – od 2020. godine kada je korona pretvorila tankere u plutajuća skladišta nafte i dovela do ogromnih gubitaka u poslovanju, do prošle godine kada su naftaši imali rekordne profite. Međutim, u ovom slučaju zarade ne znače da ovoj industriji cvetaju ruže, jer se i dalje suočava sa brojnim nepoznanicama i izazovima u budućem radu.

Ali, najpre o prošlogodišnjim zaradama naftaša. Francuski "Total" je zaradio 19 milijardi evra (28% više nego 2021. godine), a prilagođena neto dobit je više nego dupla. Američki "Ekson Mobil" je zaradio 60 milijardi dolara, odnosno čak 157 odsto više nego prošle godine. "Ševron", takođe američka kompanija, profitirala je za 28 milijardi, a norveška kompanija "Ekvinor" je prilagođenu neto dobit imala u visini od 60 milijardi dolara samo za prvih 9 meseci protekle godine.

Kako je došlo do ovoga?

Skoro sve naftne kompanije su prijavile rekordnu dobit u godini koja je sada već iza nas, i to zahvaljujući nizu razloga: od rasta cene nafte, pa sve do ekonomskog oporavka nakon pandemije i povećane tražnje koji su takođe pojačali rast cena.

Cene nafte su tokom 2022. godine usled kombinacije više faktora vrtoglavo skočile iznad 100 dolara za barel, a najveća cena bila je zabeležena u martu, kada se barel nudio za 127 dolara. Tek nakon izvesnog perioda, cena barela je pala na 85 dolara, kao što su pale i cene gasa. Međutim, prosečna cena nafte u 2022. godini bila je 102 dolara za barel, što je 43 odsto više nego godinu dana ranije. Kada se tome doda i pojačana potrošnja, te oporavak avio industrije, jasno je šta je izvor rekordnih profita naftaša širom sveta.

Zašto ipak nije sve kao što izgleda?

Sa ovim ciframa od kojih se zavrti u glavi, mnogi pomisle da sav novac ide u sefove korporacija. Ovi neočekivano veliki profiti ponovo su otvorili raspravu o njenom korišćenju i preraspodeli. Mogućnosti ulaganja su beskrajne: ublažavanje klimatskih promena, finansijska pomoć radnicima i kompenzacije za potrošače pogođene rastom maloprodajnih cena samo su neke od njih. Ipak, realnost je dosta drugačija od toga: mnogi "obični" ljudi imaju akcije ovih naftnih kompanija, od "Britiš Petroleuma" do "Šela".

Međutim, treba reći i da 2020. godine nisu svi bili spremni da dele brige sa naftašima. "Ekson", koji je sada među najprofitabilnijim svetskim kompanijama, 2020. godine je prijavio gubitak od preko 22 milijarde dolara. U jednom trenutku nafta je na berzi vredela minus 40 dolara što je istorijski fenomen. Desetine naftnih i gasnih kompanija podnele su zahteve za zaštitu od bankrota, a hiljade radnika u industriji je otpušteno.

Mnogi i ne znaju da su za rad naftaša neophodne velike investicije. U prosečnu bušotinu potrebno je uložiti nekoliko miliona evra kako bi se obezbedili prihodi. Sada, kada rastu zahtevi da se doprinese zaustavljanju klimatskih promena, mnoge naftne kompanije investiraju milijarde u obnovljive izvore energije, kao što su solarni paneli i vetroparkovi. I Vael Savan, izvršni direktor "Šela", kaže da su ovo "neverovatno teška vremena" zbog nepredvidivosti inflacije, te da "Šel" odgovorno investira u budućnost. Iz "Eksona" su prijavili 25 milijardi dolara investicija u istraživanje i proizvodnju, a "Ševron" će u iste te svrhe dati 17 milijardi dolara.

A nuspojave dobrog (i lošeg) poslovanja se ogledaju i na tržištu rada: naftne i gasne kompanije, primera radi, zapošljavaju više od 9,2 miliona ljudi u SAD i u poslednjih 10 godina su investirale više od 2 triliona dolara. Veća zarada znači i više gotovine za ulaganje u nove projekte i poslove.

Mnogi previđaju i činjenicu da su naftne kompanije u ogromnoj meri uključene u zelenu agendu, zbog čega izuzetno velika sredstva ulažu u ovom smeru radi odgovornog poslovanja i čuvanja planete. S obzirom da se ne može preći odmah na ekološki čiste energente, nafta će biti potrebna još dugo vremena: kako bi održale stabilnu snabdevenost, kompanije i dalje ulažu veliki novac u istraživanje i proizvodnju nafte, kako za 10-15 godina potrošači ne bi morali da razmišljaju da li će moći da napune rezervoar.

Kako stvari stoje kod nas?

Na našem tržištu je dobre rezultate prijavila Naftna industrija Srbije. NIS-u su dobri rezultati pošli za rukom zahvaljujući nižim troškovima usled jeftinijih zaliha nafte, povećanim tržišnim udelom kompanije, ali i rastom tražnje na tržištu. Takođe, NIS je u 2022. godini ostvario rekorde u preradi nafte i prometu naftnih derivata. Na krilima ovih rezultata NIS je najavio ambiciozni investicioni ciklus tokom kog će samo u 2023. godini biti uloženo više od 40 milijardi dinara. Iz NIS-a su najavili da će ulagati u sve osnovne pravce poslovanja, ali i da će nastaviti svoju energetsku tranziciju te realizovati dodatne projekte u oblasti proizvodnje i trgovine električnom energijom, kao i pojedine inicijative u oblasti obnovljivih izvora energije, pre svega izgradnju solarnih panela na lokacijama kompanije.

Ukratko, pred naftašima su složeni zadaci. Svet od njih očekuje da obezbeđuju energiju i to po prihvatljivim cenama. Ujedno će naftne kompanije morati da nastave svoju transformaciju i značajno doprinesu zaustavljanju klimatskih promena. Imajući u vidu da njihov rad i potražnja za naftom zavisi od mnogih političkih i ekonomskih događaja na koje industrija uopšte nema uticaja, jasno je da naftaši neće imati nimalo lak zadatak u mesecima i godinama pred nama.